МАЈЦИ СУ СИНА СА КОШАРА У КОВЧЕГУ ДОНЕЛИ: Сећања потпоручника Мишића и његових војника, чувена битка их споји на гробу саборца

У ЈУТРО на Ускрс 1999. војни "пинцгауер" већ неко време је кружио улицама Новог Пазара.

Јуначки одред, Фото Приватна архива

У једном тренутку, испред браника створи се жена. У рукама је имала корпу са ускршњим јајима.

- Добро да нисте прошли. И ја имам сина у војсци, на Косову је негде, ништа о њему не знам, па ко велим, вама да дам ово што би припало мом Николи - пружала је жена шарене дарове говорећи у даху.

- Син, како се зове, где је на Косову - узвраћали су војници.

И тако се завршио разговор у рано јутро на Ускрс 1999, у Новом Пазару... "Пинцгауер" је кренуо даље и зауставио се после, када су изашли из насеља. Потпуковник Душко Вукашиновић, капетан Миладин Тасић и још два војника позади су били неми и бели као креч. Ниједан се није усудио да жени, мајци Николиној, Миланки саопшти да јој управо они са Кошара враћају сина у сандуку. Окренули су возило назад после неког времена...

Овако гласи пролог једне од најтрагичнијих прича о смрти и херојству са Кошара пре 23 године. Потпоручник Петар Мишић из Каћа, причу никад раније није поделио са медијима.

У "Новостима", уз њега седи и пуковник Душко Шљиванчанин, у оно време командант 53. Граничног батаљона, који је први примио борбу 9. априла када је кренула велика шиптарска офанзива 1999. Оба официра су рањена на Кошарама у првом дану битке, када је и Никола Поповић погинуо. За њих двојицу младић из Новог Пазара је "жив у сећању", сваког дана "када се пробуде".

- Са три возила БОВ наоружана са по три топа 20 мм непосредно пред бој прекомандовани смо из Ракетне ПВО бригаде генерала Ђошана, 125. моторизованој, односно граничарима - сећа се потпоручник Мишић.

- У Батуши подно Кошара чули смо прве пуцње са границе око поноћи 8. априла и одмах затим смо добили наређење да изађемо са два возила у Јуничке планине. Према наређењу, требало је да останем и кординирам дејства али од војника нико није хтео да "не иде". Прва смо јединица која је комплетна изашла пред караулу Кошаре. Трајала је борба целу ноћ и цео дан. Наши "бовови" су били под ватром и снајпер нас је "тражио" све време али нисмо престајали са ватром. Срећом, ником се није десило ништа. За то време на радио-вези смо слушали ко је рањен, коме фали муниција, ко где да "пренесе ватру" и тако све до поподне.

Војници на Николином гробу у Новом Пазару, Фото Приватна архива

Тада сам затражио да се привремено повучемо јер су нам бокови били потпуно изложени а нас 12 сами на ивици шуме. Наређен је силазак у Батушу.

Очекивао је проблеме при повратку у базу јер је преко радио-везе чуо да је нешто ниже путем изрешетан мајор Душко Шљиванчин и да му је погинуо возач, а њихов "пинц", је остао препречен.

- На кривини испред изрешетаног "пинца" изашао је војник Марко Маринковић из Крагујевца који је наводио возило које је гурало препреку. Када смо потом кренули, после неколико метара, чуо сам испод себе две заглушујуће експлозије. Био сам се у куполи оклопњака са војником Дурком Османовићем коју је нека страшна снага просто откинула а нас је бацила десетак метара у јарак. Наше возило је нагазило мину, а добили смо и ракетни бацач у куполу док су војници из првог и трећег БОВ-а примили борбу са терористима - прича даље Мишић.

Петар Мишић, Фото Н. Скендерија

Кад је покушао да устане схватио је да му је лева нога у чизми поломљена, а потом је видео да нема десну потколеницу. Пришао му је војник и подвезао га је опасачем под колено. Рекли су му да је изгубио војнике Жарка Стојковића и Николу Поповића са којима је делио БОВ.

- Дан касније у болници у Ђаковици речено ми је да је Жарко из моје послуге ипак преживео и био сам условно речено, срећан.Никола је потврђено је страдао на месту.

Посаде оба моја БОВ-а проверавали су уништени оклопњак и били су убеђени да су двојица колега страдала у истом трену од мине и експлозија унутра. Ником није јасно како се Жарко спасао нити он зна кад се пробудио ноћу у изломљеном возилу. Причао је да су га пробудили албански "гласови" и њихови покушаји да уђу у "згужвано" борбено возило.

Албанци су одустали, а Жарко каже да су га извадили наши резервисти неколико сати касније пошто им се јавио. Жарко је данас возач ГСП у Београду - објашњава Мишић.

Потпоручник Мишић из Каћа данас је ратни војни инвалид. Каже да му није жао јер се "нашао где је и кад је требало". Био је потпоручник класе Војне академије из 1998. која је комплетна добила прве дужности на КиМ и свих његових 25 ракеташа бранило је Космет.

Војник Никола Поповић настрадао је на Велики петак 9. априла на путу за Кошаре и сваке године, тај дан његове борбене посаде обележавају на Николином гробу у Новом Пазару.

- Мати Миланка није била прошле године. Она нас уз Радосава оца чека у кући да обавимо парастос. На гробље излази са нама Ненад, Николин брат. Стварно сам поносан и на моје остале некадашње војнике: Жарка Стојковића, Дурка Османовића, Горана Јевтића, Марка Маринковића, Драгана Митића, Срђана Петровића, Предрага Буловића, Предраг Крсмановића, Ђорђа Ружић и Александра Златића, три посаде БОВ-ова које су прве изашле на "Бој на Кошарама 1999".

Никола Поповић, Фото Приватна архива

Министар одбране Небојша Стефановић

ПОНОСНИ НА СВОЈЕ ХЕРОЈЕ

СРБИЈА се дичи својим херојима са Кошара и никада неће дозволити да се заборави величина њиховог подвига у одбрани отаџбине. Они су више од два месеца неустрашиво били на бранику наше отаџбине и показали ко је и од чега је саздан српски војник.

Неустрашиви витез кога, када брани своју светињу, ни силина и надмоћ непријатеља ни на трен неће поколебати, војник за ког нема одступања у борби за Србију.

Ово је јуче поводом 23. годишњице од почетка битке на Кошарама, изјавио потпредседник Владе и министар одбране Небојша Стефановић. Он је нагласио да чувајући сећање на ову битку предузимамо све како би данас сачували мир и стабилност Србије.

Кафа на ватреној линији

НИСАМ дуго био официр, неких девет месеци када сам добио први чин и од 9. априла 1999. сам ратни војни инвалид - без патетике и самосажаљења говори Петар Мишић. Од ратовања сећам се свакаквих ствари али кафу на Велики петак, 9. априла, 1999. не могу да заборавим. Пили смо је усред окршаја са терористима док су цеви биле ужарене. Не знам ко је донео лонац кафе на положаје три БОВ-а на Плавој земљи ни да ли је то био задатак "заставника" или је "заставничка џомба "сама скувала кафу и куражила војнике. Заборавио сам да питам за име тог храброг човека. Ако се ко сети да јави.

ГИНУЛО СЕ ДА БИ СЕ ЖИВЕЛО

КАДА се сетим Великог петка на Кошарама 1999. и  првог дана огромне албанске офанзиве прво ми пада на памет да нисмо могли да "изгубимо". Једноставно нисмо дали да провале у Србију и сви смо били спремни да изгинемо један за другог. Они нису били толико вољни да гину, надали су се ваљда да ће НАТО за њих победити - прича пуковник Душко Шљиванчанин у "Новостима". Додаје да су 1999. гинули и рањавани да би се после живело!

Душко Шљиванчанин, Фото Н. Скендерија

- Пре мене тим путем су пренели рањене пуковника Синишу Трајковића коме је разнета рука на Кошарама и потпуковника Томића који је страдао и грђе - сведочи пуковник.

- На кривини уследила је паљба из заседе и војник Мирослав Стојановић из Лесковца и ја само смо стигли да се погледамо. Он је убијен на лицу места, а ја сам остао жив јер су терористи пренели ватру на затворену кабину "пинцгауера" мислећи да су ту војници.

Пуцњава је стала када се чуло "ура" из шуме. Наишли су војни полицајци из Београда под командом потпуковника Илинчића који су из разбили.

Препоручујемо

Друштво

0 13

У ПАКЛУ КОШАРА НИСМО УСТУКНУЛИ: Краљевчанин Војислав Вукашиновић, учесник легендарне битке, која је почела на данашњи дан пре 23 године

09. 04. 2022. у 11:00

Друштво

0 2

МИЛЕНКО ЗА СТРАХ НИЈЕ ЗНАО: Биста хероја са Кошара Миленка Божића биће откривена у недељу у Лаћарку

08. 04. 2022. у 11:27

Друштво

5 5

БЕЗ СТРУЈЕ ЖИВИ ОСАМ ГОДИНА, А КОШАРЕ САЊА: Саша Стевановић, борац са легендарне карауле, тешко болестан и једва саставља крај с крајем

05. 03. 2022. у 11:00

Друштво

2 3

ОДБРАНИО СРПСКУ, ПОГИНУО НА КОШАРАМА: Александар није могао да избегне смрт, дао је живот за отаџбину (ВИДЕО)

22. 02. 2022. у 00:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације