АНДРЕЈ, СРПСКИ МАГ ЗА СОФТВЕРЕ: Младић из Суботице на пракси у "Фејсбуковом" седишту у Лондону

Ј. ЛЕМАЈИЋ

15. 06. 2022. у 16:26

ТИТУЛА једног од најбољих студената Електротехничког факултета у Београду, референце вредне поштовања у сфери ИТ сектора, као и велика посвећеност раду, одвеле су ових дана младог Суботичанина Андреја Јаковљевића (22) у Лондон на праксу у седиште "Фејсбука" за Европу.

АНДРЕЈ, СРПСКИ МАГ ЗА СОФТВЕРЕ: Младић из Суботице на пракси у Фејсбуковом седишту у Лондону

Андреј Јаковљевић, Фото Ј. Л.

На праксу се пријавио док чека стипендију, како би мастер студије наставио на неком од престижних европских универзитета. Сада је стипендиста Фонда за младе таленте Министарства просвете Србије, и осим тога, ниједну другу помоћ и подршку не добија.

- У Математичкој гимназији сам похађао такозвано специјално одељење, где смо се припремали за такмичења из математике, физике и програмирања. Имали смо менторску наставу, тако да смо једном недељно имали индивидуални рад са професорима. То ми је много помогло у студијама, па сам последње три године проглашен за најбољег студента софтверског инжињерства са просеком десет - прича нам Андреј.

- Сада се припремам за мастер. Примљен сам на Кембриџ, у Цирих, Немачку и Копенхаген, пријавио сам се за стипендије па ћу видети где ћу наставити студије. Све то много кошта и све морам да узмем у обзир када будем бирао постдипломске студије, јер без стипендије нећу моћи.

Пре "Фејсбука", Андреј је одрадио праксу у "Мајкрософту" у Београду, а прошле године на студентској пракси у Хјустону, где се бавио великим паралелним системима.

- Желим да радим практичне ствари, да направим нешто што ће се користити. Волим да видим продукт свог рада. Зато сам се и одлучио за софтверско инжењерство - додаје Андреј.

- Програмирање сам почео да радим још у шестом разреду, када сам узео прву награду на државном такмичењу. Донедавно је то било практично програмирање, а сада је то стварање апликација и програма. Не могу да кажем да је тешко, али одузима много времена. Грешке се дешавају, оне се и подразумевају, али зато не учимо да не правимо грешке него да их брзо откријемо и поправимо. Тако је и у животу.

Док је за већину његових вршњака и колега стицање искуства у оваквим престижним седиштима информационих технологија недосањан сан, за Андреја је то сасвим нормално.

Баш као и то што је са само две године сам научио да чита и због своје генијалности био први ђак у суботичким школама који је наставу похађао по ИОП 3 програму у ОШ "Соња Маринковић".

- Прва књига коју сам тако мали прочитао била је "Чарли и фабрика чоколаде". Тога се, наравно, не сећам, али родитељи ми причају да сам само почео да читам и ћирилицу и латиницу. Затражили су помоћ нашег великог стручњака др Светомира Бојанина, који је утврдио да је све у реду и да је реч о изузетној надарености - прича Андреј скромно, као и сви генијални људи.

ПРЕДАВАЧ

И САМ некада учесник, Андреј је сада један од координатора у чувеној Истраживачкој станици "Петница" код Ваљева. Ту даровитим ђацима открива тајне науке, нарочито оне из физике.

Химна Математичке гимназије

КАДА су Андрејеви родитељи од стручњака сазнали да је њихово двогодишње дете изузетно надарено, трудили су се да његова генијалност за њега буде нормалност.

- Ограничили су ми читање на само једну књигу дневно. Било им је важно да се у социјалном и емотивном аспекту развијам као моји другари. Сада сам им захвалан на томе.

Али љубав према књижевности, нарочито научној фантастици, није нестала. Штавише, уживам и у читању и у писању. Свирам и гитару и аутор сам текста химне Математичке гимназије и ОШ "Соња Маринковић". То је за душу, у слободно време.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (1)

ВЕЛИКА ЧАСТ: Душан Мандић кандидат за најбољег ватерполисту Европе