БЛАГОЈЕ ЈОВОВИЋ ОЖИВЕЋЕ И НА ФИЛМУ: Радослав Павловић снимаће о атентатору на поглавника НДХ - Павелић симбол зла које се Србима догодило

Драгана МАТОВИЋ

10. 07. 2022. у 08:00

У МРАЧНОЈ улици Санчез у аргентинском градићу Ломас дел Паломар, надомак Буенос Ајреса, 10. априла 1957. срели су се Анте Павелић и Благоје Јововић. Два метка завршило је у телу усташког поглавника, а од последица тог рањавања две године касније преминуо је у Франковој Шпанији.

БЛАГОЈЕ ЈОВОВИЋ ОЖИВЕЋЕ И НА ФИЛМУ: Радослав Павловић снимаће о атентатору на поглавника НДХ - Павелић симбол зла које се Србима догодило

Фото: М. Анђела

Деценијама је овај догађај био обавијен велом тајновитости. Док је Јововић готово 40 година ћутао, хрватска емиграција је оптуживала југословенску службу, разни пензионисани удбаши, после распада СФРЈ, утркивали су се у изјавама да су они осветили жртве НДХ, да су они пуцали.

Прича о човеку који је покушао да убије Павелића највероватније ће оживети на филмском платну. Познати писац и сценариста Радослав Лале Павловић недавно је завршио сценарио, а једна продуцентска кућа је заинтересована за снимање филма. И лик Јововића, као и многи популарни ликови Павловићевих телевизијских серија, филмова или позоришних представа, настао је у селу Ламинци, код Градишке, где овај драмски писац из Београда годинама ствара. У давно откривеној оази, далеко од светла велеграда, поред осталог, написао је сценарио за серију "Мој рођак са села", као и књигу "Пупин, ловац на звезде" коју је објавила компанија "Новости".

- Живим дечачки сан, а то је да будем на селу и пишем - каже нам Павловић. - Моја идеја је била да не правим филм о атентату на Павелића, већ о човеку који га је извршио. Био сам први разред гимназије, негде седамдесетих година, када се у биоскопима приказивао филм Микија Стаменковића, "Клопка за генерала", о томе како је Удба организовала и ухапсила Дражу Михаиловића. Филм почиње тако што они њега јуре, он бежи. Цела сала је, сећам се, навијала за Дражу. Чак и у "Момцима из Бразила" Менгеле има пријатеље, неко га гања и он, на неки начин, постаје јунак. То ме је склонило од идеје да пишем сценарио о атентату на Павелића. Јер, Анте Павелић не може бити јунак.

* Кажу да би испред сваке реченице о Благоју Јововићу могла да стоји реч - наводно или "причали су ми људи". Шта сте ви открили о њему?
- Проблем је што се о Јововићу мало зна. Оно што се може доказати из два или више извора стаје на пола странице. Извесно је да потиче из села Косић у Бјелопавлићима, да је био у војној школи и у делегацији коју је отаџбинска војска послала преко Јадрана у Бари на разговор са савезницима. Тачно је да су га аргентинска полиција, француске дипломате и један наш извор препознали као атентатора. И, то је све. Јововић подсећа на старозаветне јунаке. Усамљени осветник који је узео правду у своје руке. Зато је идеалан јунак митова.

Фото: М. Анђела

* Које су бајковите приче о Јововићу вама биле најинтересантније?

- Један од његових наводних помоћника, кога сам под другим именом претворио у лик у сценарију, причао је да су често одлазили код неке госпође, пореклом Црногорке. Јововић је тамо вежбао да пуца тако што је гађао у саксију са цвећем. Мало је вероватно да је Благоје, који је завршио војну школу, био командир одреда и ратовао, вежбао пуцање у неком дворишту у Аргентини. У некој књизи, а многе су написане о Благоју, спомиње се да се он у нашој цркви поверио попу Радоју. Први поп се у Аргентини појавио 2011, након што је митрополит Амфилохије, у договору са властима, формирао прву епархију. Готово сви подаци о Јововићу су попут ових. Покушао сам, ипак, да напишем узбудљив сценарио, који држи пажњу. Хтео сам, колико је у мојој моћи, да доживим то време, да се види како је срце нацизма сачувано. Да остану поруке да су јунаци увек важни, да нацизам није побеђен и да зло никад неће нестати.

* Какав је био Анте Павелић?
- Волео је свој живот. Борио се да опстане из петних жила. Није се борио за Хрватску, него за себе. То је занимљиво за његов лик. Анте Павелић је звер која је отишла у таму. Симбол свег зла које се Србима икада догодило. Четири године је постојао НДХ. Незамисливо је шта су радиле усташе. Било је већих логора од Јасеновца у Трећем рајху, било је логора где је убијено много више људи, али такве свирепости није било. Добро је да имамо народно сећање. А, да је среће да имамо три серије и шест филмова о Павелићу и усташком покрету. Замерам онима који финансирају пројекте што немају храбрости, макар "на кварно" ако не могу другачије, да раде приче о важним догађајима и личностима, о Винчи, краљу Александру, Пупину, Милеви, Миланковићу, Тесли... Имамо много људи који су узлетели.

* Зашто се одустало од снимања серије о Пупину, по вашем сценарију?
- Било је заказано снимање, одржано је неколико конференција за новинаре и онда је Телевизија Војводина одустала од пројекта. Тужан сам што је толики труд био узалудан, што није угледао светлост дана. Са захвалношћу сам прихватио предлог "Новости" да се текст штампа као књига. Исто се догодило и кад сам, на предлог покојног Александра Тијанића, написао циклус од шест епизода о краљу Александру, а онда сам само објавио књигу. Жао ми је што та серија није снимљена. Александар је светао лик наше историје. Сећам се да ми је Тијанић рекао да пазим да не буде превише униформи. Било их је, морало је да буде. Краљ Александар је био регент, био је Први светски рат, прелазак преко Албаније, Солунски фронт... Серија није снимљена.

ШТО СРЦЕ КАЖЕ

- АКО сте квалитетнији и посебни, то има цену. Ко мисли да нема цену, тај се вара - каже Павловић. - Кад је тако, онда треба радити оно што срце каже. Јер, кад се срце изда, све је узалуд.

* Коме могу да засметају српски војници?
- Постоји матрица да смо сви на овим просторима исти, а кроз причу о Александру Србија стаје на заслужени пиједестал. То је проблематично, зато што мој деда солунац мора да има исто место као они који су се борили у Загребачкој бригади. Наши преци су били полубогови, шта су све издржали. Питање је, како је неко рекао, да ли би нас, када би устали, препознали као своје потомке. Али, ништа није тако лепо као живот. То је наша највећа имовина и питање да ли је боље бити миш и живети, или бити лав кога ће неко преклати.

* Делује ли вам да постоји велики опрез према свему што је афирмативно?

- Да. Да је среће да ако се снимају четири серије две буду о томе како су Срби најгори на свету, нека се у њима прикаже све што не ваља, а друге две требало би да буду афирмативне. Живели бисмо онда у црно-белом свету, овако смо у црном. Морамо да имамо бакљу у коју верујемо, идеале, историјске јунаке. Без тога губимо снагу, а то производи лоше ђаке, лоше ратнике и лошу политику. То није наивна прича. Генерације одрастају уз неколико легенди које нису тачне.

* И ријалити програме?
- Не знам колико се ријалитији заиста гледају, а колико се лаже. Не верујем да народ има нерава да их гледа у фасцинантној мери. Можда испитивања јавног мњења нису тачна. А, лоше серије су гледане зато што се емитују око ручка. Имам још много замерки на садашњу продукцију у Србији, избор тема и начин приказивања властите историје. Али, то је тако.

* У књизи "Пупин, ловац на звезде" демистификујете однос Тесле и Пупина. Иако смо сви слушали о великом ривалству, пишете да нису имали никакав спор...
- То је била дубока политичка интрига против два америчка научника српског порекла. Није било суђења, свађе, ружних речи.

Фото: М. Анђела

* Коме је било у интересу да се прикаже да су они били у завади?
- Боље је да се прича о њиховој свађи, него о Теслином генератору и да је Пупин измислио сонар. Замешатељство је направио новинар који их је интервјуисао и написао шта је желео, или како му је речено да напише. У наредних сто година то је постао званичан став.

* Тесла је рођен на данашњи дан. Како се односимо према његовој заоставштини
у Србији?

- Други би да имају то благо које се налази у његовом музеју, направили тимове стручњака који би проучавали и разрађивали његове нацрте и проналаске. Негде сам прочитао да међу запосленима у музеју нема инжењера електротехнике. Његовим проналасцима се не бавимо. Бавимо се његовим пореклом, да ли је био Србин или Хрват. Не постоји папирни телеграм где Тесла каже да се поноси својом домовином Хрватском. Рођен је у Аустроугарској, а не у Хрватској. Постоји, међутим, телеграм у коме му Мачек честита рођендан и каже да су поносни зато што је из њихове отаџбине Хрватске. Тесла му је кратко одговорио: "Хвала." Захвалио се на рођенданској честитки. Теслино порекло није било спорно.

ПОУЧНА ПРИЧА О РУСКОМ МЕДВЕДУ

- МОЖЕМО да кажемо да Руси ваљају или не ваљају, али Русија је империја, сила - сматра Павловић. - Има једна прича о руском медведу кога су ухватили и одвели у циркус. Мирно је подносио да га деца гађају сладоледом, да га терају да вози бицикл, да га гуркају. Да му се смеју. А, онда је у једном тренутку покидао ланце, скинуо брњицу и побио све.

* Тесла је човек који је, како кажу, измислио 21. век. Ипак, чини се да долази неко ново доба?
- Дефинитивно почиње нова епоха, а историју ће писати онај ко изудара противника. Историју решавају јачи. Неко је рекао да је историја списак ратова са малим паузама које се зову мир. Надам се да ће овог пута Србија остати по страни. Сукоб у Украјини није наша прича и нисмо ни на који начин одговорни. Било би праведно да све прође, како су Тарабићи предвидели, мимо нас. Улазницу смо платили још 1999. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (2)

Певачица усвојила сина, па сазнала ШОК ВЕСТ: Мало је рећи да сам у шоку, искрено!