Где год погледам ужас до ужаса, а само ОВО треба да урадимо и живот би нам био много лепши

ОВИХ дана на друштвеним мрежама освануо је снимак грациозног белог лабуда у Вишњичкој бањи који плута у води потпуно окружен прљавим отпадом.

Фото: shutterstock

Заробљен лабуд је једва успевао да се пробије кроз острво отпада накупљено при обали Дунава. Осим што је изазвало револт свих на друштвеним мрежама, била је то једна од ретких тема око које су се сви сложили. А то је да то више не би смело да се догађа!

Фото: shutterstock

Нажалост, догађа се. У Србији таквих дивљих депонија има на сваком кораку. Где год се окренете, наиђете на неку. И што је још страшње, стално ничу нове. Према подацима из Програма управљања отпадом у Републици Србији за период 2022-2031, у Србији тренутно има више од 120 општинских депонија које нису у складу са стандардима животне средине и више од 3.500 дивљих депонија, које су тотално ван контроле општинских комуналних предузећа. Њихове величине и састав су различите, као и ризици по животну средну и здравље. На дивље депоније ван контроле општинских јавних комуналних предузећа баца се око 20 одсто генерисаног комуналног отпада у Србији. У већини случајева дивље депоније се налазе у сеоским срединама, али их има и у градовима, на обалама река, на пропланцима - свуда.

Фото: shutterstock

Кад комшија реновира стан...

Иако постоји општа сагласност јавности да су такве депоније веома штетне, естетски неприхватљиве и да шире лошу слику о нашим навикама, сви знају како оне настају и годинама се не чини ништа да се навика бацања отпада где му није место промени. Колико пута сте видели неког комшију који реновира кућу или стан и шут баци управо на једну од тих дивљих депонија. Тако је „допринео“ њиховом проширењу. Или сте гледали како ничу читава нова насеља, али без довољног броја контејнера за отпад. У великим градовима то се често дешава. Саграде се велике зграде у насељу у коме су углавном породичне куће. Према већ постојећим пројектима предвиђен је одређени број контејнера за то насеље, али то након изградње нове велике зграде није довољно. У немогућности да смеће баце на предвиђено место, станари га остављају где стигну. Тако се стварају депоније.

Фото: shutterstock

Оних у сеоским срединама, које настају на периферији насеља и у близини обрадивих површина, нажалост има много више. Често одношење отпада није организовано или га локална јавно комунална предузећа ретко односе. Врсте отпада које заврше на таквим дивљим депонијама често могу бити опасне, а гасови настали распадањем органског отпада (метан и угљен-диоксид) доприносе климатским променама, док штетне материје помешане са отпадним водама упија земља. На тај начин дивље депоније загађују околно земљиште, које је најчешће пољопривредно.

Ако томе додамо и депоније поред река или било каквог извора воде, које су велика опасност за читав животињски и биљни свет, онда схватамо какве последице по животну средину оставља бацање отпада на местима која за то нису предвиђена.

Фото: shutterstock

Почети од себе

Поновна употреба и рециклажа отпада по принципима циркуларне економије је један од најважнијих корака у смањењу количина отпада који заврши на депонијама. Једноставно речено, не бацајте храну - купујте је планирано у односу на своје потребе. Разврстајте свој отпад, одвојите оно што се може рециклирати и предајте то на рециклажу – на тај начин можете нешто и зарадити.

Тако ћете сачувати животну средину, своје и здравље своје породице.

П.О.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације