АНТИДЕПРЕСИВ СРАМОТА, БЕНСЕДИН СВЕ ЛЕЧИ: Стручњаци упозоравају на уврежено погрешно лечење депресије и сличних стања у нашој земљи
У СРБИЈИ се на 1.000 становника свакодневно изда 25 до 30 доза антидепресива, док је у Словенији, Немачкој или Норвешкој тај број - дупло већи.
Међутим, смањена потрошња антидепресива не значи да у нашој земљи мање људи пати од депресије, већ се ова болест погрешно лечи лековима који за то нису намењени.
Уместо антидепресивима, туга и лоше расположење се у Србији масовно лече "бромазепамом" и "бенседином" - упућују стручњаци у кампањи "Јун - месец менталног здравља". То је разлог због чега је потрошња антидепресива у нашој земљи доста нижа него у другим европским државама.
Професор др Невена Дивац, клинички фармаколог, каже да овом негативном биласу највише доприноси стигма која прати депресију, али која важи и за лекове којима се лечи.
- Процењује се да се чак и у развијеним земљама око 35 одсто људи са симптомима депресивног поремећаја не лечи баш из разлога стигматизације. Друштво често доводи депресију у везу са духовношћу, карактером, снагом, па се болест неретко доживљава као слабост. Све је то велика грешка, јер депресивној особи не можемо да помогнемо убеђивањем да "дигне главу и набаци осмех". То је као да човеку са сломљеном ногом саветујемо да изађе и прошета.
Док се један пацијент правилно лечи од депресије, чак троје њих погрешно пије лекове "за опуштање".
- У прилог томе говори чињеница да се код нас бензодијазепини, какав је познати "бенседин", троше три до четири пута више у односу на антидепресиве, док је у другим земљама тај однос углавном два према један у корист антидепресива.
Велика предност антидепресива у односу на "бенседин" или "бромазепам" је што они дуготрајно отклањају тегобе, а не изазивају зависност.
- Бензодијазепини имају своје место у краткорочној борби са симптомима анксиозности, али се и за анксиозни поремећај данас прописују антидепресиви - каже наша саговорница. - Антидепресиви имају недостатак само у томе да спорије делују, најчешће за три до шест недеља, па се за тај период прописују бензодијазепини.
Ипак, саветује професорка Дивац, бензодијазепине би старије особе требало да избегавају због повећаног ризика од падова и прелома, као и због могућих парадоксалних реакција.
- Савремени антидепресиви се уз правилан избор, дозирање и праћење пацијента, одлично подносе. Не стварају класичну зависност, али могу да дају "синдром обуставе" ако се са њима нагло прекине - каже професорка Дивац.
ПРИТИСАК ПАЦИЈЕНАТА
ЛЕКОВИ попут "бенседина" користе се искључиво у циљу брзог, краткорочног отклањања симптома напетости, узнемирености, страха или несанице, па и мишићних грчева.
- Дугорочно, њихова примена није препоручљива јер се губи дејство, а развија се и психичка зависност - каже професорка Дивац. - У Србији је одавно уочено да су и лекари склони да их прописују некритички, често и под притиском пацијената.
Препоручујемо
ИСТРАЖИВАЊЕ ПОКАЗАЛО: Седам дана без друштвених мрежа - мање депресије и анксиозности
02. 06. 2022. у 19:50
(МАПА) РУСИ СИЛОВИТО НАДИРУ: Нису оволико напредовали од првих дана рата - заузели територију величине Сингапура
РУСКА војска је у новембру остварила напредак од 725 квадратних километара, што је највећи напредак у једном месецу још од марта 2022. и првих недеља рата, према анализи агенције АФП заснованој на подацима америчког Института за проучавање рата (ISW).
02. 12. 2024. у 16:10
ШОЛЦ САМ ВУКАО ТАЈАНСТВЕНИ ПРТЉАГ: Више од доласка у Кијев јавност занима - Шта то има у коферу? (ФОТО/ВИДЕО)
ОД САМОГ доласка Олафа Шолца у Кијев, јавност је више заинтригирало то што је немачки канцелар из воза у главном граду Украјине изашао тако што је сам "вукљао" лични пртљаг.
02. 12. 2024. у 15:51
КРАЈ КАРИЈЕРЕ ЈЕЛЕНЕ КАРЛЕУШЕ: Прелазак у политику и висока функција
ЈЕЛЕНА Карлеуша се последњих неколико година веома активирала политички, а иако званично није члан ниједне странке, она се труди да искаже своје мишљење и став кад год је то потребно.
02. 12. 2024. у 13:23
Коментари (0)