СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ Доктор Андрејка, светски човек а велики патриота - Подсећање на највеће име у српском и југословенском фудбалу

ДР МИХАЈЛО Андрејевић Андрејка (3. 7. 1898, Пожаревац - 20. 9. 1989, Београд), највеће име у нашем фудбалу. Нико није достигао такве домете, нико није добио толика признања.

Објављено у рубрици "Сусрет са историјом"

Велики код нас, велики у свету. Члан Извршног комитета ФИФЕ скоро пуних пет деценија. Доживотни почасни члан највишег тела светске фудбалске организације од 1982. Две године касни- је наћи ће се међу првом седморицом заслужних фудбалских радника одликованих орденом Фифа. Добитник је златне значке Међународног олимпијског комитета. Живео је девет деценија између фудбалских статива, лекарске ординације и ауле Медицинског факултета, на којем је 1953. изабран за редовног професора. Годинама је писао у "Борби" занимљиве чланке из области медицине. До смрти је обављао функцију председника Удружења ратника Србије 1914-1918. Наравно да је био и председник Фудбалског савеза Југославије. Био је полиглота и лако се споразумевао на седам језика. Светски човек, а наш.

Почетак каријере др Андрејке, како су га сви звали, био је паралелан са почецима БСК-а. Као изузетно даровит, већ 1914. заиграо је за први тим. Ратне трубе неће заобићи младог Михајла - одлази у добровољце, али убрзо бива заробљен и одведен у Бугарску. Лако поигравање са фудбалском лоптом омогућиће му повлашћен статус у логору. Неколико пута играће за Левски и ФК 13. Ти фудбалски излети довешће га у прилику да побегне из заробљеништва и 1918. учествује у пробоју Солунског фронта. По ослобођењу, одиграо је још неколико утакмица за БСК, а затим отишао за Беч на студије медицине. Ни тамо није мировао - наступао је за резерве бечког Винершпорт клуба.

Објављено у рубрици "Сусрет са историјом"

ПО СТИЦАЊУ лекарске дипломе враћа се у Београд и постаје најпре потпредседник а потом и председник БСК, као и секретар за спољне послове Југословенског ногометног савеза. Кад се НСЈ преселио из Загреба у Београд, највише захваљујући њему, упркос бојкоту Хрвата, наша репрезентација је 1930. стигла у Монтевидео, на прво Светско првенство, где смо поделили треће и четврто место.

Ово би отприлике требало да пише у енциклопедији Србије под библиографском јединицом Михајло Андрејевић да она постоји. Али, представу о овом значајном човеку генерације ће стицати на основу кадрова из филмова и серија о мундијалу у Монтреалу - "Монтевидео, бог те видео" и "На путу за Монтевидео". Мање је важно што утакмица против Бугарске није била "пријатељска" већ званична, у оквиру Балканског купа, и одиграна много раније него што је приказано у филму, док је пред сам полазак у Уругвај репрезентација играла против тада моћне Ујпешт доже и победила са 5:3. Није много важно ни то што је у филму Тирке буквално са улице доведен да игра дерби за БСК против Југославије, мада је у стварном животу било много драматичније - он је из ривалске Југославије прешао у БСК за поприличну своту новца. Рецимо да је све то романтичарско идеализовање прошлости у функцији добро упакованог филмско-телевизијског пројекта. Али, доктор Андрејка заслужује да се о њему каже која реч више.

Цео његов живот био је испуњен љубављу према фудбалу и медицини. Када је дошло време за специјализацију, код њега није било дилеме. Постао је специјалиста за плућне болести и туберкулозу. Решио је да живот посвети лечењу највеће пошасти првих деценија двадесетог века.

Јаке везе које је остварио преко фудбала помоћи ће му не само у стручном напредовању, већ и у набавци нових генерација медицинских апарата. Први модеран рендген апарат стићи ће у Југославију управо захваљујући др Андрејевићу, преко Аустралије, и то по десетострукој нижој цени.

ФИНАЛЕ Светског првенства у фудбалу 1966. на Вемблију обележио је спорни гол Џефа Харста у продужецима утакмице (Енлеска - Немачка 4:2), а у сенци је био др Михаило Андрејевић, председник Медицинске комисије. Фифа је први пут увела тестирање играча на недозвољена средства. У то време, Андрејка пише доктору Максу Данцу, председнику западнонемачке спортске федерације и обавештава га да су тестови показали присуство извесне количине ефедрина у крви тројице играча, којима се не наводе имена. Ова супстанца користи се у спрејевима за нос, али и као стимулативно средство. Технички гледано, играчи су била допинговани, али овај пропуст Немцима није донео санкције.
"Вероватно због мистерије да ли је Харстова лопта прешла гол линију или не" рећи ће двадесетак година касније др Андрејка.

О др Михајлу Андрејевићу сви су говорили као о истинском господину, светских манира. Уживао је поштовање и власти и опозиције, и оних који су били за краља а и оних који су са симпатијама гледали ка Москви. Био је родољуб. Време окупације провео на релацији између болнице којом је руководио и куће. Многи познати Београђани који су били на листама Гестапоа и Специјалне полиције налазили су уточиште као пацијенти код доктора Андрејке, најчешће под другим именом. Један од њих био је чувени песник, уредник и издавач часописа "Мисао" Сима Пандуровић. Његову главу тражили су и Немци и недићевци, и Гестапо и Специјална полиција. Готово две године др Андрејка је крио Симу по болници. Премештао са спрата на спрат, са одељења на одељење, при том често му мењајући име. И Сима је дочекао ослобођење жив и здрав. Али, тек онда почињу његови озбиљни проблеми. Представници нове власти, највероватније из књижевних кругова, нису заборавили неке Симине модернистичке идеје које су биле усмерене против реализма у уметности. Бива ухапшен и убрзо осуђен на двадесет година губитка грађанских права.
"Пресуду против Симе Пандуровића сам тешко доживео. Па, ја сам му годинама био јатак... Исто тако, погодила ме је одлука да се укину фудбалски клубови који су пронели славу Београда, Србије и Југославије широм Европе. Када се то дешавало, Владимир Дедијер није био у земљи, већ у Уједињеним нацијама у Њујорку. И сретнемо се нас двојица. Он, онако темпераментан, одмах ме заскочи: Докторе, како сте могли да дозволите да нам укину најстарије клубове и да им промене имена. Па нико ме није питао, а ето, ти си се вратио, па учини нешто да се то исправи. Наравно, Владин глас је остао у мањини", испричаће крајем осамдесетих година прошлог века др Андрејка аутору овог текста.

ЗАХВАЉУЈУЋИ професору Андрејевићу, ФИФА је отворила фронт против допинга у фудбалу. Али, ни лекари клубова и репрезентација нису седели скрштених руку. Откривали су својим штићеницима нова стимулативна средства, наравно, она која нису била на списку забрањених. После Светског првенства у Шпанији 1982. лекар првопласиране репрезентације, Италије, добио је највећу новчану награду. Зашто лекар, а не тренер, упитали су се многи. Одговор је имао доктор Андрејка: "Уочи сваке утакмице играчима је убризгавао коктел чији основ је чинио сок извучен из телећих бризли. Италијани су играли као у трансу, готово да су се прошетали Мундијалом у Шпанији."

Професор Андрејевић испричаће и једну тајну, дуго чувану у фудбалским круговима Југославије. Наиме, у полувремену мајсторице Југославија-Шпанија за одлазак на Светско првенство у Немачкој, 1974. године, доктор Андрејка је нашим играчима дао инјекцију раствора чоколаде.

"То ће, ваљда, бити једина утакмица коју ће наши репрезентативци одиграти у истом ритму и победити са 1:0, голом Јосипа Каталинског."

Пут у Монтевидео и подела трећег и четвртог места на првом светском шампионату била је омиљена тема др Андрејке. Ево чега се сећао када је брод пристао у Рио де Жанеиро:
"У овом месту наши играчи имали су прилике да посматрају и да се диве веома лепим женама, које су већином биле мулаткиње. Нажалост, није било много времена за упознавање, јер је брод ускоро требало да пође. Сећам се да ми је тада пришао наш омиљени играч Александар Тирнанић Тирке, који је, у вези са овим, изнео своје духовито опажање. Обративши ми се, рекао је: Чика докторе, ако овако продужимо с испошћавањем, бојим се да ће ми сламарица остати у другом стању!"

После првог Светског првенства и успеха који је постигнут, Ногометни (Фудбалски) савез Југославије био је "пун као брод". Хрватска је моментално укинула сваки бојкот и затражила свој део прихода.

Препоручујемо

Познати

0 0

ЈОКИЋ ОСВОЈИО СРЦЕ ЛЕПОТИЦЕ: Љубавна прича кошаркаша није имала добар почетак - заљубио се у њу чим ју је видео

03. 09. 2022. у 08:34

Познати

0 0

"НАСУКАЛИ СМО СЕ СКРОЗ" Мемедовић шокирао сликама са чувеног српског језера: "Туга и ужас!" (ФОТО)

03. 09. 2022. у 11:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације