Друштво

БОЛ НЕ ПРЕСТАЈЕ: На данашњи дан НАТО убио малу Бојану (1) у очевом наручју! Мајка најмлађе жртве агресије - Нема дана да се не сетим те ноћи

Д. Зечевић

11. 04. 2022. у 15:45

ИАКО године пролазе, тај једанаести април 1999. године остаће вечита рана у мом срцу. Бол за најмилијима, мојом маленом Бојаном и Божином остају незацељена рана у мом срцу и бол за њима никада неће проћи. На данашњи дан увек посетим њихов гроб и исплачем се, испричам са њима, кажем им све што ми лежи на срцу, колико ми недостају...

БОЛ НЕ ПРЕСТАЈЕ: На данашњи дан НАТО убио малу Бојану (1) у очевом наручју! Мајка најмлађе жртве агресије - Нема дана да се не сетим те ноћи

Овако нам тихим плачним гласом прича Марија Тошовић (44) из Мердара, која је у ноћи између десетог и једанаестог априла у бомбардовању Мердара, када је НАТО бомба погодила њихову кућу на самој административној линији, остала без једанаестомесечне кћеркице Бојане, најмлађе жртве бомбардовања наше земље, и супруга Божине. Када су око поноћи касетне бомбе засуле ово село, Тошовићи су кренули да се склоне у подрум.

Божина је у наручју носио једанаестомесечну бебу, док је Марија ишла за њима са флашицом млека у руци. У том тренутку бомба је погодила њихов кућни праг.

- Било је то негде после поноћи. Тутњало је на све стране а тада је бомба директно погодила нашу кућу. Када сам се освестила схватила сам да сам затрпана циглама и гредама и чула сам као у бунилу Божину да ме дозива. У тренутку видела сам да је и он приклештен неким бетоном. Тада су дошли моји родитељи и брат и почели су да нас извлаче... - прича Марија која је у овом нападу била тешко повређена, иако је била у седмом месецу трудноће.

Иако су у прво време од ње скривали да је остала без најмилијих, када су јој касније током дана у куршумлијској болници саопштили да их више нема, од туге није могла да проговори.

Плакала је данима, али је срећом седманаестог јуна у прокупачкој болници на свет донела здраву девојчицу Анђелку, која сада има 23 године. Ипак, и после толико година, Марија каже да тугу за својима не успева да сакрије и да је сећање на њих нешто што јој даје снагу да настави да живи.

Божини била поломљена кичма

- Нема дана да се не сетим те кобне ноћи уочи Ускрса. Када су нас моји извукли из рушевина, однели су нас до једног надвожњака где смо дочекали зору. Божину, који је и онако тешко повређен држао у рукама нашу девојчицу, донели су на неким даскама јер му је била поломљена кичма. Он је давао знаке животе, док је моја Бојана, моја беба, нажалост, већ била мртва - сведочи Марија своју трагедију коју никада неће заборавити.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације