ИЗЈАВОМ О СУКЦЕСИЈИ ДО УГЉА У НОРВЕШКОЈ? Како би на основу уговора из 1925. Србија могла да се укључи у експлоатацију руде на Свалбарду
ЕНЕРГЕТСКА криза учинила је да се свет изнова окреће ка угљу, због чега је изузетну пажњу изазвала вест да Србија, као наследница Краљевине СХС, може да обнови њен уговор из 1925. о експлоатацији ове руде, и то најквалитеније, на норвешком субполарном архипелагу Свалбард.
Први корак ка том циљу води преко Француске и Норвешке, депозитара Међународног уговора о Свалбарду, који државама потписницама омогућава да се баве економским активностима, истраживањем и експлоатацијом природних ресурса на острвима у Баренцовом мору.
- Основно је утврдити правни статус Србије и на шта полаже права на основу међудржавног уговора - каже геолог Предраг Мијатовић, заменик директора Геолошког завода Србије.
- Ако се докаже да имамо право на експлоатацију, неопходно је одмах оформити тим од стручњака за међународно право, рударство и геологију. Пресудна је детаљна анализа документације, јер је логично да је Краљевина СХС приликом потписивања споразума добила неку врсту концесије. На основу праксе у сличним уговорима, држава потписница може да добије инвестициона права у руднику, па да јој на основу улагања припада одређена количина угља. Постоји и могућност да је Краљевина СХС добила као концесију неки простор и да на њему изведе геолошка истраживања, докаже резерве и разради начин експлоатације. Наглашавам да је засад све на нивоу хипотезе, без анализе уговора који је 1925. потписала Краљевина СХС.
Иако је Србија правни следбеник СР Југославије и један од сукцесора СФРЈ, она није сукцесор свих међународних уговора. Током југословенске кризе, Француска је као депозитар Уговора о Свалбарду третирала и даље Југославију за страну уговорницу, док је Норвешка сматрала да треба наћи решење у сагласности свих страна.
- Након распада СФРЈ, државе сукцесорке су наследиле чланство у Бечкој конвенцији, у којој је за сукцесију Уговора о Свалбарду релевантна одредба која се односи на случај распада држава: "Уговор који је био на снази на датум сукцесије држава у погледу целокупне државне територије државе претходнице, остаје и даље на снази у односу на државе сукцесоре" - каже др Душан Димитријевић, научни саветник у Институту за међународну политику и привреду.
- Будући да све уговорнице Уговора о Свалбарду нису и уговорнице Бечке конвенције, постизање сагласности свих страна о примени правила о аутоматској сукцесији није могуће остварити. Зато би за Србију правилнији приступ био да свој статус државе уговорнице регулише давањем изјаве о сукцесији, којом потврђује даље важење Уговора о Свалбарду у односу на њу.
Стручњаци из државних институција које су "Новости" консултовале око Уговора о Свалбарду били су врло заинтересовани за ову тему и такође сматрају да Србија што пре треба да преда изјаву о сукцесији. Нагласили су да истовремено треба сакупити и детаљно анализирати све документе повезане са Уговором, у коме нису пресудне опште одредбе, већ чланови који детаљно разрађују права и обавезе потписника уговора. Истог су мишљења и експерти Геолошког завода Србије.
- Тек када правници прецизно утврде на шта Србија има право, стручњаци из области рударства, геологије и технологије могу да процене да ли вреди да се одмах укључимо у неке пројекте - каже Мијатовић.
- У сваком случају, треба што пре да дамо изјаву о сукцесији, јер се на том простору, према доступним подацима, налазе милијарде тона најквалитетнијег угља. У случају да рачуница покаже економску исплативост експлоатације и транспорта, он би имао врло велику примену у самој Србији, пре свега у смедеревској челичани и у хемијској индустрији. Чак и ако би било скупо да га довозимо у нашу земљу, он се може продати било где на Западу, где је све траженији.
Саговорник "Новости" упозорава да се у оваквим пословима не сме срљати јер се лежишта угља налазе изнад поларног круга, хладноће су велике, владају вишемесечни поларни дан и ноћ, експлоатација је испод земље...
- Тешко је без увида на терену проценити и колико је времена потребно да прође од почетка истраживања до експлоатације - каже Мијатовић.
- Неке сировине могу да се експлоатишу за пар месеци, а неке тек после десетак година. Зато треба пажљиво утврдити да ли смо у позицији да кренемо у истраживања која би довела до експлоатације. Друга је прича ако Србија може да има процентуални удео у некој експлоатацији која се тамо већ одвија.
ИМОВИНСКО-ПРАВНИ ОДНОСИ
ХИПОТЕТИЧКИ, Србија би могла да се појави као купац неког од постојећих угљенокопа на Свалбарду, али и тада би држава или неки конзорцијум морали пре куповине да ангажују стручни тим, сматра Предраг Мијатовић:
- Правници би морали да проуче имовинско-правне односе, рударски стручњаци би морали да прегледају где се угаљ експлоатише, каквом механизацијом, какви су услови рада, смештај. Геолози би морали да утврде колике су резерве и да ли постоји могућност њиховог повећања истраживањем. Експлоатација на Свалбарду је сложена, али и врло атрактивна, јер у данашњим условима угаљ поново добија на важности, као најстабилнији и најјефтинији извор енергије.
Препоручујемо
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
ДА ЧОВЕК НЕ ПОВЕРУЈЕ: Погребни бизнис - ево чиме се Легија бави у затвору
ТАЈ посао му је плаћен.
18. 11. 2024. у 15:42
Коментари (3)