ЗАГРЕБ И ПРИШТИНА НЕ ДАЈУ ТЕЛА И ПОДАТКЕ: Израда закона о несталим лицима при крају, након избора новe владе улази у процедуру

НАЈВАЖНИЈА новина коју доноси Закон о несталим лицима, чија израда је при крају, јесте регулисање права породица на основу статуса несталог.

Фото Д. Миловановић

То значи да ће најужи чланови породица људи чија судбина се не зна од последњих ратова моћи да остваре новчану сатисфакцију на месечном нивоу. Ово је за "Новости" потврдила Љиљана Крстић, начелник Одељења за нестала лица у Комисији за нестале Владе Србије.

Иницијативу за доношење прописа покренула је Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих, коју је 2019. подржао председник Вучић. Посао је одложила пандемија короне, па је тек прошле године формирана Радна група за израду нацрта закона. Посао је скоро завршен и, према речима Крстићеве, након формирања нове Владе, пропис би требало да уђе у редовну процедуру. Предлагач ће бити Министарство за рад, а пред посланицима се очекује до пролећа.

Закон ће дефинисати и надлежности и поступак тражења несталих, као и вођење евиденција. Према подацима Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК), у вези са сукобом у бившој Југославији као нестало води се још 9.876 људи, од чега само у БиХ више од 6.000, на КиМ 1.621, у Хрватској 1.953. Посебну евиденцију има Република Српска и на њој је око 1.600 имена.

Осим званичне листе МКЦК, у службеним евиденцијама српске Комисије као нестало у Хрватској се води још 1.562 људи, а од тога је на оперативној листи 616 имена, која нису укључена у званичан број МКЦК. У БиХ је то 218, а на АП КиМ 568 особа српске и неалбанске националности. Од 2006. са оперативне листе идентификовано је више од 100 особа.

Највећи застој је у сарадњи је са Хрватском и Приштином. У мртвачницама у Загребу, Ријеци и Осијеку налази се 878 тела, од чега су половина Срби.

- Породице су дале крв за ДНК анализу, па нема разлога да се тела не идентификују - каже Крстићева. - Од 2001. до 2019. године у Хрватској је укупно ексхумирано 1.401 тело особа српске националности, од чега је 979 идентификовано и предато породицама. Преосталих 400 су жртве из акција "Бљесак" и "Олуја". Такође, постоји 36 регистрованих гробних места за које се годинама чека ексхумација, од чега је 18 у западној Славонији.

Билатералних састанака са надлежним хрватским телима за тражење није било од октобра 2020.

- Позивали смо их на извиђање локација од њиховог интереса (Кудељара код Богојева, Сремска Митровица и месна гробља од Смедерева до ТЕ Ђердап), али се нису одазвали. Провером на терену нисмо пронашли посмртне остатке - каже наша саговорница. Ове године су идентификована само четири тела из хрватских мртвачница. У приштинској мртвачници се, пак, налази око 350 тела, од чега више од 70 Срба и неалбанаца. Застој у сарадњи је од 16. априла прошле године, а Београд је предао 10 захтева за проверу локација (на Кошарама, Јавору, Лапушнику, Ливачком језеру итд), засада без одговора. Последња активност српске стране била је у мају, када су провераване локације на потезу Рудник, Штаваљ и Сјеница, где нису пронађене гробнице.

Препоручујемо

Познати

0 0

НАЈТУЖНИЈА ПРИЧА ЈУГЕ: Трагедија лепе Милица којој је Чола посветио песму "Она спава" - видите како је изгледала (ФОТО)

16. 09. 2022. у 15:11

Кошарка

0 0

СРПКИЊЕ СУ ОБОЖАВАЛЕ ПЕЈУ ИЗ НБА: Стојаковић 16 лета воли лепу Гркињу - објавом на Инстаграму јој честитао годишњицу (ВИДЕО)

16. 09. 2022. у 12:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације