ЈЕСЕН ДОЂЕ, БРАКА НЕМА: Репортери "Новости" у Јадранској Лешници, рекордеру по броју нежења у Србији, у којем ће се тешко нешто променити

ДА се женим? `Оће жена да једе. Да се обуче. Да на`рани кера... Ја не знам шта је сељацима, па не дају живот јаранима.

Фото Игор Маринковић

Рајко Арнаутовић (69) кочи бицикл, а "педаље" врте и даље. Он је, тај, јаран коме, каже, село није дало да се ожени. Није му, наруку ишло ни друштвено уређење које је сељаке сатерало у фабрике.

- Имали су коње, некад, наши људи. Кад пред њих станеш, они нањуше шта прија, шта не прија домаћину. Подигну копита и ... право у чело. Тако и ви пред овај, мој, бицикл. Немам времена за пропале ствари.

Јадранска Лешница, у народу меморисана као - Јадарска. Центар села, надомак Лознице.

Прилично пуста раскрсница између црквене порте, школског дворишта и улица које се спуштају у такозвани сеоски трг.

Ово је лепо, земљом и људима богато село, а рекордер по нежењама у Србији. Од 1.990 душа, 247 је неожењених. И, да кажемо, да се не увреде, 247 момака у којима још срце пламти за сродном душом. Не успевају да је нађу. Ко зна да ли би им био живот лепши и лакши уколико би се с њима и спојили. С њима оживели огњишта очева. Можда...

Прелепа Јадранска Лешница. Мирише земља после, ових, благородних киша. Вратиле су зеленило зеленом Јадру.

- Јаду, кажи... А, не смеш да кажеш то - примамо опаску у сусрет са људима које је судбина, друштвена околност, нарав... Или, шта год наменило самоћу. Овде је 130 домаћинстава са само једним човеком!

Фото Игор Маринковић

Одавде до славног Текериша, бројимо пуста села. Јошева, Каменица, Трговље. Милина је, пре Трговља. Ко је, мили Боже, овом селу дао име да од милине постане пустара? Шта је у корену феномена српских нежења да у овој Јадарској, модрозеленој лепоти не недре потомке славних предака. У подножју јуначкога Цера, под којим се умирало, али, и рађало, кад је најтеже било. После велике Војне и Другог светског рата.

- Тешко је то објаснити, свако овде има своју личну причу, налик на све друге приче у нашој Србији која се бори са белом кугом - каже нам Драган Тодоровић, председник Месне заједнице Јадранска Лешница.

- Тешко је и проникнути, после толиког времена и досегнути тачку у којој је корен ове наше, заједничке несреће.

Истинског народног трибуна, Драгана Тодоровића, затичемо у Горњој Мали. Пуцају поља кукуруза под комбајем. Ко зна, колико је овај човек дана, па и ноћи, потрошио да врати живот селу и спусти летвицу неславног рекорда по нежењама у Србији.

- Тужне су то судбине, ми, ту, не можемо ништа. То је њихов живот. Слобода коју виде у самоћи. И, нико нема право да било кога присиљава да је другачије гледа и на њу утиче.

Фото Игор Маринковић

Из Горње Мале враћамо се у центар Јадранске Лешнице. Дан одмиче. А, како одмиче, тако оживљава и пулсира центар села, по свему живописног. Окупљају се нежење. Испред продавнице. Испред месаре. Паркирају своја бицикла. Мало ко од њих сврати до једне, од две кафане у селу. Купе по "унучић" два, рума и испијају их уз ограду школе и овдашње цркве. А, попа ниоткуд.

- Волео бих да се оженим. Баш бих волео. Али, и мене срећа заобилази. Знате ви ону песму: "Јесен дође, ја се не ожени`", срећа није намењена мени - јада се Драган Славковић (47) у паузи између две сече дрва изнад Јадра.

Жар у очима. Осмех, као да му се жеља, управо сада, овога тренутка, остварује.

Долазиле су неке, кажу да су девојке. Све поштене. Ја се питам: шта ће она која је поштена, кад остари нема успомена...

- Да идем да се обријем, па да ме сликате. Можда се нека, опет, јави - каже нам.

- Неће, Драганче. Неће џаба. Можда би и дошла да си ти бараба - додаје му Драги Живковић, Славковићев сапатник.

Драганче се враћа. Прича да има две куће и добар плац.

- Иду цуре где им је боље, где имају услове за живот. Мени није потребна цура, потребна ми је домаћица. Да је волим за цео живот, да ме воли за цео живот... Али оне одоше у град. Више воле дан "провода", од године живота.

- А, шта Драгане ти подразумеваш под тим "домаћица", о којој сневаш више од две деценије - питамо овог "момка".

- Да не пије. Да не коцка. Да не лута по селу - одговара нам.

- Је л` ти то тражиш мужа или жену - добацују му "оцвала" момчадија.

Ред смеха, ред жеља. Ред успомена. Нису ови људи за жаљење. Они су вредни поштовања и разумевања. Говоре нам, а то изворно не преносимо: нагледали су се пакла у браковима браће, сестара, рођака, посебно родитеља. Нису желели такве бракове. Посебно, када су се од свега тога отргли, "притисла их друштвена заједница" да се жене. Спојили овдашње, заиста, добронамерне људе са удружењем из Рашке које доводи удаваче из Албаније, како би овдашњим нежењама пробудили жељу за потомством. Акција је пропала! Потомци јунака са Текериша су - устукнули. Пропала је резервација хотела.

- Пре бих кренуо у рат, ко мој покојни прађед који је прешао Албанију, него што бих пристао на такву понуду - био је један од одговора потенцијалних младожења.

А, једна од потенцијалних удавача, сасвим сигурно са овдашњих српских простора, узвратила је јунацима у одступању:

- Кад сам пошла у Лешницу, метнух пицу у торбицу. Кад се вратих из Лешнице, нема пице ни торбице...

Фото Игор Маринковић

А, ааа. Није то из Лешнице, то је из Лознице - демантују неостварену удавачу у једној овдашњој СТР кафани у центру и објашњавају да је ту реч о једној неуспелој удавачи - Италијанки, и њеном специјалитету који није заживео под Цером, изнад Јадра, као што бујају клипови "кукуруза" у њивама Драгана Тодоровића у Горњој Мали.
А, зашто се Италијанка није примила овде?

- Није било соли! Ми овде, од искона знамо: кад се стаду досоли ливада, јагње се и два пута годишње - преноси нам рецепт Миломир Тодорић, овдашњи шерет, сеоски аналитичар, бивши матичар.

Ко је разумео Тодорића... разумео је. Ко није, села у Србији ће остати празна и пуста.

ПОРУКА ДРЖАВИ

- ДРЖАВА помаже, мучи се да оживи сеоска домаћинства, врати породице из града у село.

Али, у селу треба добро ознојити дупе само да се прехраниш. Зато се скоро нико не враћа на очевину. Да се ми питамо, држава би требало да уведе декрет: ко год има очевину, нема посла, а неће да је обрађује, треба му је одузети - преносимо поруку из Јадранске Лешнице код Лознице.

ПРЕДЛОГ "НОВОСТИМА"

У ЦЕНТРУ Јадранске Лешнице, у једној овдашњој кафани, деценијама уназад је наш лист официјелно гласило. Од јутра до вечери, колико трају светла овог култног места, "Новости" су први конзумент.

- Могле би "Новости", на пример, да покрену акцију: "Женимо нежење у Србији". Нисмо ми једини, а препоручујемо се за прве - каже Миломир Тодорић, некадашњи матичар, овдашњи, који је током службе, више од три деценије бележио и по педесет венчања годишње. Сада их је мање од трећине.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације