Друштво

ОЖИВЕЛА КОНСТАНТИНОВА МЕТРОПОЛА НА БОСФОРУ: "Вечерње Новости" на путовању од новог Рима преко Цариграда до данашњег Истанбула

Борис Субашић

08. 05. 2022. у 10:15

ПОСЛЕ готово две године пандемијског мртвила булевари Истанбула су поново закрчени возилима чији возачи трубе као да је судњи дан, док се пешаци акробатски хладнокрвно провлаче између њих.

ОЖИВЕЛА КОНСТАНТИНОВА МЕТРОПОЛА НА БОСФОРУ: Вечерње Новости на путовању од новог Рима преко Цариграда до данашњег Истанбула

У пешачким зонама којима луњају туристи, журе шверцери натоварени кесама, трчкарају разносачи кафе жонглирајући тацнама, а амалини споро гурају огромне пакете на минијатурним колицима.

Корона је направила само ситан ожиљак на дебелом оклопу двомиленијумског града, а путници који са свих страна света изнова хрле у модерну 17-милионску метрополу најбољи су доказ далековидости императора Константина Великог, творца града-карике Европе и Азије.

На високој стени заштићеној мореузом Босфор, дубоким заливом Златни рог и Мраморним морем он је на месту градића Византион, од 325. до 330. саздао мегалополис, престоницу хришћанског Римског царства. Њено службено име је било Други Рим или Нови Рим, а народ ју је једноставно звао Константинопољ - Константинов град. Тај назив показао се као најтрајнији, јер је и после османског освајања 1453. све до 20. века цело градско подручје је називано Константинија, а само ужи центар Исламбол или Истанбул. Најлепше истанбулске џамије су само преправљене цркве, као Света Софија, или су сазидане на римским архитектонским традицијама. Чак је и Османско царство озваничило постојање тек 1453. када је Мехмед Освајач заузео Константинопољ и дотадашњим титулама додао најважнију: "Кајзери-и-Рум", што у преводу значи "Цар Рима". Тада се сматрало да је цело Римско царство сачувано у самом Константинопољу који је 1.000 година надживео Рим на Апенинском полуострву, јер се овај после германских освајања претворио у мит и рушевине.

POGLEDAJ GALERIJU

Када је Кемал Ататурк 1923. створио модерну Турску као републику за њену престоницу је прогласио Анкару, али Константинов град је и без цара наставио да царује међу градовима.

Показало да је за престоницу Леванта словенско име Цариград најтачније. Сваки њен житељ је Левантинац, истовремено Турчин, Грк, Римљанин, Арапин, Јерменин и Јеврејин, стар колико и његов град. Цариградски трговци и угоститељи су већ два миленијума полиглоте и практични психолози без премца, који неуморно вребају муштерије слуђене шаренилом и жагором. Једног од мајстора левантинских вештина упознали смо испред радњице са брдима кутија са слаткишима, чајевима, зачинима, сувенирима и дрангулијама које маме туристе. Зауставио је двоје младих туриста из Србије утрапивши им по бесплатну чашицу мирисног чаја у руке и обасуо их мешавином енглеског, руског и српског:

- Ааа, Србистан, имам тамо рођаке, много волим Србистан. Комшо, вас двоје сте у браку око пет година, зар не? Како знам? Па жена ти је лепа и насмејана ујутро, а ти немаш ниједну седу! Види мене, ожењен сам 30 година и скроз сам бео! Слушај, имам туркиш-вијагру од које ће још слађе да се смеје! Одвешћу вас код мога рођака који има најбоље кожне јакне, супер цена, само за вас! Комшо, не треба да тражите другог водича, ја сам најбољи!

У Истанбулу је скоро сваки становник водич који ће вам за "разумну цену" открити тајне метрополе и испричати своју верзију историје Цариграда и света уопште, а на крају ће вас обавезно одвести код рођака који "учинити цену" за било коју робу. Овде су сви родбина, бар када се тргује!

Контрасти Истанбула остављају посетиоце затеченим. На највишим котама града, у историјском језгру бљеште велике продавнице накрцане скупљом робом. Идући наниже ка лучким четвртима радње су све мање, а роба лошија и јефтинија. На дну, у сокацима међу старим зградама владају мигранти из Африке који чуче крај најлона-тезги на асфалту.

Сводници који имитирају репере-гангстере из америчких гета на тротоару излажу и даме за забаву.

Контраст идеологија се најдрастичније уочава на обалама Златног рога. У четврти Фанар, на западној обали залива је седиште православне Цариградске патријаршије, које штите високи зид и даноноћна полицијска стража. Око некадашњег центра "православне васељене" црне се зидине православних храмова спаљених још 1955. у погрому цариградских Грка. Изнад шарених туристичких кафића на самој обали су улице у којима туриста готово да нема јер у њима влада ригидни ислам. Мушкарци овде носе широке панталоне до глежњева и дуге браде, а жене су покривене широким црним одорама испод којих се виде само очи.

Ко пређе Галата мост преко Златног рога до Пере, средњовековне латинске четврти, улази у потпуно другачији свет и утапа се у бескрајну реку туриста и људи модерне Турске у шетачкој авенији Истикал. Конзервативизам младих жена се огледа у томе што главе традиционално покривају марамама, омотавајући их вешто око лица тако да што више истакну његову љупкост дотерану шминком. Оне конзервативније или гојазније носе хаљетке или мантилчиће преко модерне одеће, а слободоумније се утежу у костиме који истичу фигуру. Тинејџерке и удаваче шетају распуштених коса одевене у мини сукње и вруће панталонице и слуђују турску мушку популацију која у теорији навија за конзервативизам, али воли да гледа примамљиви либерализам.

ЗЛАТНА РИБИЦА

НА мостовима преко залива Златни рог, у коме су се некада љуљале царске галије под прозорима дворова, владају пецароши натискани уз металну ограду. Најупечатљивији су они који носе гумене чизме и кабанице као да су на блатњавој обали реке, а не на асфалту моста тридесет метара изнад воде морског залива. Сви они фанатично и ћутке зуре у штапове, надајући се да ће из Златног рога извући златну рибицу која испуњава жеље.

КОНСТАНТИНОВ ГРАД

ЦАР Константин је, од хеленске вароши Византиона створио не само мост евроазијских поморских и копнених трговачких путева већ и духовну престоницу првог једнобожачког царства, хришћанског Рима. Град на Босфору називан је "нови Јерусалим"јер је у њему столовао "цар од Бога дат", врховни световни и духовни поглавар светске империје која се протезала од Меопотамије до Енглеске. То је учинило Константинопољ још примамљивијим освајачима и са Истока и са Запада, јер се нико не би могао назвати правим царем, а да није освојио Цариград.

25. 04. 2022. у 18:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 68

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09