ШЛОГ ПОСЛЕ КОРОНЕ КОСИ МЛАЂЕ ОСОБЕ: Неуролог открива фрапантне податке из Србије - за годину дана мождани удар имало преко 25.000 људи

ЗБОГ последица инфекције ковид 19, старосна граница пацијената са инфарктом мозга помера се ка млађима! А ризик од оваквог исхода прети како онима који су имали тешку форму инфекције, тако и онима који су је "изгурали" без тежих симптома. Мождани удар је у Србији, према последњим подацима Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут", за годину дана доживело чак 25.685 људи.

Фото: В. Ћ.

Износећи ово упозорење, пуковник професор др Ранко Раичевић, председник Друштва неуролога Србије и начелник Клинике за неурологију ВМА, у разговору за "Новости" каже да су тиме у пракси потврђене сумње с почетка пандемије, да би ковид 19 могао да има и озбиљне, одложене последице.

Да ли смо сада, две године од почетка пандемије сасвим сигурни у могућност таквих последица?

- Да. Сада се са сигурношћу зна да је планетарна епидемија утицала на померање развоја можданих удара према млађима. То говори о значајном потенцијалу ове инфекције на поремећаје на системском нивоу, а посебно на терену повишеног ризика за поремећаје коагулације. Ови последњи изазивају повећани ризик и за тромбозу можданих артерија са последичним можданим ударом.

Који број можданих удара директно може да се повеже са последицама инфекције ковид 19?

Фото Ж. Кнежевић

- Сам проценат овако насталих можданих удара у великим серијама креће се у распону од 0,5 до 1,5 укупних цереброваскуларних инсулта и наизглед се не ради о великом броју. Али, ово може да да лажну слику о тежини проблема, јер су све студије потврдиле несумњив утицај ковид 19 инфекције на погоршање тежине можданих удара и јасног утицаја на повећану смртност код ове категорије пацијената.

Да ли је због тога неопходна промена стратегије у превенцији и збрињавању ове патологије?

- Мождани удар и у годинама пандемије остаје трећи водећи узрок оболевања и умирања у великој већини земаља света. Такође, остаје први узрок умирања жена у Србији у болничким срединама. И поред огромних продора у третману увођењем тромболитичке терапије, неуроваскуларне методе, пре свега механичке тромбектомије, не постоји значајни пад или пораст у броју можданих удара.

Шта би могло да промени статистику?

- Студија коју је урадило Друштво неуролога Србије са партнером Zem Solutions недвосмислено је показала значај можданог удара за планирање поступака и процедура по принципима добре клиничке праксе равномерно на територији Србије, где би само на примеру увођења нових антикоагулантних лекова и повећању броја механичких тромбектомија, уз практично слична издвајања у периоду од следећих пет година, било могуће спасти огроман број живота. На томе радимо заједно са Министарством здравља и РФЗО.

С обзиром на то да је сваки трећи оболели од ковида имао неуролошке последице, да ли са већом прецизношћу знамо које су пролазне, које трајне?

- Постковид синдром је нови клинички ентитет код пацијената који су преживели инфекцију SARS-CoV-2 вирусом. Он укључује пацијенте који су због тежине клиничке слике били хоспитализовани, али се подједнако односи и на оне који су имали лаку клиничку слику инфекције. Знаци и симптоми оштећења јављају се на многим органским системима, а предоминантне су респираторне, кардиолошке, неуролошке и психијатријске сметње. Свакако у мањој мери постоје знаци дисфункције и других органа и система - ендокринолошког, уролошког, нефролошког... Такође се јављају анксиозност, депресивност, али се озбиљна депресија јавља ипак код само пет-шест одсто ових пацијената.

И даље постоје негирања постковид тешкоћа, нарочито после благе форме инфекције.

- Иако постоји релативна закономерност о већој учесталости ових поремећаја код оних са тежим облицима инфекције, то није у потпуности тачно, јер се симптоми јављају и одржавају и код особа са веома лаком клиничком сликом SARS-CoV-2 инфекције.

Може ли се догодити да се после дужег периода од инфекције, појаве још неке неуролошке последице?

- Неуролошки и условно речено психијатријски постковид синдром подразумева појаву знака и симптома из домена неурологије и психијатрије код пацијената након више од 12 недеља од акутне инфекције. Замарање без напрезања или након најлакшег физичког напора јавља се код 75 одсто оболелих. Овај симптом је нешто израженији код оних који су били хоспитализовани. Такође, много је чешћи него након других вирусних инфекција, типа грипа, а дуготрајан је.

Присутна су и когнитивна оштећења?

- Она могу бити присутна код готово 70 одсто оболелих у постковид периоду, са убедљивим падом когнитивних способности и до 25-30 процената. Главобоља се јавља код више од две трећине случајева, али се ипак повлачи код половине током првих шест месеци од оболевања. Вртоглавице су релативно честе: до трећине пацијената пријављује неки облик из домена нестабилности, вертига и неспретности хода.

Пацијенти се у постковиду, такође, жале и на болове у мишићима.

- Мијалгије су такође честе и дуготрајне, али релативно добро реагују на стандардну аналгетску и симптоматску терапију. Уз ово се јављају епизоде болова и утрнулости и мравињања у екстремитетима, које одговарају неуропатском обрасцу, али који се ретко потврђује неурофизиолошким испитивањима, што сугерише да је ово ипак пролазни дисбаланс.

Препоручујемо

Друштво

2 5

КО СТОЈИ ИЗА СКРНАВЉЕЊА 20 ИКОНА: Видео-снимци стигли до полиције - верзија о секташком чину искључена

09. 06. 2022. у 13:18 >> 18:20

Друштво

0 4

ЈУЛ НАМ ДОНОСИ ВЕЛИКЕ ВРУЋИНЕ: Метеоролог Михајловић најавио топло и сушно лето

09. 06. 2022. у 14:30

Друштво

0 0

НЕМА РЕЧИ О ЕПИДЕМИЈИ МАЈМУНСКИХ БОГИЊА Епидемиолог Петровић тврди: Са корона вирусом нисмо завршили

08. 06. 2022. у 21:21

Друштво

0 3

ГРЕЈАЋЕ СЕ И НА СУНЦЕ: Кула убрзано прелази на већу производњу јефтинијих, еколошких киловата из обновљивих извора енергије

09. 06. 2022. у 10:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације