ДНК НЕ МОЖЕ ДА ЛАЖЕ: Како стручњаци за форензику и молекуларну генетику помажу у решавању најгорих злочина

ПРВА анализа ДНК у Србији урађена је пре више од две деценије. Готово исто толико, на Биолошком факултету у Београду, постоји центар који помаже истражним органима наше земље у расветљавању најтежих кривичних дела.

Фото Н. Скендерија

Од пре неку годину, ова установа ради и идентификацију жртава, које су настрадале пре више од једног века. Јавност је, тако, недавно сазнала и да је потрврђен идентитет посмртних остатака војводе Димитрија Беговића, једног од вођа Топличког устанка, који је погинуо на Радан планини 1918. године.

Да је реч о овом хероју из српске историје потврдили су стручњаци Центра за форензичку и примењену молекуларну генетику при Биолошком факултету у Београду, чији је руководилац професор др Душан Кецкаревић. Овај врсни познавалац молекуларне биологије и форензике, поред студентских учионица и лабораторија, због свог посла, чест је "гост" и српских судница где образлаже и "брани" личне, али и налазе својих најближих сарадника.

У последње време, више него икад раније, чини се да се полицијски посао свео искључиво на проналажење биолошких трагова. То, међутим, често уме да буде и мач са две оштрице, јер може истрагу да усмери на погрешан траг и у супротном смеру.

- Присуство нечијег биолошког трага на месту злочина не значи да је та особа крива, али ни одсуство ДНК не подразумева њену невиност - истиче професор Кецкаревић.

Центар за форензичку и примењену молекуларну генетику, Фото Н. Скендерија

Квалитетна обрада места догађаја, било да је реч о убиству или другим тешким кривичним делима, често је пресудна у проналажењу материјалних доказа који могу да осумњиченог изведу пред лице правде. Догађа се, међутим, да многи изађу на слободу управо због слабих материјалних трагова.

- Биолошки трагови на месту догађаја морају да буду што прецизније фиксирани, обележени, сликани, констатовани - објашњава овај стручњак.

- Велики број трагова можда се одмах и не види, али је зато неопходно да се сагледа целокупна слика неког догађаја.

Наш саговорник објашњава да ако, рецимо, има чаша по столу или у околини, пепељара, флаша или било каквих других предмета, иако се голим оком на њима не виде трагови, треба им приступити као битном доказу. Тек квалитетна обрада сваког предмета ради утврђивања присуства биолошког материјала може да укаже на то да ли на њима постоји ДНК траг.

Др Душан Кецкаревић, Фото Н. Скендерија

У изузетно ретким случајевима, стручњаци овог центра излазе и на само место догађаја, као што је то било у случају троструког убиства породице Ситарица у Жаркову, у ноћи између 14. и 15. јула 2007. године.

- У том догађају ми смо допринели ситуационом разјашњавању пронађених трагова - присећа се професор Биолошког факултета. - Извршилац је после злочина, у намери да уклони своје трагове, запалио целу кућу. Прегледом лица места, на судопери смо уочили флашу од сока, на којој је била гареж. Када је подигнута, испод ње су били трагови крви.

Каснијом анализом је утврђено да је реч о биолошким траговима убијене породице. На грлићу смо изоловали, у том тренутку, непознати ДНК.

Како је касније утврђено, у том тренутку Н. Н. особа је имала контакт са флашом после злочина (јер су испод ње пронађени трагови крви жртава), а пре него што је запаљена кућа.

Основано се посумњало да је реч о починиоцу маскара. Он је убрзо идентификован, а потом и осуђен на вишедеценијску казну затвора. Испоставило се да је реч о блиском рођаку убијене породице.

- ДНК анализа може да одговори на питања ко је оставио одређени траг и како, али не и да ли је он починилац кривичног дела - наводи др Кецкаревић.

- Тек целокупна обрада места догађаја може евентуално да укаже на кривца.

Фото Н. Скендерија

У последње време догађа се да се на битним суђењима, по правилу за најтежа кривична дела, ломе копља око ДНК. Адвокати одбране најчешће побијају налазе или покушавају да докажу да су такви биолошки трагови - подметнути. Десило се недавно и да се, у случају ослобађајуће пресуде оптуженима за смрт Властимира Милошевића, које је у јавности познато као "убиство на шинама", кривац тражи међу вештацима за биолошке трагове.

Реч је о злонамерним тумачењима, јер ДНК траг, једног од оптужених у овом случају, Вељка Беливука, никада није био споран.

- Беливуков биолошки материјал пронађен је на аутомобилу, са ког је украдена регистрација, и то баш у делу где она стоји, као и на сличном месту, на возилу где је она потом стављена, а које је коришћено у овом злочину - објашњава нам професор Кецкаревић.

- То нико није оспорио. Не можемо ми да одговарамо за судску одлуку да ли ће неко бити ослобођен или осуђен. Пресуда зависи и од других доказа.

Иако не жели да коментарише актуелне случајеве у којима вештачи, а готово да нема кривичног дела почињеног у региону, да нису ангажовани стручњаци овог центра, професор Душан Кецкаревић истиче:

- ДНК је, једноставно, неумољив, и за сваког јединствен. Реч је о генетичком профилу, који се не мења током живота. Он је исти у сваком ткиву одређеног појединца, било да је реч о пљувачки, крви, секрету, сперми, коси... Исти је од тренутка када се родимо па до смрти.

Ипак, за поуздану ДНК анализу изузетно је важно да се место злочина не контаминира, односно да се не поремете и не измешају биолошки трагови. Зато се место злочина обезбеђује, а полицијски форензичари носе заштитне маске и специјалну одећу и обућу.

Добар увиђај, квалитетно прикупљени биолошки и остали трагови, али и детаљан преглед и испитивање свих људи који су на било који начин били на месту догађаја, дају одговор на најважније питање - ко је починилац.

- Ми смо ограничени оним што добијемо са места догађаја - наводи наш саговорник, који се последњих 20 година живота "дружи" са ДНК стотине хиљада људи, а иза себе има више од 10.000 случајева.

- Алфа и омега истраге је квалитетна обрада самог лица места.

Стручњаци из Центра се труде да што брже и што објективније дају свој налаз, да он буде непристрасан, јер се често наш налаз узима као разлог за напад, а не као чињеница, која остаје.

НЕМА САВРШЕНОГ ЗЛОЧИНА

КАДА је реч о убиствима, али и осталим тешким кривичним делима, јасно је, закуључује проф. Кецкаревић, да савршеног злочина нема, јер починилац увек остави траг на месту догађаја, али и понесе нешто са собом. Овај стручањак, који је и судски вештак, допринео је и расветљавању монструозне отмице и убиства сведока-сарадника у процесу против "земунског клана" Зорана Вукојевића Вука 2006. године.

- Иако је тело после злочина спаљено, оно није изгорело у потпуности - прича нам наш саговорник.

- На лисицама, којима је био везан идентификовали смо и изузели биолошки материјал. Анализом је потврђено да припада једном од одбеглих припадника овог клана. На тај начин не само што је идентификвоан један од починилаца, већ се дошло и до несумњивог доказа, да се људи, који су тада били на потерницама, крију у Србији.

ЛАЖНИ СВЕДОК

ПРОФЕСОР др Душан Кецкаревић присетио се и недавног случаја из суднице у Новом Саду. Један од битних сведока, женска особа, тврдила је да је возила аутомобил, који је био један од предмета кривичног дела, последња три месеца пре критичног догађаја.

- Наш налаз је, међутим, показао да то није тачно - прича нам наш саговорник. - Нигде у возилу, у околини возачевог места, није пронађен ни женски биолошки траг, а камоли те конкретне даме.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ЗА ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОБРАЂЕНО ЧАК 10.000 ДНК АНАЛИЗА: Душан Кецкаревић, наш водећи стручњак за генетику и форензику, за недељне "Новости"

11. 06. 2022. у 17:00

Црна Гора

0 2

ЉУДСКИ ОСТАЦИ НАЂЕНИ У КУЧИМА: Сумња се да лобања и костур припадају неком из рата кланова

01. 12. 2021. у 11:14

Злочин

0 5

ЕКСПЕРТИ ОТКРИВАЈУ: Постоји језива веза између убиства Ђокића и певачице Јелене Марјановић

02. 11. 2021. у 15:53

Србија

0 0

НА КАФИ О ФОРЕНЗИЦИ: Центар за развој каријере Унииверзитета у Београду наставља са дружењима за студенте

24. 09. 2021. у 16:52

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације