ЗАБРАНИЛИ СЕЋАЊЕ И НА РАЦИЈУ И НА ВЛАДИКУ ЋИРИЋА: Ауторски текст историчара Петра Ђурђева

ИСТОРИЧАР Петар Ђурђев поводом још једног напада на Српску православну цркву, написао је ауторски текст који преносимо у целости.

архива новости

У дугој историји просвете код Срба, свакако се истиче славна Православна гимназија из Новог Сада. Богату традицију ове школе данас баштини Гимназија Јован Јовановић Змај. Добро је знана чињеница да је ова школа српској науци дала не мали број академика и универзитетски професора, али мало је знано да је ова школа дала чак седамнаест архијереја Српске Православне Цркве. Међу њима свакако се издвајају личности два патријарха: Викентија Проданова и Порфирија Перића.

Прошле недеље је Нови Сад, на посебно свечан начин, после дугих деценија чекања, обележио канонизацију Бачких мученика током окупације 1941-1944. године, као и канонизацију владике бачког др Иринеја Ћирића, исповедника вере. Бројним Новосађанима и данас тешко пада истина да су комунистичке власти први пут после Ослобођења сећање на тзв. Рацију 1942. године обележили тек 1967. године. Са забраном сећања на овај покољ невиног цивилног становништва настала је и забрана сећања на мученика-исповедника владику Иринеја Ћирића. Зато је и прошлонедељни скуп окупио хиљаде Новосађана који су молитвено поделили радост на овог свечаног чина.

Данас, опет, поједине шифроване телевизије бацају љагу на живот др Иринеја Ћирића, а наратив тих напада звучи као да живимо у 1945. години. Важно је да напоменемо и да је Владика после завршетка рата био у кућном притвору али га чак ни револуционарне-комунистичке власти нису могле осудити ни за један злочин. Зар је могуће да идеолошки наследници режима који је угушио демократију у Југославији, увео једнопартијски систем, извршио национализацију приватне имовине и нарушио бројне грађанске слободе, данас суде под лажним велом анти-фашизма оштријим аршинима него што су то радили партијски комесари после Другог светског рата?

Него да се вратимо на образовање владике Ћирића. Након матуре у Православној гимназији у Новом Саду, владика Иринеј је завршио Духовну академију у Москви и Филозофски факултет у Бечу, где је одбранио и докторат из филозофије. Овај податак говори да је новосадска гимназија и тада давала готово ренесансе особе које су себе оствариле на бројним пољима стварања и живота. Др Ћирић је био изузетан теолог, преводилац, сликар, човек који је градио мостове између различитих вера и на крају, архијереј који је бринуо о свом верном стаду.

Током страшне окупације током Другог светског рата, непријатељски режим се обрачунао са Српском Православном Црквом у Бачкој са ништа мањом жестином коју је вршила чудовишна Павелићева држава. Међутим и у то време, носилац јеванђељске љубави је проналазио начине да заштити српски народ без обзира на идеолошко или политичко опредељење. Зато и његов подвиг спасавања људи из логора, као и бројних других који су доспели у раље окупаторског режима свакако заслужује поштовање и сећање.  Промисао је тако уредио, да матурант Православне новосадске гимназије постане актер бројних дешавања која су одређивала опстанак српског народа у Бачкој. Срби су напослетку опстали, а епископ др Иринеј Ћирић заслужује да се његово име, код бачких Срба, и у читавом српском народу, у следећим вековима спомиње са великим поштовањем, захвалношћу и молитвом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације