ГУСЛАРКЕ ПЕВАЛЕ "ИЗ СЕНКЕ": И Српкиње су од давнина неговале култ нашег древног инструмента (ФОТО)

НАРОД смо који уме да пева и у добру и у злу. Милујући гудалом кроз векове само једну жицу, упредену од тридесет длака из коњске гриве и разапету на изрезбареном комаду јаворовог дрвета, опевали смо на гуслама целу нашу историју у Србији, Црној Гори, Херцеговини, Босанској Крајини, Лици и Далмацији.

Фото: Приватна архива

Издигли смо гусле на пиједестал националне културе где и данас стоје, мада се, како је једном приликом приметио академик Матија Бећковић, "још нисмо договорили да ли се гуслама ругамо или их поштујемо".

Наши стари нису имали ту дилему. Од слепог Филипа Вишњића (1767-1834) до данас, читава плејада гуслара утиснула је дубок траг у овом сегменту наше историје, али није надалеко познато да су овим, само наоко једноставним инструментом, добро владале и српске жене. Њима је Дејан Томић, врсни публициста, сакупљач и приређивач расутог српског књижевног и музичког блага, посветио поглавље у својој књизи "Апотеоза српским гуслама 2" у саиздаваштву ИК "Прометеја" и КЗ "Српског националног вијећа" из Подгорице.

- У ову монографију сабрао сам податке о 71 гусларки. Дуго се знало само за Живану, њене ученице Јецу и Степанију о којима је писао Вук Караџић, али испоставило се да су Српкиње певале на гуслама и у ранијим вековима. Занимљиво је да су мајке, сестре или рођаке познатих историјских личности такође биле гусларке - каже Томић, аутор и књига о историјату фруле и гајди, као и монографије "Гусле у стиховима српских песника".

БОЈАНА ИМА И ДИПЛОМУ

БОЈАНА Пековић из Краљева прва је музички образована гусларка у српском народу. Била је петогодишњакиња када је почела да свира на овом древном инструменту и пева лирске песме. У својој шестој, први пут је јавно наступила изводећи епске песме. У Србији, нажалост, није могла да пронађе академију за даље усавршавање на гуслама, па је студије уписала на Академији "Сибелијус" у Финској. Бојанино име у своју песму уградила је канадска песникиња Стефани Мекензи.

Фото: Приватна архива

Једна од наших првих гусларки с почетка 18. века, била је Јела Косорић. Њу су Турци отели док је дојила дете и одвели је у шатор Муслај паше Селмановића који је због неплаћеног харача одрубио главу њеном мужу војводи Илији. Како је у овој монографији навео др Славко Пејић, не само да Јела није допустила паши да је обешчасти већ му се и осветила учинивши му оно што и он - њеном мужу. Пашину и Илијину главу храбра Јела однела је својој свекрви да је утеши због губитка сина. Илију и Јелу овековечили су савременици у народним песмама.

У селу Црници и околини, Марицу Милић Ћетковић звали су - добром гусларком. Поживела је 99 лета у 19. столећу, а гуслање је научила у породици. Певала је јуначке песме. Красио ју је и својеврстан дипломатски дар - успела је да примири завађена братства, те ју је кнез Никола наградио са пет "рала" земље.

Foto: Фото: Музеј РС

POGLEDAJ GALERIJU

У женску гусларску традицију уписала се и Софија Јанковић из Удбине, сестра чувеног ускочког јунака Стојана Јанковића у Далмацији, у 17. веку. Певала је старе, али је спевала и нове песме. Чувена гусларка била је и Милосава Поповић, кћи попа Ристе Пилетића, сестра сердара Јола Пилетића, а од 1858.године и жена Марка Миљанова. Обоје су песме писали и на гуслама их певали.

Гусларка је била и мајка чувеног српског сликара Марка Мурата - Кате Мурат Полунко, затим Цвијета Шута Бојовић, кћерка војводе Лазара Сочице, Ђула Ђурковић, кћи чувеног војводе Шћепана Плоске из Пиве, Љубица Чакаревић, чије је отац био пријатељ гуслара-јунака Петра Перуновића Перуна, као и Милосава Перуновић из Дреновштице код Никшића. Неизоставно у овом низу је име гусларке Љубице Ардалић из Ђеврсака у Далмацији, која је била удата у Книну и тамо постала чувени национални и културни радник.

У Томићевој монографији посвећена је дужна пажња и гусларкама Олги Ковачевић из Елемира, Мирјани Масловарић из околине Новог Пазара, Стеванији Драгаш из Сељашнице код Пријепоља, Милени Лени Живадиновић из Великог Шиљеговца, Милосави Драгојевић из Андријевице, Љубици Чакаревић, гусларки и учитељици из Ужица.

Све ове жене и њихове наследнице до данашњих дана, шириле су у својој средини љубав према српској јуначкој песми и гусларској традицији и нашој култури. А, како је приметио писац из Подгорице Будимир Дубак, без потпуног сагледавања значаја гусала за српски народ, не може се разумети ни суштина наше културе.
 

Препоручујемо

Култура

0 0

НАСТУП ГУСЛАРА ИЗ СЛОВЕНИЈЕ: Београдски Етнографски музеј гостује са изложбом у Љубљани

13. 06. 2022. у 21:00

Црна Гора

0 1

ГУСЛАРСТВО ИМА БУДУЋНОСТ: Млади љубитељи традиције такмичили се на фестивалу у Никшићу, проглашени најбољи гуслари (ФОТО)

03. 04. 2022. у 07:41

Република Српска

0 2

ЧУВАЈУ ТРАДИЦИЈУ И ОБИЧАЈЕ СЕМБЕРИЈЕ: У Дворовима одржана традиционална манифестација (ФОТО)

13. 12. 2021. у 21:14

Република Српска

0 4

НАПРАВИЛИ НАЈВЕЋЕ ГУСЛЕ НА СВЕТУ: Немају новца да их пријаве за Гиниса

13. 12. 2021. у 15:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације