НАШУ ДЕЦУ МРТВУ СУ КАСАПИЛИ: Потресна исповест породица војника, мучки убијених у Добровољачкој у Сарајеву (ФОТО)
ВЕЋ три деценије чекамо правду за наше убијене синове, браћу и очеве, а бол јер нема правде за све наше породице, не јењава.
Овако, у неколико наизглед једноставних речи, а ужасно тешких и потресних, сав пакао Добровољачке, за "Новости" описују породице убијених војника некадашње ЈНА у тој улици у Сарајеву, почетком маја 1992.
Гордана Гвозденовић, сестра убијеног поручника ЈНА Обрада Гвозденовића, каже да се искрено нада да ће правда коначно бити задовољена.
- Мој брат је убијен у Добровољачкој као војно лице ЈНА. Имао је само 24 године. Обрад није био никакав агресор како их представљају у Сарајеву. Како да буде агресор у својој земљи која је тада још постојала. Он је био војник Југославије и ЈНА - у даху нам говори Гордана.
Тај, црни мај 1992. године остао јој је, каже нам тихо, урезан вечнио у сећање.
- Вест да је Обрад нестао стигла нам је у кућу, у Хан Пијесак... крећем да тражим брата, обилазим Сарајево, Лукавицу, Хан Пијесак, Милиће и нон-стоп ми говоре да је Обрад заробљен. Надала сам се да ћу га видети и да ћу га негде угледати - прича Гога.
- Одлазим на ВМА... Идем на идентификацију тела. Све се надам да то није мој брат. Никада нећу заборавити тај призор. Гледам, гледам... у остатке мога брата. Унакажен! То им никада опростити нећу. Мртве су их мучили. Зашто су га мртвог мучили? Зашто су га мртвог касапили? Мртве војнике су шутирали, иживљавали се над њима. Ужас, само та реч је довољна да опише како је изгледало тело, непомично, мртво тело мога брата. Само монструми могу тако да унаказе људско биће. Мог Обрада сам препознала по прстима. А, помогао нам је и његов војни стоматолошки картон јер је раније те године радио надоградњу зуба на ВМА. Обрада смо сахранили у нашем родном селу код Хан Пијеска 22. маја - говори и плаче Гордана.
Посебно, наставља Гордана, боли то што званично Сарајево њеног Обрада и друге голобраде младиће, масакриране у Добровољачкој, назива агресорима:
- Још трагичније је кад кажу да су у Сарајеву војници ЈНА били легитимна војна мета. За нас породице пишу у књигама које се издају у Сарајеву, да долазимо и провоцирамо. Али не желе да покажу снимке како шутирају мртва тела наших најмилијих. Нека знају да ћу да долазим на суђење. То морам због брата, али и свих других мртвих које сам видела док сам брата тражила.
ЗЛОЧИН НИСУ СПРЕЧИЛИ
ОПТУЖЕНИ Ганић и други се терете да су 3. маја 1992. године у Сарајеву извршили напад на небрањену мешовиту колону војника и цивила запослених у бившој ЈНА, која је била под пратњом мировних снага УН.
Оптужница их терети да су у оквиру својих функција и овлашћења у војним, полицијским и цивилним структурама, заједно са подређенима, планирали, подстрекавали и извршили напад на колону.
Они се терете и да нису спречили убиства и рањавања војника и цивила, да су пропустили да казне извршиоце убистава и рањавања, мучили и нечовечно поступали према заробљеним војницима, да нису спречили ни казнили извршиоце, те су помагали починиоцима након извршеног злочина.
Богданка Томовић, мајка војника Здравка, убијеног у колони у Добровољачкој, каже да након три деценије од губитка сина више ни сама не зна шта да очекује. Реч правда јој звучи "тако далеко и недодирљиво".
- Каква је ситуација искрено се и не надам да ће казна стићи злочинце. Видите и сами и да након три деценије имамо само нека наметања. Мени више не вреди да осуде и цело Сарајево, мог детета нема. Само желим за живота да се скине љага са имена мога Здравка и друге деце убијене и да сутра не пише у књигама да је моје дете од деветнаест година злочинац у свом граду, као што их називају сада. Ова жеља ми стоји на души. Можда је пре смрти и дочекам - прича нам кроз сузе Богданка и истиче да се којим случајем "овакав злочин десио на другој страни, то би била Сребреница број два".
Сећања на мај. 1992 јака су и након три деценије.
- Чули смо се са Здравком ујутро и тог црног 2. маја. Храбрио нас је да ће све бити добро. И онда ујутро 3. маја на телевизији видимо пресечену колону, видимо мртве војнике. У мени неки глас говори да ће мој Здравко знати да се чува. Али није било тако - гута сузе Богданка.
Након неколико дана сазнају да је Здравко убијен и сахрањен на сарајевском гробљу Лав.
- Креће агонија како да дођем до тела свог Здравка. Да га још једном пољубим, загрлим и сахраним код куће у Хан Пијеску. Осамнаест месеци смо покушавали да дођемо до тела и успели смо, некако, кроз размену убијених. Здравко је стигао кући у црној врећи. Сахранили смо га. Због мира тих мртвих младића надам се ипак да ће злочинце стићи казна - кроз тежак уздах говори Богданка.
Невенка Поповић је у Добровољачкој изгубила брата Бранка, тада деветнаестогодишњег војник ЈНА. Чула је, каже нам, за почетак суђења злочинцима и... нада се правди.
- Три деценије за некога су животни век. Ово је ужасно дуг период за неког ко чека правду за убиство брата. Губитак брата је неповратна бол и нико то не може да надокнади. Сваки рат је велико зло. Нема победничке стране у рату, све су губитничке стране. Али опет се надам да никада није касно да каква-таква правда дође за убиство војника ЈНА. И да се не заборави овај злочин - прича Невенка.
СРПСКА СЕ СЕЋА УБИЈЕНИХ
КОД Спомен-крста у Миљевићима у Источном Сарајеву се већ годинама почетком маја обележава годишњица стравичног злочина над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву. Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије РБиХ, Територијалне одбране РБиХ и паравојних муслиманских формација којима су командовали осведочени предратни сарајевски криминалци. Иако је безбедност војника гарантовао тадашњи председник Председништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбедно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута. У мучком нападу су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.
Каже да 11 дана нису знали шта се десило са Бранком тог 2. маја.
- Причали смо са њим често док је био у касарни, па чак и тог кобног дана. И онда креће хаос 2. и 3. маја у Добровољачкој. Никакве информације нема. Дани пролазе. И онда 13. маја смо добили информацију да дођемо на ВМА у Београд да се идентификује тело. Отац и стриц су отишли да идентификују Бранка. Породице никад нису сазнале колико су тела убијених војника лежала на асфалту у Добровољачкој. Бранко је сахрањен у Београду 16. маја 1992. - присећа се Невенка.
Због будућих поколења неће, како каже, престати да прича о злочину у Добровољачкој:
- Хвала "Новостима" што су с нама контактирале. Пишите о овом случају, пишите да се не заборави. Наша обавеза и дужност је да говоримо о овом злочину. И за нас и за будуће нараштаје, да знају истину. Бол сам превазишла, а сада је моја одговорност да причам о злочину и да коначно дођемо до правде.
Протекле седмице у Суду БиХ у Сарајеву је одржана статусна конференција у предмету који се води против Ејупа Ганића и још деветорице некадашњих војних и полицијских функционера БиХ за злочине и убиство војника некадашње ЈНА у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године у Сарајеву. Суд је одлучио да суђење за овај злочин почне 21. септембра. Осим Ганића оптужница, која је подигнута 27. априла, терети и Заима Бацковића, Хамида Бахту, Хасана Ефендића, Фикрета Муслимовића, Јусуфа Пушину, Бакира Алиспахића, Енеса Бездроба, Исмета Дахића, те Махира Жишку.
Препоручујемо
НОВО РУСКО ОРУЖЈЕ НА ФРОНТУ У УКРАЈИНИ: Изазива застрашујућу штету, а има само један циљ
РУСИЈА је недавно почела да производи термобаричне беспилотне летелице које ће се користити уз беспилотне летелице-мамце у Украјини, а које су у стању да нанесу озбиљну штету цивилима, открила је истрага Асошиејтед преса (АП).
16. 11. 2024. у 20:23
"ПРОНАЋИ ЋУ И УНИШТИЋУ ИХ СВЕ" Хитно се огласио Илон Маск, реаговала и Захарова
АМЕРИЧКИ бизнисмен Илон Маск саопштио је путем друштвене мреже да ће „пронаћи и уништити“ све оне који га оптужују за контакте са Москвом.
16. 11. 2024. у 16:18
ЂУРЂИЦ И ЂУРЂЕВДАН: Исти светац, две иконе и два празника - у чему су сличности и разлике?
СВЕТОГ Георгија или светог Ђорђа/Ђурађа - како у народу зову овог свеца, православни Срби славе два пута у години.
16. 11. 2024. у 08:25
Коментари (3)