СРПСКА ТРУБА СА ФРАНЦУСКИМ ШАРМОМ: Бенд "Ци Слав" прославио нашу музику у Западној Европи

КУЛТНИ париски клуб "Ирондел", ових дана. Нема више сунца, покрила га ноћна тама. А у тами, када се једном затворе врата подземних просторија, тамо где је некада наступала и Едит Пјаф, одјекне прасак српских нота из инструмената француског плех оркестра. То је "Ци Слав", музичка институција с ових простора.

СРПСКА ТРУБА СА ФРАНЦУСКИМ ШАРМОМ: Бенд Ци Слав прославио нашу музику у Западној Европи

Фото Г. Чворовић

Французи су, али воле српску музику. Допринели су да је заволи цела Западна Европа. Звали су их на концерте и свечаности у општинама и градовима широм Француске, увеличавали су многобројне званичне догађаје, али и свирали на свадбама и приватним слављима Француза који никаквих додирних тачака немају са Србијом и српском музиком. Свирали су, наравно, и многим нашима у печалби. Наступали су и у Белгији, Холандији, Шпанији...

Једна од најлепших савремених музичких авантура с ових простора потекла је на Архитектонском факултету у Версају у праскозорје двехиљадитих.

- Већ је постојао факултетски оркестар фанфара, чији смо били чланови. А онда смо погледали филмове "Подземље" и "Црна мачка, бели мачор". Помислили смо: ова музика има нечег у себи! Много је динамичнија и занимљивија - враћа се на почетке, у разговору за "Новости", Анри Делион, један од оснивача и главни иницијатор.

Њих неколицина осетили су исту љубав према музици из Кустуричиних филмова. И, тако је настала група "Ци Слав", као скраћеница од "Словенских Цигана".

- Били смо млади, у почетку ништа нисмо знали о тој врсти музике. Убрзо смо пронашли Милана Симовића, студента из Србије који нас је мало подучио. Набавили смо снимке, слушали музику, отишли неколико пута у Србију. Тако смо усавршили наступе и направили репертоар - преноси наш саговорник који је у среду наступио са групом у "Иронделу", односно, по српски, "Ластавици".

Фото Г. Чворовић

Обука је, наравно, текла без нота. Све су радили традиционално, као и други дувачки оркестри у Србији, на слух. Променили су имиџ, обукли шарене кошуље, пустили брчиће. Све је личило на игру, али није било тако.

- Од самог почетка приступили смо свему врло озбиљно. Нисмо у старту били многобројни, само нас шесторица. Убрзо смо схватили да би, због јачине звука, требало да нас буде бар десетак. У саставу су биле три трубе, четири тубе, два бубња... - присећа се Делион.

Aнри Делион, Фото Г. Чворовић

Мирослав Мики Јовановић, Фото Г. Чворовић

Текла је деценија њихове велике славе. Еуфорија се касније мало стишала, а томе је допринела и пандемија корона вируса. И они су одрасли, неки засновали породице, запослили се. Некада су били студенти, сада су архитекте и граде Француску. Али, и даље са звуком трубе у ушима и срцу.

- Свирамо нешто смањеним ритмом, али имамо своју верну публику која нас и даље прати.

Најважније је да имамо несмањену и велику жељу да наступамо - закључује наш саговорник.

Фото Г. Чворовић

Публика се њихала, и њише се, у ритму њихових тонова, без обзира да ли је реч о Србима који су препознали оригинални звук, или о Французима који су покушали да опонашају покрете. Допада им се, без разлике. За то време, интерпертатори су заволели Србију, обичаје, начин живота. А са њима и њихова публика.

- Причам мало српски - каже нам Анри на српском.

А када га неко непознат пита како се презива, без премишљања одговара:
- Филиповић!

Један од оних у оркестру коме се презиме заиста завршава на "ић" је Мирослав Мики Јовановић, домар из места Иси ле Мулино, у најближем париском јужном предграђу. Кад га питате одакле је, одговара без премишљања да је из Крагујевца, одакле су му отац и мајка.

Фото Г. Чворовић

А рођен је у Паризу. Његова прича је више него занимљива. Никада раније није свирао неки инструмент, али је због "Ци Слава" овладао тенор тубом и постао њихов члан!

- Упознао сам их у Гучи још 2004. године - каже за "Новости". - Изненадио сам се када сам сазнао да су и они из Париза. Остали смо у контакту. Ишао сам после тога стално на њихове концерте у Француској. Наговарали су ме да научим да свирам. Пристао сам и већ дванаест година наступам с њима. Срећан сам што ми се то десило у животу!

Био је, наравно, протекле седмице са осталим члановима у "Иронделу". Направили су атмосферу за памћење. Српску верзију на труби добила је и чувена мелодија "Деспасито".

Дошла је том приликом да их поздрави и Кустуричина кћерка Дуња. Од Кустурице је све и почело.

Фото Г. Чворовић

САСТАВ

На париском концерту наступили су: Корантен Демишел (труба), Жистен Лардик (бубањ), Антонен Жан (туба), Новица Станковић (труба), Ивониг Шало (бас туба), Давид Кезман (туба), Едуар Вернес (труба), Мики Јовановић (тенор туба) и Анри Делион (туба).

УСПОМЕНЕ ИЗ ГУЧЕ

ПРЕ концерта, у "Иронделу" је приказан и документарни филм "Мирис плеха" париског редитеља Предрага Пјера Николића о групи "Ци Слав" из 2006. године, који је и даље веома актуелан. Филм је делом сниман док је група гостовала у Гучи. Волели би, кажу, поново да оду у Србију јер, осим у Гучи, више нигде нису наступали.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)

УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)

БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.

27. 12. 2024. у 09:04

ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа

ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа

РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.

27. 12. 2024. у 09:23

Коментари (0)

ТУГА ОКОВАЛА ЧИЗМУ: Преминуо један од најтрофејнијих тренера у историји одбојке