СПЕЦИЈАЛНИ ДОДАТАК - ВЕСЛИ КЛАРК: Бомбардовање Србије било је битка за будућност НАТО и кредибилитет САД

СВЕДОЦИ СМО насилног стварања "нових геополитичких реалности" и потом, деценијски дугих напора да се таква реалност међународно санкционише.

Фото: Новости архива/ З. Јовановић

Створени су преседани против некадашњих принципа међународног права, Хелсиншког акта 1975, повеље ОУН. Сведоци смо, по потреби, режирања унутрашњих проблема у појединим државама, а потом активног мешања на страни предодређених клијената. Економским уценама, политичким притисцима, претњама, и тероризмом, или "завртањем руке" у жаргону светских кабинета, државе се присиљавају да напуштају некада успостављене принципе међународног права и односа.

Живимо у свету где ни проказивање "теоретичара завере" не може да сакрије да су на делу многе доктрине развијане у време Хладног рата и доктрине за постхладноратовско време. Сведоци смо да се воде конвенционални ратови на многим просторима па и европском, активности стратешког и тактичког одвраћања, специјалне операције и сукоби ниског интензитета (LIC), операције за наметање мира и мировне мисије, наметнуте хуманитарне интервенције, насилне обојене револуције, хибридни ратови.

Живимо у свету где се води борба за реалне стратешке и економске интересе са карактеристикама познатим још од 19. века. Овоме треба додати потребу великих сила да повремено демонстрирају уверљивост своје војне силе, тј. да потврде свој кредибилитет велике силе. Место тог доказивања је на, процењено, најслабијој карици. Тамо где ће кредибилитет бити потврђен и демонстриран уз најмање губитака макар и по цену прикривања. Није случајно да се управо рат на Косову рекламира као успешна кампања са "нула губитака".

ПОСТОЈИ ЈОШ ЈЕДНА, готово аутономна, опасност по мир коју је 1959. одлазећи амерички председник Двајт Ајзенхауер назвао - војноиндустријски комплекс. Он, мада војник, генерал, упозорио је да тај фактор угрожава демократске вредности код куће и мир у свету. Ми смо сведоци да је био у праву. Пратимо активно лобирање и притиске на администрацију да се повећава буџет из године у годину, да се европски савезници притисну и увере да морају да повећају издвајања за наоружање изнад два посто (па чак до три) од бруто националног дохотка.

Како властитој и светској јавности "продати такав рат"? Ако се послужимо речима Жана Брикмона, најбоље га је умотати у неки узвишени мотив - бригу за људе, угрожене мањине, људска права, демократију. Његовим речима, то је употреба људских права да се прода рат или како га он означава хуманитарни империјализам.

У овом контексту и те како је била важна улога глобалних медија. О медијским манипулацијама, двоструким мерилима или просто о прећуткивању чињеница, многи су писали, студије су објављене. Сведок са терена Косова, француски пуковник Жак Огар ће написати да је имао истинско гађење према дезинформацијама које су владале на Западу, иако су касније људи постајали све свеснији размера вашингтонске манипулације".

Фото: AP Photo/Manuel Balce Ceneta

И гласови су годинама били глас вапијућег у пустињи, све до недавно када је председник Доналд Трамп употребио реч fake media, после које нема натраг у поклањању апсолутног поверења овим медијима. Такође створени су многи нови глобални медији, друштвене мреже, твитер и сл. Важна карика у разумевању формирања јавног мњења изнутра и према вани су циљано формиране тзв. невладине организације као филијале звучних међународних института који су де факто само трансмисија државних институција и фондова. И о овоме је писано.

*******************************************

Косово одвојити по сваку цену

ШТА ЈЕ БИО СТВАРНИ циљ рата, односно напада на Југославију, иза реторике политичара и медија. Речима главног актера агресије на СР Југославију, тада главнокомандујућег НАТО генерала Веслија Кларка: "Милошевић, говорећи отворено, никад није стварно схватио да овај рат није стриктно био везан за Косово. То, коначно, није био ни конфликт због етничког чишћења. То је била битка за будућност НАТО, битка за кредибилитет Сједињених Држава као силе у међународним односима". (Because what Milosevic never really understood was this wasn't conflict strictly about Kosovo. It wasn't even conflict ultimately, about ethnic conflict cleansing. It was a battle about the future of NATO,about credibility of United States as a force in world affairs. And longer it went on the more clearly the nations in the West would see those issues.)

Фото ЕПА

О потреби доказивања кредибилитета САД говорио је и убеђивао делегацију америчких Срба сам председник Клинтон 4. априла 1999. Албанце је поменуо само у првој реченици приликом сусрета.

У Рамбујеу је "летвица била намерно подигнута превисоко" како би дошло до бомбардовања. Џејмс Џатрас пише да је у Рамбујеу једном броју новинара, само за оријентацију, то, баш тим речима саопштено "како Срби не би могли да прихвате (захтеве). Њима треба мало бомбардовања и то ће и добити".

Хенри Кисинџер је 28. јуна 1999. оценио (Daily Telegraph) да је "Текст из Рамбујеа, који је обавезивао Србију да призна НАТО трупе широм Југославије, била провокација, изговор за почетак бомбардовања. Документ из Рамбујеа био је такав да га ниједан Србин није могао прихватити". Једанаест година после агресије, немачки дневник Sddeutsche Zeitung, 11. маја 2010. ће објавити да је конференција у Рамбујеу организована да би НАТО-у дала "легитимитет за дуго планирани војни напад". Ове наведене чињенице су постале опште место у озбиљним анализама.

фото: архива

ЏОН НОРИС, ШЕФ ЗА ВЕЗЕ помоћника државног секретара Строба Талбота, у својој књизи из 2005. године, наводи још неке од разлога, далеко од некадашњих јавних прокламација о разлозима за рат: "То је био отпор Југославије ширењу трендова политичких и економских реформи, а не невоље косовских Албанаца. То најбоље објашњава рат НАТО. Милошевић је био проблем за трансатлантску заједницу предуго, тако да су Сједињене Државе осећале да ће он једино реаговати на војни притисак ... Он је изазвао основне НАТО вредности и његове саме егзистенције". Другим речима земља се одупирала економском подчињавању и НАТО притиску и то је ваљало сломити.

Све то данас знамо, као и за иступања америчких представника на конференцији у Братислави априла 2000. године када је објашњавано да је рат против Савезне Републике Југославије вођен како би се исправила грешка генерала Ајзенхауера који је после рата повукао војску са Балкана, а она се тамо мора вратити из стратешких разлога. У публикацијама се више пута цитирао меморандум који је немачки политичар Вили Вимер 2. маја 2000. упутио канцелару Шредеру. У том документу који је настао после састанка земаља НАТО у Братислави у априлу 2000, износе се поред наведене и друге оцене и поруке САД из којих се види права позадина захтева у Рамбујеу и агресије.

Циљ је био успостављање трајне контроле територија Србије, одвајање Косова и стационирање властитих снага: "Србију треба трајно држати изван европског развоја". Вимер наводи да су САД од савезника тражиле да се "што је могуће брже изврши међународно признање независне државе Косово". (Вили Вимер је био члан Бундестага, члан Спољнополитичког одбора Бундестага, портпарол ЦДУ, потпредседник Парламентарне скупштине ОЕБС-а и др.)

Препоручујемо

Друштво

0 14

НАПЛАЋУЈУ БОМБЕ КОЈЕ СУ БАЦАЛИ НА СРБИЈУ: И потомци перјаница некадашње Клинтонове администрације настављају уносан бизнис на Космету

30. 07. 2022. у 08:00

Друштво

2 39

ФРАПАНТНИ ПОДАЦИ О ЖРТВАМА НАТО 1999: Анализа у Торину потврдила - у ткивима двојице Срба уранијума 500 пута више од дозвољеног

22. 07. 2022. у 22:00

Политика

4 41

ЛАВРОВ НА ПРИМЕРУ РАЧКА РАЗБИЈА ЗАПАДНЕ ЛАЖИ: "Тврдили су да је почињен геноцид, а убијени су милитанти бандитске ОВК"

18. 07. 2022. у 11:11

Свет

12 81

НАТО ПАЛИ ВАРНИЦУ ФАТАЛНОГ КОНФЛИКТА: Запад покренуо технолошку револуцију која може да доведе свет до катастрофе

10. 07. 2022. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације