ЗНАЊЕ ТРЕБА И ЗНАТИ И ДАТИ: Деценијама Мирко Дејић "доказује" деци да математика није баук, написао најбољи уџбеник у Европи за предшколце

ДЕЦЕНИЈАМА др Мирко Дејић (69) оповргава уврежено мишљење да је математика сувопаран предмет, који је тешко савладати. Читав радни век фокусирао се на то да математика буде омиљен предмет генерацијама ученика и студената. Као аутор, или коаутор, најчешће са супругом Бранком, која је такође математичар, у књигама је математичкој хладноћи дао душу. Њихов труд је уродио плодом, што показују тиражи и поновљена издања, као и преводи књига на неколико страних језика. Да математика није баук, из њихових књига откривају и мали Кинези, Руси, Вијетнамци, Швеђани. А, "Математика као игра" својевремено је проглашена за најбољи европски уџбеник за предшколце.

Фото Приватна архива

Дејић пензионерске дане проводи у Панчеву, а ради и више, истим еланом као некада. Међу првима у Србији докторирао је из области методике наставе математике, а са поносом истиче да је био ментор у изради девет докторских дисертација из ове области.

- Снажно средство да се деца заинтересују за математику јесте коришћење елемената занимљиве математике - прича нам. - Књига "Играоница за мале математичаре" за децу треба да буде једна од кориснијих играчака. Наш циљ је био да осмислимо задатке који ће за децу представљати менталну игру, али истовремено, циљано, утицати на развој математичких способности. Таблети и телефони корисни су за развијање механичких покрета руку, али за предшколце имају више штете него користи.

Дејићево одрастање не спада у класична детињства. Сећања су жива, али о њима ретко прича. Његови родитељи су се развели када је имао годину и по. Старији брат и сестра припали су оцу, а он мајци. Одрастао је код баке Кате у Кучеву.

Фото Приватна архива

- Како сам растао без родитеља, рано сам схватио да је моја судбина у мојим рукама и да остваривање мојих жеља зависи од мене - каже Дејић. - Прве жеље су ми биле да завршим неке школе које су бесплатне. То је била војска, полиција или теологија. Знање математике свуда је потребно и мислио сам, ако сам добар математичар, бићу добар и у другим областима. Међутим, како сам стасавао, физички ојачао, био сам у стању да поред похађања гимназије у Кучеву, радим и зарадим за даље школовање. Све више сам се утврђивао у уверењу да могу да студирам шта желим, а не шта морам. Тако је и било. Зарадио сам за почетак студирања, добио дом и студентски кредит и уписао Природно-математички факултет у Београду.

На факултету је упознао супругу Бранку, са којом је и данас у срећном браку.

- Били смо иста група на факултету - Дејићев поглед говори да се у мислима вратио у студентске дане. - Спојила су нас сродна интересовања и слични погледи на живот. Често је добро што нам је домен интересовања сродан и можемо да се допуњавамо и разумемо комплетно. Спој мог бављења методиком наставе математике и њеног богатог искуства из учионице, поготово рада са надареном децом у школи за таленте, као резултат даје наше књиге.

Дејић је радио на Педагошком факултету. Поред чисте математике, предавао је методику наставе математике и методику развоја почетних математичких појмова.

- Јован Јовановић Змај је лепо рекао: "Није знање знање знати, већ је знање знање дати." Укратко, тиме сам се бавио, учио студенте како да пренесу математичка знања деци. Када је реч о математици, треба разликовати школске oд научних способности. У основи научног стваралаштва лежи природна обдареност, док за школске математичке способности нису потребне посебне природне склоности. Математику са успехом раде и они ученици који је систематски изучавају, иако нису посебно обдарени. Насупрот, даровити могу, понекад, и да се не испоље у школским условима, што се најбоље види на примерима Ајнштајна, Тесле, Њутна...

Фото Приватна архива

Уз математику, професор Дејић је бирао и спорт:

- Одувек сам се бавио спортом, а највише гимнастиком и џудом. Спорт ми је био релаксација и чак доприносио да се лакше и брже бавим другим областима. До успеха се стиже тако што се поставља летвица више него што можете да је прескочите. Некако, када радите више од својих могућности, ви превазиђете себе. То ми је био мото, радити више него што мислим да могу.

УЗЛЕТЕО ОД ПОНОСА

ДЕЈИЋ нам је испричао и како је он заволео математику:

- Десило се то негде у шестом разреду основне школе. Наставник је написао магични квадрат од девет поља, којa је требало попунити бројевима од један до девет тако да збирови по редовима, дијагоналама и колонама буду једнаки. Једини у одељењу сам решио задатак. Био сам похваљен и узлетео од неког поноса. То је било довољно да се за математику заинтересујем још више и да је заволим. Када нешто волите, то са успехом радите и ваљда сте зато и талентовани.

Препоручујемо

Друштво

0 0

СВИ СУ УЧЕНИЦИ МАТЕМАТИЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ: На Балканијади средњошколцима из Србије шест медаља

07. 05. 2022. у 23:09

Друштво

3 6

МАТЕМАТИЧАРКА САЊА МЕДИЦИНУ: Марија Васић из Ваљева добијла је ступендију на престижном на британском колеџу

15. 10. 2021. у 16:59

Друштво

1 2

ПРЕМИНУО ВОЈИСЛАВ ВОЈА ЈЕРИНИЋ: Одлазак једног од најбољих српских математичара

16. 09. 2021. у 09:31

Друштво

0 0

И ГРОМОВИ У ЈЕДНАЧИНАМА: Професор на Оксфорду Ендре Шили Суботичанима откривао тајне бројева

31. 08. 2021. у 12:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације