СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ТИТО ОДЛИКОВАО БИСКУПА КОЈИ ЈЕ ПОКРШТАВАО СРБЕ: Хрватски достојници правдају своју цркву за учешће у злочинима

У ОБРАЂАЊУ српском патријарху хрватски бискупи, поводом њиховог сазнања да су саборски оци прибројили свецима и "свету децу мученике, јастребарске и сисачке, с датумом спомена 13. маја/26. августа", почињу текст речима да су "се осетили и позванима и дужнима написати ово писмо, с дубоким поштовањем према патњама људи који су у својој најранијој животној доби морали трпети последице окрутности ратних збивања".

Анте Павелић са католичким фратрима, Фото "Википедија"

Највиши хрватски црквени достојанственици спомињу последице, али ни једном речју не говоре о узроцима - како је то неколико десетина хиљада деце остало без породичног дома, без родитеља... Нигде спомена о мучењима и зверским убиствима њихових мајки и очева на кућним праговима и у јасеновачким логорима. За њих су то само "окрутности ратних збивања".

Великодостојници хрватске Католичке цркве у свом писму цитирају и надбискупа Фрању Кухарића. Сматрају потребним да наведу његове речи од пре готово педесет година: "На изречене клевете могли бисмо ћутати. Али кад се ради о неистинама које одјекују далеко и дуго, онда морамо следити Исусов пример кад је војнику који га је ударио рекао: "Ако сам криво рекао, докажи да је криво! Ако ли право, зашто ме удараш" (Iv 18, 23)." Следствено Исусовом примеру, ево и и неких питања хрватским бискупима.

ЗАШТО је Горњокарловачка епархија, која је 1940. имала 440.000 православних кућа, 1945. имала само 240.000? У овој епархији уништено је 188 од укупно 220 цркава, а употребљиво је остало 14. Од 189 српских цркава у Лици, Банији и Кордуну, усташе су уништиле 173, а осталих 16 било је опљачкано. У Епархији захумско-херцеговачкој уништене су биле све цркве и манастири, Епархија бањалучка остала је без 100.000 Срба, а архијерејско намесништво у Босанској Дубици је са 32.687 душа, колико је имало 1940, на крају рата спало на 13.286 људи. Од 1941. до 1945. у НДХ је уништено, спаљено, оштећено или оскрнављено више од 450 православних цркава, а убијено, протерано и покатоличено више од милион православних Срба.

У НЕЗАВИСНОЈ Држави Хрватској је извршен и велики злочин над свештенством Српске православне цркве. У Епархији зворничко-тузланској за време рата усташе су убиле 40 свештеника, у босанском делу Епархије далматинске 20, а у Епархији горњокарловачкој ликвидирали су њих 70. Из ове епархије протерано је 86, а после рата у своје манастире вратило се само 17 свештеника. Од 21 епископа, колико је их је било уочи проглашења НДХ, крај рата је у својим епархијама дочекало само њих девет, а остали су били протерани или убијени или затворени. Од маја до децембра 1941, усташе су убиле још преко 150 свештеника СПЦ. Током рата из Хрватске су протерана 334 свештеника, 254 попадије и 467 деце.

Mитрополит Петар Зимоњић, погубљен 1941./Епископ Сава Трлајић/Крунослав Драгановић, Фото Архива

У многим местима као у Вуковару, Лазама, Маркушици, Трпињи, Борову, Боботи, Пачетину и Бршедину, православне цркве су претворене у католичке, а матичне књиге преименоване у католичке. Поврх свега усташе су 5. маја 1941. ухапсиле и одмах убиле бањалучког епископа Платона Јовановића, затим су 12. маја ухватиле и убрзо ликвидирале сарајевског митрополита Петра Зимоњића, а средином августа убијен је епископ горњокарловачки Сава Трлајић.

ЗАШТО су међу онима који су вршили ова божја недела била 133 свештеника Римокатоличке цркве? У убиствима недужних људи широм НДХ учествовало је њих 27.

ЗАШТО је Анте Павелић одликовао 219 поданика загребачког надбискупа Алојзија Степинца?

Степинац је, иначе, поздрављајући проглашење НДХ, позвао своје свештенство да испуни дужност према младој хрватској држави, у чијем стварању је видео Божју промисао. У присилном покатоличавању Срба свој допринос је дало 128 хрватских свештеника. У Степинчевом извештају Светој столици, у марту 1942. године, он наводи да је већ 240.000 било покрштено.

ЈЕДАН од главних протогониста насилног католичења Срба био је ђаковички бискуп Антун Акшамовић које је заједно са професорима Богословског сјеменишта, фрањевцима и свим подређеним свештеницима, православце преводио у своју веру и претварао православне храмове у римокатоличке. За заслуге у хрватској усташкој држави поглавник Павелића је бискупа Акшамовића одликовао орденом "Ред за заслуге - велеред са звијездом". Тај исти бискуп, поборник усташког "светог тројства" промовисао је у свом говору у Госпићу, јуна 1941. Милета Будака: "Један дио Срба ћемо побити, други раселити а остале превести у католичку вјеру и тако претопити у Хрвате". Он ће посебно бити награђен и од Јосипа Броза. Маја 1959. Тито ће му уручити Орден братства и јединства првог степена! Да ли се маршал Југославије бар за тренутак, док му је предавао ово високо признање, присетио Јасеновца? Да ли у овом његовом чину може да се наслути и разлог зашто никада није службено посетио стратиште Срба.

Али, бискуп Акшамовић није усамљен случај који је осетио благородност "највећег сина наших народа и народности". У пролеће 1942. Крунослав Драгановић, професор Богословског факултета у Загребу, довео је у Јасеновац специјалну међународну комисију, која је требало да испита да ли усташе "поступају хумано са логорашима". Међу члановима комисије највише је било званичника Ватикана. После тронедељних припрема управе Јасеновца да аранжира лажну слику логора, чак и организовања једне генералне пробе, чланови комисије су два дана разгледали логор и закључили да је у Јасеновцу "све у најбољем реду"!

ТРИ ГОДИНЕ касније Драгановић постаје кључни човек ватиканског "Пацовског канала", највеће кријумчарске руте за нацистичке ратне злочинце. Ова мрежа за масовно бекство организована је преко преко посебног уреда смештеног у Улици Сан Ђироламо у Риму које уживао дипломатски статус, иако се налазио изван територијалних граница Ватикана. На челу тог уреда налазио се Крунослав Драгановић, а његов претпостављени био је Ђовани Монтини, државни подсекретар у Ватикану. Они су контролисали мутне везе између Свете столице и одбеглих нациста. Ту су фабриковани лажни идентитети за готово све главне ратне злочинце, од Адолфа Ајхмана до Павелића.

Контраобавештајни корпус америчке војске (CIC) je имао потврду да се хрватски усташа и масовни убица Анте Павелић крије у Ватикану и да се возика римским улицама у аутомобилу са дипломатским таблицама католичке државе. Оперативци CIC су знали све његове злочине и 7. јула 1947. издали налог за хапшење Павелића. Недељу дана касније из централе је стигао одговор: "Даље руке од Павелића." Једном од најгорих масовних убица током Другог светског рата, дозвољено је да остане без ометања у Ватикану, а потом и да отплови у Аргентину како би покупио свој део напљачканог нацистичког злата.

ХАПШЕЊЕ Павелића није одговарало америчким и британским службама и финансијским магнатима у овим земљама. Као прво, представљало би "запањујућ ударац" угледу Римокатоличке цркве. А ако би се још судило Павелићу, он би можда покушао да се спасе одавањем комплетне шеме прања новца у Аргентини, а не само транспорта нациста за Јужну Америку. Опљачкано нацистичко благо је било склоњено у Ватикан, одакле ће најпре бити пребачено у Аргентину, а потом назад до "демократске" Западне Немачке. И ето објашњења: узрок чудотворног економског опоравка Западне Немачке средином прошлог века био је исти новац опљачкан широм Европе у току рата. Ваљда је из тог истог разлога Тито у последњм тренутку одустао од већ припремљене отмице Павелића и пребацивања у земљу. И никад у његовој Југославији није одржано суђење, у одсуству, иако је оптужница била написана.

Попут бискупа Акшамовића и Крунослав Драгановић је осетио благородност Јосипа Броза. У Југославију се вратио 10. септембра 1967. године. Тог јутра је испред тршћанског хотела "Сан Ђусто" ушао у "мерцедес" југословенске регистрације и истог дана се обрео у Београду. Какав је то договор са државом направио лични пријатељ и спасилац Анте Павелића, ратни злочинац чије је изручење Југославија од Италије тражила још 1947. године? Шта се крије иза одлуке да се Драгановићу омогући слободан живот и спокојна старост у Сарајеву? У каквој су вези његов повратак и смена Александра Ранковића годину дана раније? Умро је у Сарајеву 5. јула 1983.

Када све ове делимично набројане чињенице имамо у виду, онда је јасније писмо хрватских бискупа српском патријарху и њихова иницијатива да Римокатоличка црква надбискупа Алојзија Степинца прогласи светим човеком. Циљ је - покушај негирања сопственог учешћа у једном од најтежих злочина у људској историји "који су супротни Христову јеванђељу и ширењу небескога краљевства".

АКШАМОВИЋ ДЕЛИО ЛЕТКЕ

ВРХУНАЦ верског терора ђаковачког бискупа Антуна Акшамовића био је растурање летака у лето 1941. у којима је писало: "Господин Исус Крист је објавио да ће бити један овчињак и један пастир. То значи: бит ће једна Црква и један врховни црквени поглавар, који је Кристов намјесник на Земљи и врховни свећеник у Кристовој Цркви. То јединство треба да проведемо у Независној Држави Хрватској. Бискуп ђаковачки примио је до сада у Свету Католичку Цркву на хиљаде грађана, који су од државних власти добили свједоџбу честитости".

Препоручујемо

Друштво

0 2

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Усташе српско семе затирале убијањем деце

24. 07. 2022. у 15:00

Друштво

0 2

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ, БЛАНКО ЧЕК ЗА УНИШТЕЊЕ СРБИЈЕ: Поводом годишњице Аустроугарског ултиматума упућеног нашој земљи

17. 07. 2022. у 17:14

Друштво

1 1

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ : Зашто Србија, која је имала два антифашистичка покрета, нема свој дан почетка антифашистичке борбе?

03. 07. 2022. у 17:00

Друштво

1 2

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ЛЕКИНА ЗАБЛУДА И ТРАГИЧНА СУДБИНА: Како је СДБи на Ранковићевој сахрани примењивао методе због којих је смењен

26. 06. 2022. у 19:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације