Стиропор се у природи НИКАДА не резгради, али када будете видели колико је потребно времена за ОВО, неће вам бити добро

Вероватно вам никада не би пало на памет да постоји нека заједничка нит између стакла, метала, дрвета, пластике, текстила или нафте. Заиста, изгледа неспојиво. Ипак, постоји спона – све то некада заврши као отпад.

Фото: shutterstock

Сведоци смо свакодневног гомилања отпада на разним депонијама, од оних комуналних до оних дивљих. Загађење нам прети са свих страна, а чини се да врло мало радимо на томе да то доведемо у ред. Срби годишње направе 12,4 милион тона отпада. Под тиме се подразумева свака материја или предмет који власник одбаци. Разликујемо комунални (отпад из домаћинства, кућни отпад), комерцијални (настаје у привредним субјектима и институцијама) и индустријски отпад (из било које индустријске гране, осим јаловине и свега осталог из рудника и каменолома).

Фото: shutterstock

У зависности од тога колико су опасни по наше здравље и животну средину, отпад делимо на:

Неопасан - отпад који, због количине, концентрације или физичке, хемијске и биолошке природе не угрожава здравље људи или животну средину и нема карактеристике опасног отпада.

Инертан - отпад који није подложан било којим физичким, хемијским или биолошким променама; не раствара се, не сагорева или на други начин физички или хемијски реагује, није биолошки разградив или не утиче неповољно на друге материје са којима долази у контакт.

Фото: shutterstock

Опасан - отпад који по свом пореклу, саставу или концентрацији опасних материја може проузроковати опасност по здравље људи и животну средину, као и здравље животиња, и може бити експлозиван, запаљив, има склоност оксидацији, органски је пероксид, поседује акутну отровност, инфективност, склоност корозији, у контакту са ваздухом ослобађа запаљиве гасове...

И ту није крај. Отпад се даље разврстава у двадесет група, у зависности од места настанка и порекла. Према Каталогу отпада, постоји отпад из пољопривреде, отпад настао из ископавања рудника и физичког и хемијског третмана минерала, отпад настао прерадом дрвета, папира, картона, отпад кожне, текстилне индустрије, отпад од рафинисања нафте, отпад од неорганског или органског хемијског процеса, отпад од производње метала, затим отпадна уља и отпад од течних горива, грађевински отпад, медицински отпад...

Од оних 12,4 милиона тона отпада, 9,57 милиона је индустријски отпад, док на комунални отпад отпада преосталих 2,92 милиона тона.

Цифре су забрињавајуће, а ако се томе још дода чињеница да се велики део овог отпада тешко разлаже или се чак ни не разложи, забринутост постаје још већа. Због тога научници деценијама упозоравају да променимо навике и престанемо да бацамо отпад где за то није предвиђено место.

Поједини отпад се лако разграђује. То је случај са органским материјама у храни, али има и оног за чију разградњу су потрбне децење, некада чак и векови. Ево неколико примера:

СВЕ ОД ПАПИРА – време разградње 4-6 недеља – Иако спада у отпад природног порекла и најмање је шкодљив по околину, потребно је 4 до 6 недеља да се разгради.

ПРЕХРАМБРЕНИ ОТПАД – од месец дана до неколико година – с обзиром на природно порекло, претпоставило би се да је време разградње кратко. На жалост, није тако. Да би се разградила, на пример, јабука, потребно је шест месеци. Ова врста отпада спада у опасније, јер се разградња дешава под земљом, па се ствара опасан гас метан.

ПЛАСТИКА – до 1.000 година – сирова нафта је једна од сировина за израду пластике, да би се пластика разградила у води потребно је 500 година, док је тај период у земљи дупло дужи – 1.000 година.

Фото: shutterstock

БАТЕРИЈЕ – метални делови до 100 година, тешки метали у батерији – никада – изузетно опасно по животну средину. Веома токсичне, да би се разградио метални део батерије потребно је 100 година, док се хемикалије из унутрашњости батерија никада не разграђују.

СТАКЛО – никад – прави се од силицијум-диоксида, који се на високој температури претвара у течност, која се потом лако обликује. Иако спада у најприродније производе, потребно је милион година да се разгради.

То су најосоновнији производи који су штетни по околину. Али, да би се разумело колико је важно правилно одлагање отпада ево још неких веома занимљивих података. Ако баците опушак цигарете, треба да знате да је потребно 10-12 година да се разгради. Кожним ципелама је потребно 25-40 година, а лименкама од алуминијума чак 200-250 година. Оно што је можда најшокантније је податак да је хигијенским улошцима потребно невероватних 500-800 година да се разграде, док се стиропор и алуминијумска фолија уопште не разграђују. Свега овога треба се сетити сваки пут када нешто бацимо. Чувајмо нашу околину, у њој и ми живимо.

БИОСПОРИН

Тим домаћих иноватора осмислио је биоразградиви стиропор – биоспорин. Овај материјал направљен је од пољопривредног отпада и печурака, а проглашен је за најбољу технолошку иновацију у 2020. години

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације