МАРШ УЗ НИЏЕ У ЧАСТ СРПСКИМ ЈУНАЦИМА: Саша Богдановић и Данијел Нинић до Кајмакчалана на 106. годишњицу битке (ВИДЕО)

И ОВЕ године, многобројни ходочасници упутили су се минулог викенда пут спомен-капелице на Кајмакчалану, историјском врху планине Ниџе, да се на 106. годишњицу славне битке српске војске поклоне сенима српских јунака из Великог рата.

Фото М. Станчић

До чувене "капије слободе" стизали су углавном теренским возилима, а само двојица пешке - Саша Богдановић из Скопља и Данијел Нинић из Кучевишта на обронцима Скопске Црне Горе.

Да одају пошту див-јунацима, на коту уздигнуту 2.521 метар изнад мора, кренули су тежим путем уз врлети ћудљиве планине, одлучним пешачењем од Скочивира, насеља у Северној Македонији, удаљеног тридесетак километара од Кајмакчалана.

- Нисмо имали неке посебне припреме, иако смо раније одлучили да кренемо пешице уз планину. Није било колебања, иако метеоролози нису прогнозирали баш лепо време, али то је на планини као што је Ниџе релативно јер се временске прилике мењају из часа у час.

Кренули смо на време, будући да нам је било важно да не закаснимо на комеморативни скуп у капели на Кајмакчалану. Првог дана прешли смо 16,5 километара за четири сата.

Другог још 11,5, такође за око четири сата марша - каже за "Новости" Саша Богдановић, некадашњи градоначелник скопске општине Центар.

Између етапа пешачења, следила су одмарања. Спавали су, како веле, под ведрим небом у - врећама. Прво коначење, у месту Редер, на 1.580 метара надморске висине...

- Током марша ишли смо наизменичним "вођством", са српском заставом. Узајамно смо се бодрили - открива нам барјактар Данијел Нинић.

А није било лако, нарочито када су прешли 1.000 метара надморске висине. Тада је, веле, почело играње са ћудљивим временом и изазовима на путу.

- Одлучност нам није слабила. Били смо решени да истрајемо и пешице стигнемо до Кајмакчалана и да одамо дужну почаст нашим прецима, храбрим ратницима који су уградили животе у тој одсудној војној операцији која се изучава у свим војним академијама. Док смо преваљивали километре и док нам је врх планине изгладео као да стално испред нас измиче у облацима, обузимала ме је мисао како су се борили наши храбри преци. Ни за трен нису поклекли пред изазовима врлетне планине. Штавише, на стратешки значајне висове изнад орловских гнезда извлачили су топове, опрему, провијант, тешку артиљерију... - прича Богдановић.

Саша Богдановић и Данијел Нинић, Фото Приватна архива

Нинић поносно додаје да је најважније што су успешно извршили свој задатак.

- Нема речи којима би могао да се опише тај осећај када смо на време стигли до "капије слободе". Придружили смо се осталима и сви смо заједно одали почаст српским ратницима.

Запалили смо свеће у капелици и код костурнице. Бар толико данас можемо да учинимо у знак сећања и поштовања према српским див-јунацима - вели Нинић.

ВЕЧНИ СТРАЖАРИ НА ПРАГУ ОТАЏБИНЕ

У СЕЛИМА области Мариово и у самом Скочивиру, одакле су Саша и Данијел пошли према Кајмакчалану, и данас се чувају праве ризнице ратних обележја, знаних и скривених и загубљених српских војничких гробаља и зараслих хумки дуж линије протезања некадашњег Солунског фронта... Борбе између српске и бугарске војске за освајање Кајмакчалана вођене су од 12. до 30. септембра 1916, када је српска војска коначно заузела стратешки врх, коту 2521 - Кајмакчалан. Данас је тамо спомен-црква, а поред ње и спомен-костурница са земним остацима око 4.500 српских војника... На улазу у храм, изнад врата је уклесана посвета краља Александра Карађорђевића: "Мојим див-јунацима, неустрашивим и верним, који грудима својим отворише врата слободи и осташе овде као вечни стражари на прагу отаџбине!"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације