ТУЗЛА НАМ ЈОШ "СОЛИ" РАНЕ ИЗ КОЛОНЕ СМРТИ: Некадашњи војници и резервисти ЈНА о злочину муслиманских хорди, три деценије касније
БИЛО је сунчано, прелепо мајско рано јутро, негде око 7.30. У ваздуху се осећао неки чудан мир, као да се предосећало зло које ће уследити касније после подне усред града соли. "Тузланска колона", тог 15. маја 1992. је изиграна, ти људи су практично изручени "на тацни" муслиманским паравојним формацијама, које су једва дочекале да изиграју договор о мирном повлачењу из касарне "Хусински рудари" и побију војнике, официре и резервисте тадашње ЈНА.
Говори овако, сећајући се кобног тузланског маја на Брчанској малти, пре равно три деценије, Београђанин Марко С. (49), тада на редовном одслужењу војног рока. Наводећи да је тог јутра био у колони јединица дела тузланског корпуса која се враћала са борбених положаја око Босанског Брода, Марко указује да су припадници муслиманског МУП БиХ, муслиманске ТО и "зелених беретки" само неколико часова касније побили, како је званично утврђено, 59, а ранили 44 припадника ЈНА.
- Ми смо заправо били део договора о повлачењу тадашње ЈНА у Србију и то оних војника који су рођени у Србији јер су наша места, тада, на почетку ратног вихора у БиХ попуњавали војници који су војску служили са ове стране Дрине, а родом су из БиХ. Огроман део Тузланског корпуса на терену се налазио од почетка фебруара 1992, па је један део покривао потез око Бијељине, а други подручје око Босанског Брода, Дервенте... У касарни, колико знам, остао је мањи број војника из редовног састава, остало су били резервисти.
Наставља Марко како их је код солане, из правца Добоја сачекала тог јутра локална тузланска полиција која им је гарантовала "безбедан пролаз кроз град". Задржавања, у касарни, или команди корпуса у центру града, нису била део тог договора... Наш саговорник тврди да се колона све време налазила на нишану паравојних муслиманских јединица али, како претпоставља, од акције су одустали јер нису очекивали бројчано и борбено супериорнијег противника.
- Било нас је тог јутра више стотина, у пратњи борбених оклопних возила. Да се којим случајем запуцало, убеђен сам, настао би покољ. Пошли смо, ипак брзо кроз град, застали на раскрсници која ће убзро, испоставиће се, бити поприште масакра над недужним војницима, и упутили се према Угљевику, потом и преко Бијељине ка Београду. Ту нас је исте вечери и сачекала вест о нападу на колону која је касно после подне кренула из касарне - каже Марко и наглашава да је "тог 15. маја крв војника ЈНА једноставно морала да падне".
Међу голобрадим младићима у војним возилима, на планираном путу из касарне према Бијељини и даље за Србију, био је и Славко Новаковић. Тада војник-резервиста, данас инвалид. После 30 година осећа велику тугу и бол за друговима из колоне смрти, која, како каже, "пече као со на живу рану":
- Наша колона је нешто пре 19 сати покренута из касарне, владали су мук и тишина..., само се чуло брујање моторних возила, као да су се надјачавали чији ће звук бити продорнији и јачи, уместо војничког који је замро. Изненада је запуцало са свих страна. Зрна и гелери од ручних бомби почели су да нас буше. Настао је метеж. Јауци рањених војника стапали су се са бректањем војних возила. Чинило се као да су надјачали и саме експлозије. Из возила се искакало, још док су била у покрету. Били смо обезглављени, без команде и гласа старешине... Падали су моји другови, горели... Био је то пакао у граду соли...
У то време у Тузли је живео и радио и официр тадашње ЈНА Радован Кецојевић. У Тузли је остао и после овог масакра. Сећања на страшни догађај сабрао је у књигу "И крв је горела", о злочину који, и даље, чека казну.
- Те вечери у насталом огњу и паклу, страдању какво Тузла не памти, нико војницима није могао да притекне у помоћ јер би то била сулуда авантура и сигуран пут у смрт, па би жртава било далеко више - сећа се Кецојевић. - Све је било добро испланирано, припремљено да се, са свих страна, укључујући и из станова бацањем Молотовљевих коктела, учини гнусан злочин на, до јуче нам заједничком армијом оне "Југе", коју су, тобоже, јако волели и живели за њу. И камере локалне ТВ станице су биле постављене, помоћу дизалица, да прикажу како војска страда, а како злочинци и они Тузлаци који су их подржавали - ликују.
ОСУЂЕН, ПА ОСЛОБОЂЕН
НА оптуженичкој клупи био досад, и то пред правосуђем у Србији, Илија Јуришић, тадашњи члан Кризног штаба Тузле. Првобитно је осуђен на 12 година, а потом правоснажно ослобођен.
- Чињеница је да нико није одговарао за овако тежак злочин учињен, углавном, над голобрадим војницима - понављали су, у више наврата из Борачке организације Републике Српске.
ХАГ "ПРЕСЕКАО"
ПРЕДМЕТ "Тузланска колона" истражитељи Хашког суда су још 2003. уступили Тужилаштву БиХ. Сматрали су "да има довољно доказа за покретање истражног поступка против девет особа, а за четири су основано сумњали да су починиле кривично дело: ратни злочин". Све је, међутим, до дана данашњег остало мртво слово на папиру.
ЦРНИ БИЛАНС
У КОЛОНИ је, сумња се, погинуло више од 200 старешина и војника, док је њих 140 заробљено и мучено. Посмртни остаци свих настрадалих до данас нису пронађени, а у спомен-костурници у Бијељини сахрањено је 29 тела.
Препоручујемо
СТИГАО ЖЕСТОК ОДГОВОР ТРАМПУ ОД ПРЕДСЕДНИКА: То је наше и тако ће остати!
ПРЕДСЕДНИК Панаме Хосе Мулино поручио је да Панамски канал припада његовој држави и да око тога неће бити преговора.
23. 12. 2024. у 08:54
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
"СРЦЕ МОЈЕ, ДУШО МОЈА" Дајана грца у сузама због Жике, а он је грли: "Сетила сам се наше свадбе" (ВИДЕО)
"ЗАСЛУЖИО си да те загрлим и пољубим..."
23. 12. 2024. у 10:06
Коментари (0)