ЛЕКАР КОЈИ ВОЛИ ВОЗОВЕ И АКВАРЕЛЕ: Изложба Зорана Србљина "Традиционални мотиви - Оријент експрес" одржана на железничкој станици

МЕДИЦИНА, железница и акварели. То су љубави доктора Зорана Србљина (64) из Кикинде. Физикалну медицину је одабрао за животни позив, возове, пруге и вагоне заволео је у родном Мокрину, а акварелима је одувек посвећен у слободно време.

Др Зоран Србљин, Фото Р. Шегрт

Каже да воли да се пати с том техником, јер кад боја и вода падну на папир ту више нема оздрављења. Нема поправке. Слика када није у лекарској ординацији, поподне, увече и викендом.

Ових дана његови радови под заједничким називом "Традиционални мотиви - Оријент експрес" представљени су на мало необичном месту за изложбе, а опет, тако природном за његове слике из најновијег циклуса. Двадесетак акварела приказано је на Железничкој станици у Кикинди. Тако су пожелели чланови Удружења љубитеља железнице када су им у госте дошле колеге из Румуније. Они су се одушевили поставком и наговестили да ће изложбу организовати и у Жомбољу.

- Мој деда је живео у Мокрину, а ми смо били упућени на шинобусе и возове. Тако сам врло рано заволео пруге. Волим мирис прагова и коломасти. Памтим дечачка путовања у Кикинду, па онда по некадашњој великој Југославији. Сећам се дугог пута возом до Прозора у Босни, па онда у круг. Када сам постао момчић ишао сам кроз Европу до Француске. Зато сам хтео да дочарам ову нашу банатску пругу и "Оријент експрес" који је протутњао овуда у претпрошлом веку, 1857. године тај чувени воз је прошао кроз Велику Кикинду. Седам минута се задржао овде, у Мокрину три - прича Србљин.

Агата Кристи, Фото Р. Шегрт

Кикинда је била први град у југоисточној Европи који је 1857. добио пругу за јавни саобраћај. Први воз на линији Сегедин - Кикинда - Темишвар стигао је у Кикинду 15. новембра, тачно у 15 сати, бележи Иван Симић у својој књизи "Историја железнице у Кикинди од 1857. - 2021. Том трасом некада је ишао и "Оријент експрес". На Србљиновим сликама је дух тог времена. Приказане су пруге, парне локомотиве, боктернице, стајалишта са дрвеним надстрешницама.

Фото Р. Шегрт

- На својим сликама он реконструише атмосферу испред и унутар железнице, али и предела који се смењују у оквирима вагонских прозора, додајући људе који нису класични портрети, већ неизоставни део простора у ком се налазе. Железничка станица у Кикинди ни данас се много не разликује од времена свог настанка, због тога делује да се сликар вратио у прошлост, не би ли је насликао. На слици је станица још увек у диму након заустављања локомотиве, док је у првом плану кондуктер који је тек изашао из воза. Сцена је готово филмска - оценила је Тамара Ристић, историчарка уметности.

Железничари, Фото Р. Шегрт

Откако је узео сликарску четкицу у руке Србиљн ради само аквареле. Том техником на његовим сликама, његовом руком и са његовим "факсимилом" настали су мотиви железничких станица у Мокрину и Кикинди, перони, локомотиве, стари магацин, оно што воли и што његове очи виде другачије од других. Пажљиви посматрач на његовим сликама разазнаје и филмски приказане ликове његове породице и пријатеља.

- На овим сликама је много лепих детаља о стварним местима. Међутим, на некима има и тајни које је аутор вешто укомпоновао. На слици Агате Кристи су црте лица његовог оца. На неким сликама су Пол Њумен, Лењин, Зоранов брат, пријатељ адвокат, а капетан брода је у ствари он - открива као прави кустос Никола Бркић, отправник возова са железничке станице у Кикинди, Србљинов пријатељ.

Аутор насликао себе и пријатеља, Фото Р. Шегрт

Последњи пут возом је путовао пре петнаестак година. Сина, сада на прагу двадесете, повео је на путовање шинобусом од Кикинде до Новог Милошева и назад.

- Мој Виктор тада је имао две, три године, први пут је видео машиновођу и дизел машину.

До њих је стигао оним уским ходником. Као некада кад се често и дуго путовало возом, понели смо храну и јели у купеу - присећа је познати кикиндски лекар клацкања са сином, лошом банатском пругом.

Фото Р. Шегрт

На Србљиновим акварелима осим романтике, тајни има и религије и вере.

- Нигде нисам путовао без блока у којем сам цртао. Једном на Скадарском језеру мати Филота је желела да види шта радим. Када је препознала портрет оца Мардарија, дугогодишњег игумана манастира Режевићи, заплакала је, а за њом и ја - емотивно препричава Зоран Србљин, лекар и сликар који воли возове.

Фото Р. Шегрт

МУКА БЕЗ ПОПРАВКЕ

ВОЛИМ акаварел зато што је то мука Исусова. Како се испланира, тако се кане вода и готов је посао. Ако погрешиш, ништа од тога. Волим то зато што је ту мука стварања. Користим енглеске Winsor & Newton пигменте и акварел папире - открива аутор којем је ово десета самостална изложба. На више колективних излагао је у земљи и иностранству.

Препоручујемо

Култура

0 0

ПОВОДОМ ОСЛОБОЂЕЊА ГРАДА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ: Постављена изложба у холу Народног музеја у Зрењанину

30. 09. 2022. у 13:37

Култура

0 1

РАСНИ ГЛУМАЦ И ВРХУНСКИ ПИСАЦ: ИЗЛОЖБА поводом 400 година од рођења великог комедиографа Молијера у УБ "Светозар Марковић"

30. 09. 2022. у 14:32

Култура

0 1

РАДОВИ ДАРИЈЕ С. РАДАКОВИЋ У НОВОЈ ГАЛЕРИЈИ ВИЗУЕЛНИХ УМЕТНОСТИ: Изложба "Свиђа ми се да ти не буде пријатно"

30. 09. 2022. у 16:36

Култура

0 0

ИЗЛОЖБА НИКОЛЕ КОЉЕ БОЖОВИЋА У МУЗЕЈУ ГРАДА БЕОГРАДА: Дела из последње три године

29. 09. 2022. у 16:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације