ОД КОРЕ БАНАНЕ ДО ЛЕКА ПРОТИВ КАНЦЕРА: Најбоље оцењен пројекат из програма нашег Фонда за науку - "идеје"

КОРА банане, месни нарезак коме је истекао рок или отпадни папир ће, кроз биотехнолошке процесе, постати сировине за производњу и развој нових антибиотика и лекова против канцера.

Тим чине стручњаци из Института и универзитета у Београду, Крагујевцу и Трсту, Фото Приватна архива

Реч је о пројекту BioECOLogics, који финансира Фонд за науку Републике Србије у оквиру програма "Идеје". У јакој конкуренцији пројекат је добио највише оцене од иностраних евалуатора, не само у области природних, већ и биомедицинских и техничко-технолошких наука. У наредне три године, наши млади научници очекују да ће добити најмање пет нових биотерапеутика базираних на бактеријским природним производима.

У разговору, за "Новости", руководилац пројекта Јасмина Никодиновић Рунић, научни саветник у Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду, истиче да је само мали проценат (око један одсто) микроорганизама штетан и изазива болести, али да они, нажалост, добијају више пажње у јавности. Много је више микроорганизама без којих Земља не би могла да опстане. Ови "добри" микроорганизми су свуда, како у нама, тако и у природи. Један од најочигледнијих примера су фосилна горива, која су настала микробиолошком разградњом изумрлих диносауруса и тадашњих папрати.

- У последње време, због нашег неодговорног односа према природним ресурсима, дошли смо до тога да су се микроорганизми успорили - објашњава професорка Јасмина Никодиновић Рунић.

- Све више отпада се гомила, поготову пластичног, али и органског. То је отежало микроорганизмима, јер не могу тако брзо да деградују. Они су веома адаптабилни, прилагоде се на оно што их окружује у природи и то користе као храну. У последњих 50 година, како су изложени пластици и пластичним материјалима, у себи су развили и ензиме који могу да разграђују и пластику. Биотехнологија нам омогућава да те микроорганизме изолујемо из природе, проучавамо их под микроскопом, да их даље развијамо, и убрзавамо. Идеја је да у контролисаним условима биотехнолошким процесима, различит отпад третирамо микроорганизмима и добијамо вредне градивне материје.

Јасмина Никодиновић Рунић, Фото З. Јовановић

Наша саговорница истиче да постоји и друга врста микроорганизама, који су развили способност да синтетишу разне молекуле, који су у основи великог броја антибиотика и других лекова. Обично људи не знају да све што се завршава на "- мицин", потиче од земљишних бактерија - Streptomiceta, и да се ове бактерије већ годинама уназад користе за производњу антибиотика попут гентамицина.

- Ми смо овим пројектом повезали микроорганизме који могу да разлажу отпад и оне који могу да синтетишу биоактивна једињења, тако да од отпада заправо добијамо лекове - наводи Јасмина Никодиновић Рунић.

- Селектовали смо пет специфичних микроорганизама, који могу да синтетишу различите молекуле. Један од њих је продигиозин, који је у клиничким испитивањима као антиканцер лек. Развили смо систем да гајимо ту бактерију на отпаду из месне индустрије, што је тренутно месни нарезак коме је истекао рок. Ту је и кора од банане као и други органски отпад. Имамо и узорке отпада из биорафинерија које се баве прерадом биомасе, пандан папирном и отпаду из индустрије дрвета, и узорке пластичног отпада (ПЕТ боце, сунђер, кесе). Сав овај отпад ћемо користити као супстрат за раст бактерија зарад производње биоактивних једињења.

Професорка каже да овај принцип може да се примени и на друге микроорганизме и на друга биоактивна једињења. Конверзија отпада смањује трошкове производње, а уједно решава и еколошки проблем.

- У другој години пројекта планирамо да разговарамо са компанијама које би желеле да озелене своју производњу, или да свој отпад преусмере са депонија у биотехнолошке процесе, или пак са онима који би даље развијали биотерапеутике ка лековима.

- Концентрисали смо се на пет познатих молекула, који су близу клиничке примене. Да би неки молекул постао лек, потребно је најмање од пет до десет година развоја и истраживања. Нашим приступом желимо да скратимо потребно време, јер полазимо од већ познатих активних једињења. У другој фази BioECOLogics пројекта, након производње, једињења ћемо модификовати комплексирањем са јонима метала или иновативним формулацијама на бази биополимера. То ће им појачати дејство и приближити их претклиничким испитивањима.

Фонд за науку Србије ће за овај пројекат да издвоји скоро пола милиона евра. У тиму је 14 научника са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду, Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу, Института за информационе технологије из Крагујевца и Интернационалног центра за генетички инжењеринг и биотехнологију из Трста.

Фото З. Јовановић

ГРАМ ЗА МИЛИОН ЕВРА

- ЉУДИ нису ни свесни колико су вредна једињења која се кроз наш пројекат могу добити од различитих врста отпада. На пример, пиоцијанин је тиркизно плави пигмент, који добијамо од отпада из индустрије меса, а ако бисмо га куповали, цена би била 15.600 евра по граму - наводи наша саговорница. - Стауроспорин може да се добије из папирног отпада, за који треба издвојити чак 983.000 евра за грам.

ВРАТИЛА СЕ У СРБИЈУ

НАША саговорница истиче да је овај пројекат круна њеног досадашњег рада у Србији. После деценије рада у науци на три позната универзитета на три континента, вратила се у Србију 2010. године из личних разлога. Истиче да је са одушевљењем дочекала оснивање Фонда за науку.

Завршила је молекуларну биологију на Универзитету у Београду. Докторирала је 2004. на одсеку Биохемија и молекуларна генетика на Универзитету Новог Јужног Велса у Сиднеју.

Као постдокторанд истраживач радила је на Универзитету у Монтани на одсеку за хемију у лабораторији др Nigel D. Priestley. На Универзитету у Даблину имала је звање вишег научног истраживача.

Препоручујемо

Друштво

1 1

АПЕЛ ГРАЂАНИМА: Не правите залихе, лекови имају рок трајања

08. 03. 2022. у 16:01

Друштво

0 2

УСВОЈЕНА НОВА ЛИСТА ИНОВАТИВНИХ ЛЕКОВА: Познато ко ће све добити најсавременију терапију

21. 02. 2022. у 09:29

Свет

0 2

ДВА НОВА ТРЕТМАНА ПРОТИВ КОВИДА: Препоручени за специфичне случајеве оболевања

14. 01. 2022. у 12:44

Др Новости

0 3

НИКАД ДВА ЛЕКА ИЗ ИСТЕ ГРУПЕ! Дуплирање доза посебно опасно за осетљив желудац

01. 11. 2021. у 13:12

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације