СТУДИРАЛА СА НЕДОМ АРНЕРИЋ И БЕРЧЕКОМ, ПА ОТИШЛА У ПРОСВЕТУ: Наши сениори – Весна Фила, супруга познатог адвоката, директорка чувене школе

ВЕСНА Фила (72) била је најпознатија директорка једне београдске основне школе и једина жена у Србији добитница два ордена Академска палма за допринос неговању француске културе и језика: једне у рангу витеза, друге у рангу официра.

Фото: Приватна архива

Многи је знају и као супругу чувеног адвоката Томе Филе, има и оних који је памте као помоћника министра просвете (на тој функцији je била целу деценију и променила пет министара), али ретко ко зна да је Весна по професији и - глумица.

Из угледне београдске породице с партизанском традицијом (њен отац Мирко Мркић био је првоборац из Дренице, пореклом из Црне Горе), Весна је студирала два факултета. Први и вероватно једини пут у историји Факултета драмских уметности, у исту класу примљене су две даровите рођене сестре - Весна и данас проф. др Љиљана Мркић Поповић. Са њима у класи биле су такве глумачке звезде као што су Александар Берчек, Аљоша Вучковић, Неда Арнерић, Марина Колубајева.

- Сећам се да је мајка стално спремала сендвиче и за моје колеге које нису из Београда. Аца Берчек и данас помиње мамине крофне - прича Весна.

Сви су тврдили да је Весна изузетно талентована, па ипак, није остала глумица. Уз глуму, уписала је и француски језик на Филолошком факултету.

- Двадесет другог јуна 1972. дипломирала сам на глуми, а два дана касније удала се за Тому. Следећег септембра сам завршила филологију и одлучила да то буде мој позив. Међутим, није било лако добити посао уколико нисте члан Партије, а посебно ако сте удати за адвоката!

Фото: Приватна архива

Породица Фила је у оно време сматрана "буржоаском реакцијом", иако је Веснин свекар, легендарни Филота Фила, као партизански илегалац прошао кроз пакао бањичког и логора Маутхаузен.

- Конкурисала сам сигурно на 40 адреса: школе, Уницеф, Унеско. Онда је један пријатељ мог мужа јавио да је потребан професор на замени у Основној школи "Владислав Рибникар". Годину дана сам предавала француски и енглески. Чекала сам да ме приме за стално, међутим, кад су коначно расписали конкурс, примили су једну "генералску" жену. Ипак, тадашња директорка Милана Ранковић је учинила све да на крају будем примљена - прича Весна Фила.

У међувремену је завршила и последипломске студије, а 1992. постаје и сама директор школе, коју су током њене професорске и директорске каријере завршиле многе познате личности: од Ивана Тасовца, Николе Селаковића и Марка Ђурића, преко Марка Јанкетића или Дулета Савића, до многих лекара, адвоката, универзитетских професора.

- Поносна сам на своје ђаке. Нажалост, многи данас живе у иностранству. Постоји група бивших "рибникараца", расутих широм света, и они су међусобно у контакту. Сваке године се и даље виђам са првом генерацијом ученика којима сам била разредни старешина - каже наша саговорница.

Фото: Приватна архива

"Рибникар" је за оно време била изразито проевропска школа, која се разликовала од већине других. Билингвална. Наставници су учили француски језик да би на њему могли да предају историју или математику. Весна је увела и италијански, али и ученичке дебате, као на Оксфорду или Кембриџу, да би деца научила да мисле својом главом и изражавају то мишљење. Упркос свему, 5. октобра 2000, када су кризни штабови упадали и у школе, било је драматично.

- Дошли су неки моји бивши ученици, отпораши, и рекли да не бринем, да ће они чувати школу и да никакав кризни штаб неће упасти. Школски одбор је заседао осам сати, у покушају да ме смене, али су се професори изборили да останем, прегласавањем. Доста драматично је било и у време када је Тома бранио Слободана Милошевића, држали су ме две године у в. д. статусу, али су ме ђаци и колектив подржали.

Весна је у пензију отишла са функције помоћника министра просвете. Данас каже да године јесу ограничавајући фактор, али је питање како их носиш, да ли се са њима бориш или си се сродио.

- Сродити се не значи повлађивати годинама, већ уживати у свакој која ти је поклоњена, посебно после короне. Више времена имам за читање и кафу са пријатељицама. Део недеље проводимо у викендици, у Гроцкој. На ваздуху смо, имамо пса и кокошке, које дају јаја без концентрата и ја их делим деци и унуцима наших пријатеља. Гајим цвеће, органски парадајз и краставац, имамо воће. Читам све што ми дође под руку. Лети обавезно идемо на Охрид, где имамо пуно пријатеља, а пут до Скопља је сјајан. За четири сата смо тамо на кафи. Важан је оптимизам и радовати се животу, а пензија је награда - закључује наша саговорница.

Фото: Приватна архива

Хапшење Слободана Милошевића

Догађај који ће памтити јесте 1. април 2001. Били су у Гроцкој када је, у један ноћу, зазвонио телефон. Јавила се Весна. Прво је Борка Вучић тражила да пробуди Тому, а после ње и неки мушки глас. У том тренутку подне плочице почеле су да крцкају и одвајају се од пода, правећи правилно слово Т! Одвезли су се у Београд, када је позвао и Бане Ивковић и тражио да Тома дође у вилу "Мир", јер почиње хапшење Слободана Милошевића, а он жели да га брани Фила. Око пола три су се паркирали испред Музеја Југославије, када им се приближио џип. Један од људи подигао је фантомку. Весна је препознала Легију, који ју је умирио и рекао да иде кући, да спава.

Препоручујемо

Др Новости

0 2

ПОСЛЕ 60. МОЗАК СПОРИЈЕ РАДИ: Резултати експеримента - Старији људи спорије реагују на промене

20. 05. 2022. у 20:50

Друштво

0 1

ДАРЕЖЉИВИ ПОСТАЈУ РАСИПНИ, А ТВРДИЦЕ КИР ЈАЊЕ: Треће доба једнима доноси саосећајност и љубазност, а другима себичност и егоцентричност

07. 05. 2022. у 10:38

Друштво

0 0

КОРАК ПО КОРАК: Како да, уколико нисте увек у могућности, одате почаст најмилијима из своје куће

23. 04. 2022. у 10:38

Друштво

0 0

КРХКА БАЛЕРИНА ОСВАЈА ВРХОВЕ ХИМАЛАЈА: Соња Лапатанов, светски позната играчица, путница и путописац, ужива у изазовима

21. 04. 2022. у 15:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације