НАВАЛА ИЗ ДУБРОВНИКА НА СТАНОВЕ У ТРЕБИЊУ: Град на југу Републике Српске убрзано постаје најпожељнија дестинација у региону
ГРАД са тридесетак хиљада становника на самом југу Републике Српске постао је последњих година најпожељнија дестинација за дијаспору БиХ, па и житеље околних земаља: у Требињу масовно купују станове Сарајлије, Београђани и - Дубровчани.
Није ни чудо, јер је одавде све близу, и хрватско и црногорско приморје, па мештани и туристи током лета иду "обданице" на плаже Цавтата, Игала, Херцег Новог...
Неки долазе у град под Леотаром да пронађу мир у дубоком хладу чувених платана далеко од велеградске вреве, док су други направили добру калкулацију. Тако Дубровчани масовно купују станове у којима (за сада јефтино) проводе сезону, док своје куће у истом периоду издају за велике паре. Одразило се то и на цене, па је стамбени квадрат у неким деловима града достигао фантастичну цифру од две хиљаде евра. Било како било, свако ко је одлучио да део одмора проведе у Требињу није се покајао јер уз све географске, кулинарске и друге предности ове зелене оазе у којој се још живи као некада (уз кафанско дружење и чашицу разговора), богато културно лето нуди најразноврсније музичке, позориште и филмске садржаје.
- То што се дешава и нама локалцима је изненађење, јер смо се (поготово после овог рата) борили за своје мало место под сунцем. Од великог значаја је проглашење Требиња градом, 2013. године. Имамо свега тридесетак хиљада становника, величина града није била одлучујућа, али је стицање "титуле" било пресудно као сигнал да све можемо и да ће наш труд бити награђен - објашњава Слађана Скочајић, градски секретар за културу.
- Тежимо да испунимо своју визију, а она је да до 2030. године будемо најлепши мали град на Балкану.
Како истиче наша саговорница, град расте на реци и води се рачуна да се сачува старо језгро које је под заштитом Завода за заштиту споменика културе БиХ:
- Не само Стари град, заштићена је и главна улица (пешачка зона с главним тргом и зеленом пијацом), као и најстарије насеље Хрупјела које се спаја са њом. У Старом граду тренутно се одвија пројекат који финансира Република Србија, а то је поплочавање његових улица и сокака. Имамо план и за изградњу хендека, канала око Старог града, као што је било некада. Једино шта нас може зауставити је екологија, тачније кретање воде и могуће стварање "баре" и свега онога што стајаћа вода доноси... Иначе, некада је постојао хендек који је био одбрамбеног типа, сада бисмо од њега направили малу Венецију. Спајао би се са реком Требишњицом, на којој већ имамо барке.
Кроз пројекат Европске уније, истиче Слађана Скочајић, успели су да направе реплике десет старих барки, по узору на оне које су постојале све до педесетих година прошлог века:
- Тада се градила брана, Требишњица је променила ток, па је већ било ризично да се барке возе. Полако су нестајале са реке, сада смо их вратили као туристичку атракцију и могу се видети између два градска моста.
На констатацију да је драж града, пре свега, у његовој аутентичности и једном помало архаичном животу, као и да би промене могле да имају и неке непредвиђене последице, наша саговорница каже:
- Могућ је проблем којег смо свесни, али се решење још не види. Наиме, намеће се поређење са Перастом на којем су апартмане покуповали Руси и Албанци. Зато се указала тешкоћа са комуналним одржавањем града и режијама. Мало је локалног становништва, а остали станови се после лета закључају. Ми већ имамо зграде у којима су два или три стана трајно усељена, све остало је сезонски. Тако се поставља питање како опслуживати толико нових зграда, без накнаде за комуналије.
Када је о посети реч, за сада рекорд држи сезона уочи короне: 2019, када су Требиње посетили туристи из 97 земаља!
- Наш град је све пожељнији, не само за живот већ и као културно средиште. Недавно смо обележили 65. издање позоришног Фестивала фестивала, који је сигурно утицао на интересовање живља. Велики број младих људи аматерски се опробао у глуми, ове године имамо чак девет свршених студената који су дипломирали, углавном, на ФДУ и новосадској Академији. У Требињу се налази основна и средња музичка школа, које су изнедриле на десетине добрих музичара. Није случајно што смо се охрабрили и недавно купили чувени концертни клавир "стенвеј енд санс". Имамо фестивал класичне музике, ових дана "поновио" га је Андреј Коробјеников, руски пијаниста светског гласа. Дошао је, између осталог, зато што је могао да свира на "стенвеју" јер музичар не бира локацију већ инструмент. Нећете веровати, имали смо на стотине позива из региона са питањем да ли је тачно да смо купили "стенвеј", и то оригиналан, немачки. Наступају уметници са свих страна, али наша је матица Србија. Највећи број стваралаца и даље је из Београда, они нам доносе дух великог града.
БРОЈЕВИ
- У ПОСЛЕДЊЕ две године продато је три хиљаде станова, што се може помножити са просечним бројем чланова породице и тако видети колико укупно има житеља - каже Слађана Скочајић. - Али, пошто је реч о приливу током лета, то не чинимо.
ДУЧИЋ И СРБОЉУБЉЕ
- ТРЕБИЊЕ се заиста, именује Дучићем. Тако и треба да буде. Неправедно је био запостављен после Другог светског рата, све до 90-их година прошлог века. Спочитавало му се србољубље, ипак, Требиње је паметно сачувало све Дучићеве ствари. Легат је "строго" био закључан не би ли се сачувао до бољих времена - што се и остварило. Иначе, наша библиотека је проглашена најбољом у Републици Српској. Успели су да купе специјални скенер којим ће се дигитализовати комплетна грађа из Дучићевог легата и тако постати доступна свима.
СПОНА СА ХРВАТСКИМ ГРАДОМ
- ДУБРОВЧАНИ долазе на зелену пијацу суботом и недељом, пошто још увек имамо аутохтоне производе. Овде су све услуге много јефтиније - фризера, аутомеханичара и свих врста мајстора. Наша услужна привреда доста зависи од Дубровника и неоспорно је да економија спаја два града. Дубровчани у Требињу проводе лето, хране се природно, живе јефтино и за пола сата су - у свом граду. Када је култура у питању, најчешће посећују концерте. Имају могућност да их слушају бесплатно, што код њих нема нигде. У Требињу је свако добродошао и никоме се не може десити неугодност.
Препоручујемо
ОШТРА ПОРУКА СА ЗАПАДА: Зеленски је преварант и марионета, крвави вазал западних елита
ВЛАДИМИР Зеленски, који је постао вазал Запада, почео је као марионета украјинског олигарха Игора Коломојског, навео је ирски новинар Чеј Боуз.
24. 11. 2024. у 17:59
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)