БУДУЋНОСТ ЈЕ У РУКАМА СЕЉАКА: Породица Даниловић у селу Кузмин обрађује 350 хектара земље и гаји 5.000 свиња
СРЕМСКО село Кузмин дом је породице Даниловић - Драшка и Славице, њихових синова Живана и Дарка, снаја Горане и Зоране и унука - Елеоноре, Анђеле, Анастасије, Драшка, Јане и Страхиње.
Пред њима плодна узорана земља, која храни ове три генерације. Бразде свежих, топлих ораница њихова су сигурна будућност, а у тешким данима, кризе и ратова, постане јасно, и целе Србије.
Подиже Драшко грумен земље коју је наследио од оца, али је деценијама уназад знојем умногостручио за своје наследнике. Са синовима данас обрађује 280 јутара кукуруза, 250 соје и 100 пшенице. Гаје 5.000 товљеника, на фарми коју су уредили под конац, да би им и Скандинавци скинули капу.
- Кажу највећи извоз Србије су информационе технологије, у томе је снага и потенцијал - говори Драшко.
- Свака част, тако и треба. Али, питам ја њих, када је тешко, најтеже, када се десе као сада непредвиђене невоље, рат, инфлација, и отворе приче о резервама - могу ли иновативне технологије да се једу и од њих преживи? Е, зато је село важно, зато су аграрна политика, стратегија и план једини спас. И за српског сељака и за Србију.
Угледна је и честита сремска фамилија Даниловић. И упркос предрасудама, ратарством и сточарством баве се како имају факултетске дипломе. Драшко је хемијски инжењер, супруга Славица заштитар биља, а синови су пољопривредни инжењери. Живан је због својих резултата имао понуду да остане као асистент на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Ни он, ни брат Дарко, нису ни разматрали опцију да оду из села, попут већине вршњака из комшилука. Зато је сада у Кузмину свега око 500 домаћинстава. Свака друга кућа је напуштена.
- Одлазак из села за нас никада није ни била опција. Задојени смо љубављу према нашој очевини - прича Дарко.
- Оно што је отац започео, ми смо наставили. Брат и ја смо се опремили механизацијом да 350 хектара сами обрађујемо. На фарми радимо сви и деца нам помажу шта и колико могу. Волео бих да и они одлуче да остану и наставе нашу причу.
Огромне хале крцате машинама - девет трактора, два комбајна, сејалице, прскалице, дрљаче, тањираче, култиватори... Штрчи силос у коме је складиштено 3.000 тона житарица. Фарма и газдинство воде се на главу породице, али сви све раде у миру и слози.
Не узимају раднике ни у јеку сезона. Кажу, све могу сами. Дан им зато почиње у пет ујутру, а често траје до сат пред поноћ. Читаве године има посла, око свиња и усева. Снаје, чија се и имена римују, Горана и Зорана, слажу се као сестре. Деца им одрастају заједно, здраво и како углас кажу, без страха од многих опасности које носе већи градови. А све држе под конац, кућу, двориште, хале, стазе. Имају времена и за одмор, на који иду у етапама. Неко увек мора да остане и брине о фарми и земљи. Све је мање таквих прича у Србији.
- Данас је овде 2.000 душа, а половина иде у град на посао - прича Драшко.
- Кад Кузмин замире на оваквом положају, шта ће бити са осталим селима. Не може да се прича о повратку, када рецимо раде само кафана и две кладионице. Ни дискотеке, ни дома културе. Један је вртић и то приватни, а одељења у Основној школи "Бранко Радичевић", 30 ђака годишње, петнаестак по одељењу.
Зато, поручује, мора да се води рачуна о инфраструктури. И да би село могло да опстане и многи се одлучили да се врате и остану, неопходан је план, озбиљно промишљање државе, као и одговори - шта је Србији потребно и колико.
- Да сељак зна да ће ако ради, моћи да прода, наплати и заради - наставља Драшко.
- Са таквом извесношћу, многи би вероватно засукали рукаве и сели на трактор, пре него у први аутобус за град или преко границе.
ЗАДРУГА КУЗМИН
ВЕЋ три деценије постоји и Земљорадничка задруга Кузмин, која броји 50 чланова, домаћина из села и око 100 коопераната. Фарма Даниловића је значајан део. Око 2.000 хектара је под патронатом Задруге.
- Прошле године смо захваљујући Министарству за бригу о селу и Милану Кркобабићу као подстицај од овог Министарства добили новац за куповину флекс адаптера за вршење соје - каже Драшко.
- То је савремена опрема за прецизно скупљање, која нам "спасава" 250 килограма по хектару. Програми овог Министарства дају наду у опоравак српског села и повратак младих на сеоска имања.
ДАНСКО ПРАСЕ - СРПСКА ПОЛУТКА
ПРАСИЋИ на фарми Даниловића увезени су из Данске, јер се тако више исплати.
- Ту битку са Европом смо изгубили, па је узгој у Србији прескуп и неисплатив. Да бих могао да покренем своју производњу, требало би ми 250 крмача, што би коштало око милион евра - објашњава Драшко.
- Данци уз силне државне подстицаје могу да продају по нижим ценама. Сорта је одлична, задовољни смо. После карантина и два месеца постају домаћи, па месо које заврши на рафовима радњи буде са етикетом - произведено у Србији.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
КАЗНЕ СУ ПАПРЕНЕ: Ствар коју морате имати у ауту - а морате водити рачуна и о РОКУ трајања
У ЗАКОНУ о безбедности саобраћаја дефинисано је да се у возилима мора налазити нови комплет прве помоћи (тип Б) са прецизно дефинисаним садржајем.
17. 12. 2024. у 10:05
Коментари (6)