ТРОЈЕ ЉУДИ УМРЛО ОД ГРОЗНИЦЕ ЗАПАДНОГ НИЛА У СРБИЈИ: Како да препознамо симптомпе и заштитимо се од опасне болести
ТРОЈЕ људи је умрло, а 34 је заражено грозницом Западног Нила, наводи се на сајту "Батута".
- На основу података достављених Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” на територији Србије до 11.8.2022. године регистрована су 34 потврђена случаја оболевања од грознице Западног Нила. Обољења су пријављена са Сремског (један), Јужнобачког (четири), Средњебанатског (шест) и Јужнобанатског (девет) округа и територије града Београда (14). Од укупно три смртна исхода која се могу довести у везу са тим обољењем, два су регистрована на територији Средњебанатског округа и један на подручју града Београда - пише у саопштењу.
Институт за јавно здравље Србије је 1. јуна 2022. године проследио Препоруке за надзор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији на територији Републике Србије мрежи завода/института. Заводи/институти за јавно здравље су Препоруке упутили клиникама за инфективне и тропске болести, односно инфективним одељењима општих болница на територији своје надлежности, уз напомену да се посебна пажња обрати на неуроинвазивне облике болести. На тај начин, а у сарадњи са Националном референтном лабораторијом (НРЛ) за арбовирусе Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”, омогућена је етиолошка дијагностика енцефалитиса или менингитиса. Институт за јавно здравље Србије прикупља све релевантне податке о оболелим особама, при чему постоји одређен протокол по којем се информације прикупљају и обједињују.
Шта је Грозница Западног Нила
Грозница Западног Нила је сезонско обољење, односно обољење које је највише заступљено у периоду највеће активности вектора – комараца. За наше географско подручје карактеристично је да вектори постају активни у пролеће, (март/април), а период њихове интензивне активности је од краја маја до септембра. Сезона трансмисије вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра месеца. У Републици Србији интензивни надзора над Грозницом Западног Нила у хуманој популацији спроводи се у сезони трансмисије вируса од јуна до прве половине новембра месеца, а пасивни наџор над тим обољењем у осталом периоду године. Имајући у виду искуства како околних тако и наше земље, први оболели се региструју углавном у другој половини јула месеца, а највећи број случајева се пријављује током августа месеца.
Грозница Западног Нила (ГЗН) присутна је на појединим подручјима Европе још од 60-их година прошлог века, а спорадични случајеви и мање епидемије у хуманој популацији регистровани су у неколико земаља источне и јужне Европе током последњих 15 година. Ово обољење се првенствено јавља у руралним областима, али у хуманој популацији је крајем прошлог века регистровано епидемијско јављање ГЗН у урбаним срединама. Током 2010. године регистровано је нагло повећање броја оболелих у хуманој популацији, као и појава овог обољења у неким земљама Европе где га раније није било, те је у земљама Европске уније (ЕУ) и суседним земљама пријављено укупно 340 вероватних/потврђених аутохтоних случајева, са 41 смртним исходом. Највећи број оболелих (262 оболелих, 35 умрлих) регистрован је у Грчкој, а аутохтоне случајеве инфекције вирусом Западног Нила пријавиле су Македонија, Румунија, Мађарска, Италија, Шпанија.
У сезони надзора 2022. године, до 3.8.2022. године у државама Европске уније (ЕУ), Европске економске заједнице (ЕЕЗ), пријављено је укупно 120 случајева оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији, од чега у Италији 94, Грчкој 23, Румунији два и Словачкој један.
До 3.8.2022. године у сезони надзора 2022. године, смртни исходи који се могу довести у везу са оболењем од грознице Западног Нила у земљама Европске уније (ЕУ), Европске економске заједнице (ЕЕЗ) пријављени су у Италији (седам).
1.050 случајева у Србији од 2012. године
Инфекција вирусом Западног Нила је званично први пут регистрована у хуманој популацији на територији Републике Србије крајем јула месеца 2012. године. У периоду од 2012. до 2021. године на територији Републике Србије регистровано је укупно 1050 случајева грознице Западног Нила. У истом периоду бележи се и 101 смртни исход који се може довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила.
Током сезоне надзора 2021. године у Србији је пријављено укупно 18 случајева оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији, а у земљама ЕУ регистровано је укупно 139 оболелих.
Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комараца. Главни вектор, односно преносилац је Цулеx пипиенс, врста комарца која је одомаћена и код нас. Главни резервоар заразе су различите врсте птица, у којима се вирус одржава, док је човек случајни, односно тзв. слепи домаћин и инфекција вирусом Западног Нила се са њега даље не преноси.
Симптоми заразе вирусом Западног Нила
Већина особа (80 одсто) инфицирана вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених особа (приближно 20 процената) симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. Међутим, код појединих особа (<1 одсто) долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију.
Симптоми неуроинвазивног облика болести су главобоља, укочен врат, ступор (тупост), дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа. Након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица, као што су: умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија. Леталитет је већи код старијих особа, нарочито код особа изнад 80 година живота.
Да би случај инфекције вирусом Западног Нила био потврђен код пацијента уз испољену клиничку слику неуроинвазивног облика болести (менингитис, енцефалитис, менинго-енцефалитис), неопходно је да се потврди присуство одговарајућих антитела у ликвору код оболелог пацијента.
У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, препоручује се примена мера личне заштите од убода комараца и то:
- Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном.
- Ношење одеће дугих рукава и ногавица, светле боје.
- Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу.
- Избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору.
- Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око кревета.
- Редукција броја комараца у затвореном простору.
- По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.
- Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.
- Смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки. Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.
- У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мера превенције
- У случају појаве било каквих симптома који су компатибилни са неуроиназивним обликом болести, одмах се јавити изабраном лекару.
БОНУС ВИДЕО - Километарске колоне на ауто путу Београд Ниш - карамбол након судара два камиона
Препоручујемо
НОВИ ТРОПСКИ ТАЛАС У СРБИЈИ: Температуре поново и до 40 степени, а стижу и пљускови
11. 08. 2022. у 17:39
ОВО ЈЕ ЋЕРКА ЈОВАНА МЕМЕДОВИЋА: Ретко је виђамо, а краси је ИЗРАЗИТА лепота
09. 08. 2022. у 08:33
ЈЕЗИВА ПРЕТЊА МЕДВЕДЕВА: Уредници британског листа "Тајмс" су легитимна војна мета
БИВШИ руски председник Дмитриј Медведев данас је означио уреднике британског листа "Тајмс" као "легитимну војну мету", реагујући на њихово писање о убиству руског генерала Игора Кирилова, пренели су британски медији.
19. 12. 2024. у 09:50
УТИЦАЈ ОРЕШНИКА НА ЛОНДОН: Руски амбасадор – Натерани су да заузму уравнотеженији став
ЛАНСИРАЊЕ руске балистичке ракете средњег домета „орешник“ на територију Украјине натерало је Лондон да заузме уравнотеженији став по питању извођења напада оружјем дугог домета у дубину руске територије, изјавио је амбасадор Русије у Великој Британији Андреј Келин.
18. 12. 2024. у 17:25
ТРАМПОВА НОВА ФРИЗУРА: Мреже се усијале од коментара - расправе због зализане косе (ВИДЕО)
АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп због једног снимка постао је тема бројних расправа. На X-у (бившри Твитер) се, наиме, појавио снимак која га приказује са новом фризуром.
19. 12. 2024. у 08:37
Коментари (0)