СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ Срамно понашање Европе пред Други светски рат: Поводом дана победе - Лондон и Париз давали ветар у леђа нацистима

TАЧНО у поноћ по московском времену између 8. и 9. маја 1945, у штабу совјетске 5. ударне армије, у Источном Берлину, совјетски генерал Жуков је изговорио историјску реченицу: "Ми, представници Врховне команде совјетских оружаних снага и врховних команди савезничке војске, овлашћени смо од влада антихитлеровске коалиције да прихватимо безусловну капитулацију Немачке од немачке војне команде". Потом је додао: "Позовите у салу представнике немачке Врховне команде".

Чемберлен и Даладје потписују Минхенски споразум., Фото Архива

Совјетски официри су широм отворили бочна врата сале и на њима су се појавили Немци: фелдмаршал Вилхелм Кајтел, начелник штаба Врховне команде Вермахта, генерал-пуковник Ханс-Јирген Штрумпф, представник "Луфтвафе" и адмирал Ханс Георг фон Фридебург. Севали су рефлектори, шкљоцале камере и фото-апарати. Други светски рат је био завршен.

Ова церемонија безусловне предаје је имала своју предисторију. Немци су већ навелико почели своју "трговину" савезницима. Хтели су по сваку цену да извуку што више војника Вермахта из совјетске зоне. Било им је јасно шта их чека после силних злочина које су вршили над недужним цивилима широм руских пространстава.

Шестог маја врховни командант савезничких снага Двајт Ајзенхауер позвао је шефа војне мисије у штаб Ваздухопловних снага САД, генерала Суслопарова, у Ремсу, на североисток Француске и саопштио му да је нацистички генерал Јодл понудио да капитулира пред англо-америчком војском. И да је капитулација договорена за следећи дан, 7. маја, ступала на снагу 8. маја у 23 по средњоевропском времену.

ТОПОВСКЕ цеви се још нису охладиле а започела је игра скривања правих циљева и "прања руку" свих који су били укључени у збивања у мрачном периоду када је омогућено Хитлеру да са својим нацистима започне реализацију новог светског поретка.

Те "срамне странице" у многим земљама "Старог", али и "Новог" континента постоје, али постоје и покушаји да се оне избришу, или што више прекроје. За то ће се посебно побринути европски парламентарци. На размеђи два века, Европска унија, обавијена новом митолошком маглом и пропагандним димом, потпуно је почела да губи представу о оном што јој се дешавало у прошлости. Ту и тамо, с времена на време, могу да се назру праве намере савременог тумачења "учитељице живота" - скривање непријатне и болне истине и порицање злочина.

Под мотом борбе против тоталитаризма 19. септембра 2019. године европски парламент, поводом 80. годишњице од почетка Другог светског рата, усвојио је резолуцију "О важности очувања историјског сећања за будућност Европе" за који је гласало 535, а против било 66 посланика. У овом документу се осуђује Пакт о ненападању између Немачке и СССР, који су потписали у Москви 23. августа 1939. Рибентроп и Молотов, и који је уз своје тајне протоколе, практично поделио Европу и територије независних држава између ова два тоталитарна режима. Другим речима, европарламентарци су поручили да Други светски рат заправо није почео 1. септембра 1939, већ осам дана раније, 23. августа, када је овај споразум потписан. Та иницијатива је потекла од политичара балтичких земаља и Пољске, а сада смо сведоци да је прихватају и озбиљни научници. По том тумачењу, овим споразумом су Хитлеру дефинитивно дате одрешене руке.

То накарадно тумачење историјског следа догађаја из друге половине тридесетих година своју промоцију је имало једну деценију раније, 2009, приликом обележавања 70 година од почетка Другог светског рата. Од тада, ревизионистички мит о изједначавању Хитлера и Стаљина добио је право грађанства. У једном тренутку завладала је права хистерија званичних саопштења на ту тему, уз пласирање читаве лепезе нових митова о рату, најпре у Парламентарној скупштини Савета Европе, а потом и у низу европских парламената.

ЕВРОПСКИ парламентарци и творци новог читања прошлости као да су заборавили чија се застава завијорила на Рајхстагу 1. маја 1945. и чија је армија ослободила Берлин. Значи ли то да ћемо ускоро сазнати да је совјетска армија заправо окупирала немачку престоницу? Ко је протерао Трећи рајх из Пољске? Ревизионисти историје упорно тврде да је Пољска прва жртва Другог светског рата. А да ли је баш било тако?

Вео заборава пао је и на 1938. годину. Реч аншлус улази у историју. Хитлер окупира Аустрију. И једноставно објашњава: Ово је уједињење братских, германских народа. Након аншлуса Аустрије, Народни комесаријат иностраних послова СССР, 17. марта 1938. упутио је апел Лондону, Паризу, Вашингтону и Прагу за "колективно спасавање света". У њему дословце пише: "Сутра већ може бити касно, али данас време за то још није истекло". На овај покушај Москве да се очува светски мир ниједан од поменутих центара моћи није одговорио.

Септембра те исте 1938. Хитлер одлучује да пример аншлуса Аустрије примени на Судетску област у Чехословачкој где су Немци чинили већину. Британска и Француска влада Минхенским споразумом (30. септембра) признају Немачкој право на Судете. Не реагују ни кад је у пролеће наредне године Хитлер окупирао остатак Чешке, а од Словачке формира сателит државу, сличну оној коју ће васпоставити неку годину касније у Хрватској.

УПОРЕДНОМ анализом Минхенског споразума и тајног протокола Молотов-Рибентроп уочиће се да је акт о подели Чехословачке неупоредиво циничнији од договора о подели утицаја СССР и Немачке у Пољској и у балтичким земљама. У отимању чехословачке територије поред Немачке учествовале су и Пољска (која је приграбила Тешинску област на северу) и

Мађарска (заузевши неколико градова на југу).

Чемберлен и Хитлер, одмах после договора у Минхену, потписали су 30. септембра енглеско-немачку декларацију о миру. Два месеца касније, 6. децембра 1938, потписана је слична француско-немачка декларација.

Не говори ли то да су Француска и Енглеска потписима на пактове о ненападању са Трећим рајхом, заправо, гурали Хитлера у рат са Совјетским Савезом? И каква је разлика између ових споразума од оног који ће Москва парафирати са Берлином 23. августа 1939? А реч је о идентичним документима с тим што га Стаљин, односно Молотов, потписује последњи.

Следи логично питање која страна је давала ветар у леђа нацистима да загазе у најкрвавији рат у историји човечанства. Шта су очекивале Француска и Енглеска после поклоњења Хитлеру у Минхену и комадања Чехословачке у септембру 1939?

Подсећамо да сва расположива документа указују да је Хитлер још у пролеће утврдио тачан датум напада на Пољску - 1. септембар 1939. То значи да уговор са СССР није утицао на планове Немачке са Пољском.

И У АВГУСТУ 1939. још увек је постојала могућност да се заустави Други светски рат. Пре десетак година обелодањена су документа о преговорима совјета са британском и француском делегацијом која је допутовала у Москву 15. августа. Стаљин је нудио озбиљан војни савез против Трећег рајха који би да је склопљен, променио ток светске историје јер би Хитлеру везао руке. Укупан војни потенцијал ове три земље био је дупло већи од оружаних снага Немачке и Италије.

У разговорима унутар зидина Кремља, са совјетске стране били су маршали Ворошилов, министар одбране, и Шапошњиков, начелник Генералштаба Црвене армије, а Англо-Французе представљали су адмирал Дракс и генерал Палас.

Чемберлен, Даладје, Хитлер и Мусолини у Минхену 1938., Фото Архива

Ворошилов и Шапошњиков понудили су 120 пешадијских дивизија, свака са око 19.000 војника, 16 коњичких дивизија, 5.000 комада артиљерије, 9.500 тенкова и до 5.500 ловаца и бомбардера, да буду пребачени на пољско-немачку границу у случају рата на западу.
Понуђено је да се огроман број пешадијских, артиљеријских и ваздухопловних снага пребаци на пољско-немачку границу, ако Лондон и Париз убеде Варшаву да допусти прелаз тих трупа преко њене територије.

Међутим, Лондон и Париз имали су неке друге своје рачунице, настале годину дана раније, када су Чемберлен и Даладије пили кафу са Хитлером. Али, и антируски расположени владајући кругови Пољске били су убеђени да ће им Велика Британија и Француска пружити подршку и без Москве.

ДОБИЛИ И СРАМОТУ И РАТ

ЧЕРЧИЛ ће после Минхенског споразума, када буде дошао на власт, рећи да су се Чемберлен (премијер Велике Британије) и Даладје (премијер Француске) одлучили за срамоту, уместо за рат. На крају су имали и срамоту и рат. У његовим "Дневницима" пише:

"Колико је ојачала Немачка добивши Аустрију и Чехословачку? Погледајмо макар једну Чехословачку. Само предузеће 'Шкода' испоручивало је Немцима током Другог светског рата толико оружја да је 40 немачких дивизија могло водити борбе. Од 1938. до 1939. године, ово предузеће је произвело толико производа, колико је произвела читава енглеска војна индустрија за исто време."

Епилог сви знамо. Хитлера није зауставио ниједан споразум. Било је потребно 60 милиона жртава да би се спречило стварање света по његовој замисли. Побеђена је армада Трећег рајха - али, судећи по озваниченим документима појединих европских држава, нацизам није. Ономе коме је стало до историјске истине може је пронаћи у повесним документима.

Препоручујемо

Друштво

3 3

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - СРЕМСКИ ФРОНТ: Највећа победа или непотребна српска кланица

17. 04. 2022. у 16:18

Друштво

2 6

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Хитлер лично наредио бомбардовање Народне библиотеке Србије - Културна баштина легитимни војни циљ

10. 04. 2022. у 18:00

Друштво

0 1

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - У ЧУДУ ПОСМАТРАЛИ "КОЧИЈУ" БЕЗ КОЊА: Први четвороточкаш "затруцкао" београдском калдрмом 3. априла 1903.

03. 04. 2022. у 15:00

Друштво

0 2

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ, ПРЕВРАТ НАРОДА ЗА ОДБРАНУ ЧАСТИ, СЛОБОДЕ И ДОМОВИНЕ: Пуч у Југославији 27. марта 1941. примљен са усхићењем у Европи

27. 03. 2022. у 14:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације