САНТА МАРИЈА ДЕЛА САЛУТЕ ПРОМЕНИЛА СВОЈЕ СКУТЕ: Венеција некад и сад, како су на овом чудесном месту некада будни сањали српски уметници

ВЕЛИКИ зидни сат откуцао је тек нешто иза седам сати ујутро када је ноћни воз из Београда већ пристајао на Железничку станицу у Венецији. Возови су некада тутњали пругама бивше Југославије.

Фото Г. Чворовић

Бата Михаиловић, Љубинка Јовановић, Петар Омчикус и Коса Бокшан су, разбарушени после непроспаване ноћи у којој су будни сањали касније остварене уметничке снове, испружили ноге и крочили на варљиво тло чудесног острва испресецаног каналима, у краткој паузи на путу ка Паризу. Било је то пре тачно седамдесет година.

Јутро је било обећавајуће. Прво што су урадили, стуштили су се, гладних очију, ка Цркви Светог Марка, а онда је Бата покуцао на врата музеја и тражио од још буновног чувара да их пусти унутра да погледају изложбу Ван Гогових слика. Били су му, говорила је касније Љубинка, симпатични, па им је отворио. Имали су, на длану, поставку само за себе. Скице с овог путовања чувала је љубоморно у свом интимном блокчићу до последњег дана живота.

Данас у Венецији, између осталог, приређују изложбе немачког концептуалисте, перформера и скулптора Јозефа Бојса, ангажоване инсталације јужноафричке мултимедисткиње Динео Сишее Бопапе, визуелна истраживања на тему живота и смрти, насиља и нежности њене земљакиње настањене у Холандији Марлен Диме, фотографије недавно у Паризу преминуле швајцарске уметнице Сабине Вајс, али, на пример, и тајне људског тела по цртежима Леонарда да Винчија, све под плаштом 59. Бијенала, под насловом "Млеко снова", уз уметничко вођство Чечилије Алемани. Ново време, други изрази, старе теме. Србију, изложбом "Ход са водом", која обухвата радове "800м" и "Документ", представљају Владимир Николић и кустос Биљана Ћирић.

Пред базиликом Светог Марка побожно се отегао ред атеиста из целог света, док неустрашиви галебови одважно, у лету, откидају комад сендвича из руку изненађених, модерних дуждових поданика.

Свако ново париско јутро Петров, Љубинкин, Косин и Батин колега Марко Ступар започињао је ритуалом испијајући кафу из шољице коју је понео као трајни сувенир из венецијанског ресторана "Флоријан", основаног далеке 1720. године, у време када су се овде непрестано сусретали уметници попут Каналета, авантуристи и аристократија, уз неизбежну музику Вивалдија и Хендла, с карневалом који је трајао месецима.

У једном од многобројних ћаскања у његовом атељеу кроз чије се вајмарске оквире огледала Црква Светог Винцента Паулског, открио је да му је ту шољицу, почетком осамдесетих, поклонио газда кафеа, мислећи да обожава његов ресторан, док је он, по сопственом признању, долазио тамо готово свакодневно да би се дивио Орсону Велсу који је ту боравио тих дана. Из тог периода, настало је неколико значајних Ступаревих слика, и она Дуждеве палате, наравно.

Данас та кафа у Венецији, сервирана у "намештају" с мало топле воде и млека, уз звуке оног истог Вивалдија у његовом родном граду, кошта 11 и по евра. Туристи, који би, као што је и Марко, да се буде уз кафу с присетом на истоимени трг, могу да купе и порцеланску шољицу, за 29 евра, и понесу је кући, у исто тако бели свет.

На самом почетку тих осамдесетих година прошлог века, готово три деценије после првог боравка четворо славних српских сликара, основан је у Венецији завештајни музеј Пеги Гугенхајм, у коме посетиоци, провлачећи се између надреалистичких остварења Макса Ернста, Ђорђа де Кирика, Ренеа Маргита и Салвадора Далија, с централним погледом на Велики канал, пажљиво, и ових дана, с несмањеном знатижељом, разгледају и провокативног "Анђела града" Марина Маринија, осматрајући га, у граду љубави, свако из свог интимног разлога.

Foto: Фото Г. Чворовић

POGLEDAJ GALERIJU

Великим каналом гондолијери вешто веслају на све стране, испод "Моста уздаха", па и до Цркве Санта Марија дела Салуте, коју је опевао чувени српски песник Лаза Костић. Санта Марија дела Салуте ових дана је обучена у модерне скуте. Спољна фасада, која се реновира, пресвучена је цирадом на којој се шепури реклама за фирму "Гес"! За оне којима није по вољи овај судар епоха, брижљиво је истакнуто да се на тај начин спонзорише рестаурација базилике.

Трг Светог Марка припремао се за "Кармину Бурану" на отвореном, комунисти су у оближњим улицама продавали свој билтен и покушавали да дођу до прилога, док је река туриста за исту шачицу евра на сваком ћошку могла да набави карневалску кринку из града у коме свако пронађе залутали дух свог претходног живота. На вапорету, градским бродовима-аутобусима, још су обавезне оне друге маске, док свет васкрсава из пандемије. Венеција, ових дана.

ДВЕСТА НА САТ

ПО цени од 100 евра за пола сата, уз мушко веслање и љубавну песму, може да се стигне било где на острву на коме се, због уских кривудавих улица и камених сводова, по правилу збуњује и џи-пи-ес, па се многи туристи, с испруженим телефонима увис, редовно врте укруг.

Препоручујемо

Свет

0 2

КРИЗА ЈЕ СВЕ ВЕЋА: Италија одобрила нови пакет помоћи од 17 милијарди евра

05. 08. 2022. у 00:31

Свет

0 0

ДА НЕЋЕ ДА ГА ПРОДАЈУ? Процењено колико кошта Колосеум у Риму

04. 08. 2022. у 22:34

Свет

0 1

НАСМРТ ПРЕТУКАО УЛИЧНОГ ПРОДАВЦА: Италинајска полиција ухапсила насилника

30. 07. 2022. у 19:56

Свет

0 0

ИТАЛИЈА У ВЕЛИКОЈ КРИЗИ: Цене незаустављиво расту, пољопривредници одустају од производње

29. 07. 2022. у 19:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације