СРБИЈА СЕ ГУШИ У ДИВЉИМ ДЕПОНИЈАМА: На општинским несанитарним сметлиштима одлаже се отпад без претходног третмана

ДА ли вам се некада догодило да сте убрали јабуку у воћњаку на који сте успут наишли.

Фото: Shutterstock

Није вам било тешко да зауставите ауто, изађете и уберете само једну. Размишљате о томе да то никога неће наљутити. Протрљали сте јабуку само мало и таман да загризете кад вам поглед паде на падину одмах испод воћњака. А тамо, права депонија. И то не тако мала... Одмах сте бацили јабуку и побегли главом без обзира.

Србија се гуши у отпаду, ако је веровати подацима Агенције за заштиту животне средине да је на територији целе земље пријављено више од 3.000 дивљих депонија. На тим депонијама отпад се баца неконтролисано и то најчешће на обалама река, ободима путева и у сеоским срединама где одношење отпада није организовано.

Тамо где отпад организовано односе локална јавно комунална предузећа, он најчешће заврши на једној од 123 општинске несанитарне депоније које нису у складу са стандардима животне средине. Стратегијом о управљању отпада предвиђено је затварање и рекултивисање тих депонија након што буде изграђена комплетна инфраструктура за управљање отпадом.

Фото: Shutterstock

На општинским несанитарним депонијама одлаже се отпад без претходног третмана и његова количина повећава се сваке године. На депонијама, укључујући 11 санитарних изграђених по свим стандардима, укупно заврши око 80 одсто свог комуналног отпада у Србији. Према последњим подацима, из 2020. године, рециклирано је свега 455.457 тона укупно скупљеног комуналног отпада, свега 15,47 одсто.

Док су несанитарне општинске депоније ипак под контролом локалних јавно комуналних предузећа, дивље депоније су потпуно ван контроле и на њима заврши око 20 одсто генерисаног комуналног отпада у Србији. Ако се томе дода и податак Агенције да је у Србији у 2020. години генерисано 2,95 милиона тона отпада, што је сликовито речено близу 300.000 теретних вагона отпада и да бар петина заврши на дивљим депонијама, онда су јасне размере проблема и могуће последице које би овакво неконтролисано бацање отпада могло имати.

Процењује се да је у протеклих 10 година у просеку одложено око 80.000 тона опасног отпада на депоније предвиђене за неопасан отпад. И то је аларм које све треба да нас пробуди!

Утицај несанитарних општинских и дивљих депонија на здравље људи је из тих разлога огроман. На депонијама се генеришу бројни загађивачи који могу доспети у површинске и подземне воде, као што су тешки метали кадмијум (токсични метал који се може акумулирати у телу и довести до тровања организма, растворљива једињења кадмијума, након што се абсорбују у крв, утичу на нервни систем, јетру и бубреге, хронично тровање доводи до анемије и разарања костију), хром (утиче на ниво шећера у крви), бакар (изазива мучнину, повраћање, болове у стомаку, дијареју, болове у мишићима, ненормална ментална стања, главобољу и смањење имуног одговора), олово (може штетно да утиче и оштети мозак и бубреге), никл (веома токсичан метал, утиче на слузокожу и респираторни и дигестивни систем), цинк (утиче на варење, изазива главобољу, вртоглавицу, умор, халуцинације), ксенобиотици, ароматични угљоводоници, феноли итд. Таложењем ових тешких метала или активирањем разних хемијских процеса на депонијама може доћи до загађења ваздуха и вода. Процес је једноставан. Неконтроисана процедна вода (воде које се процеђују из тела депоније, а састоје се од кише, воде доспеле са стране или воде настале у самом телу депоније) са сметлишта меша се са површинском водом и подземним водама и тако је контаминира.

Уколико се у непорсредној близини сметлишта, односно дивље депоније налази неко пољопривредно земљиште или нека вода (попут потока или реке) штетне честице из ваздуха допиру до тог земљишта и загађају га. Истовремено, путем процедне воде, све штетне материје продиру у земљиште и речне токове. Коришћењем такве воде за заливање додатно се загађује пољопривредно земљиште. Ако се житарице, воће и поврће са тих њива и воћњака користе у исхрани, штетне материје унећемо у организам. Последице по здравље нације су немерљиве.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације