СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Интереси великих преко леђа Србије - неутралност је скупо коштала нашу земљу и народ

ИЗАЗОВИ пред којима се нашла Србија избијањем рата у Украјини - како сачувати истовремено војну неутралност, пут ка Европској унији и опредељење за пријатељске односе са Русијом - нису ништа ново.

Никола Пашић

У историју се, како би то рекао Матија Бећковић, и даље улази утабаним стазама давнашњих програма и парола. Нема оригиналних идеја ни жртава.

Увид у хронике минулих времена нам каже да се Србија пред сличном дилемом "ком се царству приволети" налазила готово од оснивања модерне европске државе. Питање избора између Истока и Запада почело је од Првог српског устанка. Већ 1804. године српска делегација на челу са протом Матејом Ненадовићем је била код императора Александра Првог који је обећао дипломатску и финансијску помоћ, иако је Карађорђе тражио пре свега војну подршку, чак и долазак руских трупа у Београдски пашалук. Руски цар је 28. новембра 1804. наредио да се издвоји 5.000 дуката за устанике у Србији и послао писмо руском посланику у Цариграду са упутством о томе како да утиче на Порту.

Карађорђе је под њиховим притиском морао да закључи конвенцију у 13 тачака, јуна 1806, коју је потписао пуковник маркиз Пауличи. Овом конвенцијом Карађорђу је одузето врховно старешинство, а Србија је постала руска покрајина, са губернатором и командантима који су постављани у име руског цара. И у време владавине кнеза Милоша Обреновића, Русија се мешала у унутрашње ствари Србије. То се дешавало и пре и после убиства кнеза Михаила Обреновића и све то је доводило до велике затегнутости између Петрограда и Београда.

ПОСТОЈЕ многобројна докумената која показују да се Србија у исто време обратила Француској, боље рећи Наполеону, да јој у борби против Турака пружи помоћ и заштиту. После битке код Асперна, 1810. године, Наполеон је наводно Карађорђа назвао највећим војсковођом оног времена. По том извору својим маршалима је рекао: "Лако је мени бити велики уз нашу искусну војску и огромна средства. Али, далеко на југу, на Балкану, живи један војсковођа, који је произишао из простог сељачког народа и који је прикупивши око себе своје чобане, успео да иако без оружја и снабдевен само вишњевим топовима, уздрма темеље свемоћног Османлијског царства и да тако свој поробљени народ ослободи туђег јарма. То је Црни Ђорђе и њему припада данас слава највећег војсковође".

Карађорђе

Тај исти Наполеон оглушио се о молбу Срба да им у борби против Турака пружи помоћ и заштиту. Он је чак 28. јула 1810. понудио Србију - Аустрији "у својину". "Србија мора једног дана припасти вама", рекао је он лукавом аустријском канцелару Метерниху. "Ако хоћете да заузмете Београд, ја се томе противити нећу".

Односи Србије и Русије су пуни контрадикторности. Готово читав 19. век, Русија је била на страни Беча и Будимпеште у њиховој политици према Србији. Романови су претили да ће њихова војска умарширати у Београд, када су из Србије кренули добровољци да помажу покрет војвођанских Срба. Те 1848. године и Турци су се хвалили како имају пуну руску подршку да Србији не дају никакве концесије. Претили су да ће са њиховим трупама кренути и 30.000 руских војника да окупирају Србију и смире је засвагда.

РУСКА сила ће преко леђа Србије често фаворизовати Бугарску. Њихова стратегија је била да у Софији најпре начине своју "задунавску Губернију", а потом неприродно велику бугарску државу. То ће и учинити Санстефанским уговором, склопљеним 1878. са Турском.

По том уговору Србија је остала без Пирота и Врања, које је ослободила у рату са Турцима, као руски савезник. Као компензацију добила је Митровицу и Нови Пазар. Али, Турци нису хтели да напусте овај простор. На захтев из Београда да се поштује слово из Санстефанског уговора, из Петровграда је стигао лаконски одговор: "Па, заузмите га војском".

Све до тог тренутка кнез Милан Обреновић је био слепо предан Русима. У рускога цара гледао је као у свог природног заштитника, био је претерао у интимности са руским дипломатима и официрима. Његова млада жена, која је била упола Рускиња, упућивала га је такође на Русију. Санстефански уговор је у његовој глави изазвао прави преврат - од русофила постаје аустрофил.

На Берлинском конгресу Русија је била готова за све уступке. Због велике Бугарске, Петровград је био спреман да Аустрији препусти не само Босну и Херцеговину, већ цео српски простор. Срећом, до аустро-руске погодбе није дошло; Аустрија ни под којим условом није пристајала на велику Бугарску и Русија није имала разлога да јој даје више - и Србија је спасена и постала независна држава.

Од 1908, односно од аустроугарске анексије Босне и Херцеговине, из Петрограда се гледа другим очима на Београд. Ваљда тада Романови и њихови саветници схватају да пут до Цариграда води баш преко Беча.

Српска и руска дипломатија биће у раскораку и током Великог рата. Највећи проблем је био српски, југословенски програм и њена неспремност да се одрекне одређених територија у корист Бугарске и Румуније. И, наравно, Пашићево одбијање Лондонског уговора који је обезбеђивао излазак на Јадран и већину територија које су биле насељене Србима.

Фото архива

ТРАЖЕЋИ савезнике по Европи, државници Србије у 19. веку стално су куцали на француска врата. То ће средином овог века учинити и Илија Гарашанин како би Србију ослободио утицаја Аустрије и Русије. И Никола Пашић је после Тимочке буне 1883. када се нашао у емиграцији, у Бугарској, покушао да макар одшкрине врата Париза.

Када је убијен кнез Михаило, Француска је показала интересовање за збивања у Србији.

Заузела је тада став, да питање владара у Србији треба да се реши онако како то Срби хоће.

Њихово противљење Русији да на престо дође један Црногорац, односно кнез Никола Петровић, било је зато што су били против сједињења ове две српске државе.

Двоструку игру Французи ће наставити и после Првог светског рата. На речима, била је за сједињење Србије и Црне Горе, али како се рат ближио крају, Француска је са Енглеском била све предусретљивија према краљу Николи. Исплаћивала му је месечно 200.000 франака. Због Црне Горе Француска се успротивила прихватању југословенске делегације на мировној конференцији у Паризу, коју је предводио Никола Пашић.

Крајем 1918. из Загреба у Београд свакодневно су стизали извештаји о директном агитовању француских официра у корист Италије. Француска је у јесен те године, Србији иза леђа, распустила војску Есад-паше, који се изјашњавао за сарадњу са Краљевином СХС, и чак му забранила улазак у Албанију.

И оно што је најважније, Француска је обрачунала и наплатила од Србије све што је учинила за њену војску, током рата од 1914. до 1918. године. За сваки свој франак обрачунавала је високе, често зеленашке камате. И после рата свуда по Србији је био присутан француски капитал, почев од малих кланица па до борског рудника. Француско-српска банка у Београду је била толико моћна да је потискивала и Народну банку Србије и угрожавала њен монопол у емисији новчаница.

Кнез Павле и Хитлер у Берлину, јуна 1939. године

ПРЕД великим проблемом нашао се и кнез Павле Карађорђевић у време када је Хитлерова ратна машинерија захуктала Европом. Београд тих година постаје право дипломатско бојиште. Како пронаћи решење да се остане неутралан, избегне рат, а не приступи Тројном пакту. Енглези су нудили само савете и борбени дух. Кнез-намесник је покушавао да искористи свој утицај на двору у Лондону не би ли од Велике Британије добио кредите за набавку оружја. Тај његов напор није наишао на разумевање, и то не само код Енглеза, већ и код других савезника. И Вашингтон и председник Рузвелт су остали неми на вапаје из Београда. Британци ће чак на упорно инсистирање кнеза Павла, на свој циничан начин, показати добру вољу и повећати увоз ћурака, веровали или не, за само 60 комада.

У то време Немци од Југославије купују жито и суве шљиве по дупло већој цени него што је била на светском тржишту. Постају главни купци руда из босанских рудника. Поред економског расте и политички Хитлеров притисак. Берлин поручује: строга неутралност није одржива. Маневарски простор за доследно држање принципа неутралности бивао је све мањи. Уласком војске Рајха у Румунију, касније и у Бугарску, свима постаје јасно да ће се Немци и Италијани ускоро спојити у Грчкој. Обруч фашизма стеже се све више. И, коначно из Берлина стиже захтев: Или са Немачком или против ње. Остало је историја.

Препоручујемо

Друштво

1 20

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ТИТО СЕЈАО ВЕТАР РАЗДОРА ПО СРБИЈИ: Како је доживотни председник СФРЈ припремао обрачун са либералима

29. 05. 2022. у 16:00

Друштво

0 13

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ЕНГЛЕСКИ КРАЉ ХИТЛЕРОВ ШПИЈУН: Како су Едвард Осми и индустријалац Хенри Форд били у служби Трећег рајха

22. 05. 2022. у 17:18

Друштво

0 18

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - РАТНИ ЗЛОЧИНЦИ КАО БОРЦИ ЗА МИР У ЕВРОПИ: Како су Американци ангажовали нацистичке официре у западној алијанси

15. 05. 2022. у 15:22

Друштво

0 5

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ Срамно понашање Европе пред Други светски рат: Поводом дана победе - Лондон и Париз давали ветар у леђа нацистима

08. 05. 2022. у 18:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације