Друштво

ТУЂЕ СРЦЕ ЧЕКАЈУ И МЛАДИЋИ: На списку је 40 до 50 пацијената, многи чекајући изгубе ову битку

Б. РАДИВОЈЕВИЋ

07. 06. 2022. у 11:00

ГОТОВО сваки четврти пацијент са списка оних који у Клиници за кардиохирургију УКЦС чекају спас - срце донора, млађи је од 27 година, а један има само 18! На том списку наде увек је између 40 и 50 људи, а од краја прошле године, када су после паузе због ковида 19 поново почеле трансплантације, пресађено је само једно донорско срце.

ТУЂЕ СРЦЕ ЧЕКАЈУ И МЛАДИЋИ: На списку је 40 до 50 пацијената, многи чекајући изгубе ову битку

Асистент др Емилија Несторовић, начелник Центра за трансплантације срца у УКЦС, каже да се листа чекања ревидира на сваких неколико дана и да људи умиру не дочекавши орган.

На мањак давалаца органа јуче на Национални дан донора, упозорила су и удружења пацијената. У целом свету програми трансплантација били су смањени, али је, рецимо, у суседној Хрватској лане пресађено 268 органа, а код нас мање од 10.

На листама чекања за донорску јетру, бубрег или срце је 820 људи, међу којима је 35 деце која због проблема са бубрезима иду на дијализу, док трансплантацију рожњаче чека око 1.000 становника.

Председник Удружења "Заједно за нови живот" Младен Тодић пре пет и по година добио је јетру донора и каже да се сада осећа као здрав човек.

- Свих 49 пацијената који су у УКЦС, од када је у августу 2013. године на Клиници за кардиохирургију покренут програм трансплантације, добили донорско срце, живи су - каже др Несторовић. - Прве године пандемије трансплантациони програм је и званично био стопиран, али иако то више не важи, трансплантација нема. Наши тимови су све време у приправности, али нема донора. То је разлог што смо за готово седам месеци пресадили само једно срце.

У том периоду, каже др Несторовић, била су четири потенцијална донора. Са срцем је додатни проблем то што су у популацији и најчешће кардиоваскуларне болести, па срце, и кад се појави донор, није увек подесно за трансплантацију.

- Тек сваки трећи донор буде погодан да се његово срце пресади - објашњава др Несторовић. - Недостатак органа, што наравно није само наш, него глобални проблем, колико--толико премошћавамо уградњом срчане пумпе, па смо у последње време више и радили уградње "вештачког срца". Код пацијената који имају обострану срчану слабост, међутим, таквим приступом не може да се купи време, јер они нису кандидати за пумпу. Може да их спасе само срце донора.

У протеклој деценији у Србији је рађено укупно 57 трансплантација годишње, а ни измене закона нису довеле до тога да донорство органа масовније заживи. Донорске картице укинуте су законом из 2018, а уведена је претпостављена сагласност, која подразумева да је свако у стању мождане смрти потенцијални донор, изузев ако се раније није изјаснио изричито против. Претпостављена сагласност је укинута оценом Уставног суда и сада се све, опет, своди на сагласност породице.

СВЕ ВИШЕ МЛАДИХ КАНДИДАТА

ДОКТОРКА Емилија Несторовић примећује да на Клинику за кардиохирургију долази све више пацијената из две дечје болнице - "Тиршове" и Института за мајку и дете:

- То су деца са урођеном срчћаном маном, која су захваљујући добром раду педијатара успела да премосте тај проблем, али сада долазе у ситуацију да им је неопходно срце донора.