Друштво

ПИШИТЕ НАМ НА АДРЕСУ: ПРИРОДА, ФРУШКА ГОРА: Како су Ана и Марко центар Новог Сада заменили за ушушкану Фрушкогорску оазу

Татјана Лош

30. 04. 2022. у 14:00

ДА је, када се удала за Марка, додала његово презиме, то би изгледало овако - Ана Врбашки Дињашки.

ПИШИТЕ НАМ НА АДРЕСУ: ПРИРОДА, ФРУШКА ГОРА: Како су Ана и Марко центар Новог Сада заменили за ушушкану Фрушкогорску оазу

Схватила је да би звучао као штос када би се у једној личној карти нашле и врба и диња, па је одлучила да у нови живот закорачи са старим идентитетом. Од тада је прошло скоро две и по деценије или 24 године како Ана Врбашки (44) и Марко Дињашки (49), оснивачи мултимедијалне групе "Елис ин Вондербенд", живе овдашњи сан многих. Њихова адреса је дословце - природа.

Уместо на бетону са којег су потекли, брачни и уметнички пар из центра Новог Сада дом је изградио на ушушканом "трону" Фрушке горе. Била је 1998. година, а они су били млади, заљубљени музичари са повременом "тезгом", без стана и жеље да живе са родитељима. У "пеглицу" су спаковали тек основне ствари, али прегршт снова, и са тромесечним сином Видом отиснули се ка фрушкогорским пејзажима. План је био да презиме у тада неусловној викендици код Стражилова, али су ту остали, добили ћерку Алису, кућицу претворили у топао дом са мансардом и еколошким вртом, покренули уметничке радионице и сачували све своје идеале. Њихов стил живота данас многима прави зазубице.

- Када је почела корона, пријатељи су нам рекли да тек сада разумеју зашто смо напустили град и изоловали се од цивилизације на дневном нивоу - каже Ана, најмлађа чланица Менсе, која је постала мајка у 19. години - Из ове перспективе могу да кажем да је то била и храброст и лудост. Ми смо се преселили у рану јесен и све је изгледало идилично. А онда су почеле да падају дуге кише и стигла је никад хладнија зима, били смо затрпани сметовима снега, бебу смо облачили у пет слојева, пећ нам се покварила, нестајало нам је воде из цистерне са брда, родитељи су нам нужно служили као "сервис" за прање веша...

Било је то право планинско челичење за Ану, док је Марку диплома средње војне школе послужила као боља увертира за ново станиште.

- Ана је важила за природољупца, у школи је основала еколошки лист и увек је причала како се она и природа добро слажу, док се није уверила да није довољно само да волиш биљке, береш цвеће и садиш поврће - каже кроз осмех Марко.

- Природа уме да буде немилосрдна ако је не поштујеш и ми смо ту лекцију добро савладали. Она захтева од нас да будемо радници, а не само хедонисти. Када смо дошли на "добар дан" са њом, знали смо да смо успели. Сада имамо свој еколошки врт препун поврћа и лековитог биља, мирисни виноград, правимо компост, рециклирамо пластику и стакло, трудећи се да све ресурсе хумано искористимо.

У међувремену им је набујали поток однео "пеглицу", НАТО је срушио новосадске мостове, нестајало је струје, родитељи су их упорно звали да се врате у град, требало је возити децу у основну школу у Сремске Карловце и у музичку у Нови Сад, бити и родитељ и слободни уметник, али остали су доследни на свом путу. Пронашли су модел како да буду у још већем дослуху са природом. Одрекли су се стандардних свирки и преоријентисали на едукације и алтернативну музику.

- Наш бенд и позоришни перформанс су од класичног прерасли у телесни. Кабасте инструменте и сценографију смо одложили са стране и почели да производимо музику сопственим телима. Марко је ноте "превео" на тело, а ја сам почела да правим аранжмане за гласове. Од наше беле собе смо направили студио у којем вежбамо, а на отвореном простору смо почели да водимо радионице изучавања техника телесне перкусије - причају Ана и Марко, додајући да су их људи на почетку чудно доживљавали, говорећи да су чудаци који се лупкају по телу и пуцкетају прстима.

Вид и Алиса, који су одрасли у природи и у средњу школу редовно путовали бициклом, сада воде градски живот. Као студенти Новосадског универзитета, све су више укључени у мултимедијалне активности својих родитеља, па је дуо понекад квартет. И они за себе кажу да су били принуђени да постану прави ренесансни "ликови", јер нису желели да се одрекну слободе и природе. Али ни мириса дрвета док пуцкета у каљевој пећи, погледа са мансарде, птичјег "будилника" у летњу зору, звезданог неба које се "простре" над Фрушком гором и чији се сјај потом разлије над "обалама" Панонског мора.

РЕЦЕПТ ЗА КОМПОСТ

Као права еколошкиња, Ана има практичан савет за читаоце "Новости" како да праве компост од органских отпадака.

- Потребна вам је обична пластична канта у боји, којој можете наћи место и на тераси. Сви органски отпаци, чак и животињски, као што су љуске од јаја, уситне се и депонују. Соц од кафе, петељке од спанаћа, огрисци јабуке, љуске кромпира - све то може да заврши на месту где ће се претворити у плодну земљу за кућне биљке или у баштицу око зграде. Овај компост мирише и у току распадања, јер нема мешања органског и пластичног отпада - објашњава Ана.

ТЕЛЕСНИ ПЕРКУСИОНИСТИ

Партнери у животу и на сцени, Ана и Марко основали су мултимедијалну групу "Елис ин Вондербенд", у којој су обоје музички и позоришни извођачи, телесни перкусионисти, организатори, менаџери. Пишу музичке аранжмане и компонују, воде радионице музике за децу, младе и одрасле, вебинар "Бројалице", чланови су Светске организације пантомимичара и УДУС-а. Њихова представа "Кис" обишла је Европу, а они ће у септембру бити домаћини првог Интернационалног фестивала телесне музике "Нови балкански ритам" у Карловцима.