ЦАР ДУШАН ОВДЕ НЕЋЕ БИТИ САМ: У сусрет највећем хришћанском празнику, репортери "Новости" посетили манастир Светих арханђела код Призрена

МАНАСТИРСКЕ капије, отворене. Види се, то, још са магистралног пута Призрен - Урошевац. Манастир, као живи извор који пробија из сурових стена.

Фото Игор Маринковић

Предвечерје је уочи Васкрса. Чекамо звук звона, одоздо преко моста са Бистрице. Нема га. Нема га, као некад, а памтимо га кад је својим бакарним звуцима ударао о камену клисуру. Одјекивао до Призрена и Шаре. Враћао се, тај чудесни звон, спуштао се у Бистрицу, разигравао је и утихнуо у смирај, под крилима Арханђела.

Тишина је, а најрадоснији хришћански празник. Тишина нашег народа и вере. Подудара се време комшијског, рамазанског, поста.

А, Васкрс је. На тренутак нам се учини да смо у соби у којој дишемо као светац, а одавно нас нема.

Ово су Свети арханђели, манастир код Призрена. Задужбина цара Душана. Чудесно место. Света царска лавра. Кроз векове скрнављена. Разарана. Паљена. Рушена. И, вазда васкрсавана. Подизана из пепела, као народ, царски. И, данас се, после мартовског погрома 2004. године, уписује у подвижнике. На темељима спаљене светиње, обновљени су конаци, манастир је постао духовно средиште и сабиралиште српског народа. Оног, који је остао у јужној Метохији. И, народа, који је у прогону напустио своја овдашња огњишта, па се враћа у манастир, као на праг родне куће.

- Долазе људи. С људима живимо. Молимо се за све, па и за наше комшије Албанце. Људи јесу, или нису - слушамо причу монаха у манастиру. - Молитва је за све. И Бог је један, против њега је немогуће војевати - преузимамо поруку из овог чудесног храма. Из овог лечилишта за душе.

Поднебље хвостанско. Метохијско. Косовско. Светоотачко. Земља наших предака. Ратника и светаца. Царева и себара. Злата и крви. Бунтовника и законодаваца. Свете лавре и корова. Данас, земља српског страдања. Ридања и плача.

Болни доживљаји косовскометохијске трагедије живе у нашим душама. Нема дана када стравичне слике страдања, баш у ово време, пролећно, не оживе. А, време је праштања.

- Опрост је лек за сваку рану - забележили смо речи архимандрита Михаила, игумана манастира.

Овај, по свему достојан домаћин храма Светих арханђела, чини све да ово свето место буде доступно свима који са добром намером долазе. Одавно познајемо овог монаха. Од 1998. Тада је био део монашке заједнице Светих арханђела која је дочекала патријарха Павла и архијереје, на освећењу обновљених конака. Памтимо ту, чудесну, литургију после које патријарх није имао ни реч беседе. Али је мудри старац, у Призренској богословији, упозорио на зло. Нико, као он, током епископске службе у Епархији рашко-призренској, није био позван да упути на време које долази. Прошао је, током три деценије службовања све муке, па и физичко малтретирање албанских екстремиста. Пренео је поруку српском народу да то и није најтеже. Најтеже ће бити кад буду принуђени да напусте огњишта, замолио их је да ту муку поднесу. И, остану.

Уследило је, деведесет девете, то страшно време на које је упозорио патријарх Павле. Удари на светиње, па и на Арханђеле. Али, пет година касније, света Душанова царска лавра, у погрому је потпуно уморена. Хорде екстремних Албанаца бензином су полиле конаке Арханђела, и све спалиле. До темеља. Репортери "Новости", 18. марта 2004. године, затекли су ужас. Конак је у пламену. Монаси не желе да напусте манастир. Гушају се са немачким војницима Кфора.

Foto: Фото Игор Маринковић

POGLEDAJ GALERIJU

Кфор их је, ипак, евакуисао испред разуларене руље... Монаси су се убрзо, после неколико дана, вратили. Под шаторе и у два контејнера. Почели су да обнављају манастир. На леђима су носили тешка звона. Звонила су само њима.

Тако је, симболично, почела обнова Светих арханђела, по ко зна који пут скрнављених, спаљиваних и рушених. Била је то једна од најболнијих слика косовскометохијске трагедије у Европи 21. века. Стравичне слике сламале су срца слободољубивог света. Слике и порука монаштва Светих арханђела - наша кућа више не постоји, све морамо да зидамо из почетка, ни из чега - спонзоре рушитеља није узнемирила. Али јесте дала додатну снагу и наду монаштву да обнове храм, задужбину и корене.

Манастир је имао темеље цара Душана. На тим темељима обнова је била лакша. Удружили су се, људи. Они који знају и препознају шта значи - темељ. Корен. Идентитет. Уз велике напоре обновљени су манастирски конаци, мудрим и виспреним вођењем игумана Михаила, који покушава да успостави добре односе и са комшијама Албанцима. И, увери их да је ово свето место добробит за све. Темељ на коме се гради све што је добро. Што је часно. Што је поштено. Ипак, игуману предстоји велико искушење: започео је изградњу малене цркве Светог Николе у оквиру манастирског комплекса, као што је некада било. Локалне власти су зауставиле радове. Мука је велика. Али, добра воља може да реши све.

Јутро, уочи најрадоснијег празника...

Из Ораховца, Радовановићи и њихова днанаестогодишња Павлина стигли су са корпом васкршњих јаја. Девојчица у српској призренској ношњи. Киша и снег. Тешка корпа за малене ручице.

- Ми волимо овај манастир, долазимо кад год можемо - говори девојчица, она цурица која је напунила Руски дом у Београду, на свом првом концерту.

Ношња у манастиру Светих арханђела, стара призренска. Дукати око врата. На капи. Златовезом украшен јелек. Одзвања песма, стара, призренска. Песма Павлинина међу зидинама древног манастира.

Слика коју носимо. Слика која даје наду. У коренима древног царевога града има изданака. Цар Душан неће бити сам.

ЗА СВАКОГ ХЛЕБ И ЛЕПА РЕЧ

ОБНОВЉЕНИ конак у манастирском комплексу све више пулсира као туристичка тачка на мапи Метохије, а под окриљем Српске православне цркве. Већ га препознају као "Велики народни Душанов конак". У манастиру нам кажу да је, овде, све подређено људима који долазе у храм. Све је народно. За свакога има оброк, постеља и лепа реч. Манастир следи традицију цара Душана који се овде лечио и излечио. И, за захвалност, подигао заужбину и пожелео, кад му дође времену крај, овде и да почива.

Тако су Арханђели, после шест и по векова, поново постали нека врста лечилишта. Дочекују. Лече. Окрепљују.

ТРПЕЗАРИЈА У ОБЛИКУ КРСТА

ЦАРСКА лавра Светих арханђела један је од најзначајнијих српских духовних националних и историјских средишта. Цар Душан подигао је ову светињу као своју задужбину 1345. године. Манастир је имао бројно братство - три стотине монаха. Окупљао је народ и био место важних саборовања народа. Имао је две цркве, у оквиру манастирског комплекса, вишеспратне манастирске конаке. Библиотеку. Болницу. Велику трпезарију у облику крста.

ВИШЕ ПУТА РУШЕН, СТРАДАЛЕ ФРЕСКЕ

МАНАСТИР је више пута рушен до темеља, током владавине Турака. А, био је на мети и потоњих освајача у Великом рату. Трн у оку био је и комунистичким властима. Али га нико није спаљивао, иконе, фреске, друге црквене реликвије, као екстремни Албанци, у погрому протекле две деценије.

МАНАСТИР

ЦАР зида манастир Светих Арханђела

На води Бистрици дуг хиљаду хвата

Силни су му стуби од албастера бела

Темељи од сребра, зидови од злата

Престо патријархов од опала, престо

Царев од рубина, стоји на два звера

За десет владика од бисера место

Сто кедрових стола за сто калуђера

Свуд грчки мозаик и млетачка фреска

У окнима страже арханђели

Из свију сводова мирише и блеска

А први пут звона зазвониће триста

кад из Цариграда врати се Цар смели

И тешки мач спусти у попдножје Христа

Јован Дучић

Препоручујемо

Друштво

0 0

АЛЕКСАНДАР РАКОВИЋ: Приштина неће да врати 24 хектара земље манастиру Дечани, страхује да би морали да врате још хиљаде хектара

26. 01. 2022. у 15:33

Друштво

0 4

ПОКЛОН ЗАДУЖБИНИ: Одежда краља Милутина трајно у манастиру Грачаница

31. 10. 2021. у 18:47

Србија

0 5

И ЗВОНА НА КОСОВУ ПОЗДРАВИЛА ЈОАНИКИЈА: "У тренутку устоличења митрополита радовала се сва наша Црква" (ВИДЕО)

06. 09. 2021. у 11:20

Политика

0 1

УДАРИЛИ НА ЦРКВЕ 20 ПУТА: Од почетка године учестали напади Албанаца на српске светиње на КиМ

06. 08. 2021. у 21:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације