АЗРА КЛАЛА, ТЕРАЛА СРБЕ ДА ПИЈУ КРВ СУНАРОДНИКА! Како је сакривен један од најстрашнијих злочина над српским живљем у БиХ

ИМА један човек, Радојица, који је годинама после рата у Дервенти окретао главу од мене кад год би ме срео на улици.Једном, било је негде после 2000, видели смо се у кафани.Пришао ми је за сто и рекао: Знаш, ја сам пио крв твог оца Благоја?!

Фото Суд БиХ

Овако, први пут за ширу јавност, преко страница "Новости", своју страшну причу почиње Славиша Ђураш, син покојног Благоја из Дервенте, чија судбина важи за један од најстрашнијих злочина према неком припаднику српског народа тих ратних деведесетих. Благоја је заклала Азра Башић, почетком маја 1992.

Драматичну исповест Славиша је одлучио да подели са нашим читаоцима у данима када се сећамо почетака ратних сукоба у БиХ, пре 30 година. Подсећа син покојног Благоја да су рат започеле регуларне хрватске снаге које су још у марту 1992. прешле Саву, а чији је припадник била и Азра Башић, направивши прво масакр цивила, српске нејачи у селу Сијековац, потом у Дервенти... Застаје наш саговорник, па после дубоког уздаха наставља:

- Тај тужни човек, Радојица, који ме је дуго избегавао, имао је страшну муку годинама док ми се није исповедио. Азра, крвница, заклала је мог оца у мају 1992. пред свим логорашима у Дервенти... Терала је људе да пију крв убијених. Претходно су, голи до паса, морали да пузе до тела, а тај под је био "поплочан" срчом од стакла.

Азра Башић је осуђена на 14 година робије. Из затвора би могла да изађе током 2025. јер јој је у казну, подсећа нас Славиша, урачунат и петогодишњи притвор у САД. Како каже, "правосудно, ствар је решена, а злочин намирен". Међутим:

- Нерешена је остала кривица одакле тај монструм у Босанској Посавини, а зна се да је дошла као припадница Ријечке бригаде ХВ априла 1992. Није јасно како Хашки трибунал није био заинтересован за случај, а осудио је Србе на по четири године, који су шамаром ударили заробљеника. Преко хашког суда ступили смо у везу са ФБИ и Тужалиштвом у САД, који су ухапсили Азру. Американци су припремали суђење и у Дервенти су изабрали осам српских сведока да путују у Америку на процес. А онда, 2009. су јавили да би им такав процес био скуп (због економске кризе). Беше им "скупо", мада је Азра у међувремену постала Американка са именом Изабел...

На овом месту Славиша поново узима ваздух:

- Мени као сину жртве, који зна како је породицама које су на овај начин изгубиле вољене, најгоре је јер Азру нису осудили и за друге злочине над Србима. Ова жена је у јуну 1992. на мосту преко Укрине у Новом Селу у Општини Брод стрељала најмање 10 Срба, жена и стараца, који су мртви пали у реку. То су причали и мени бивши припадници ХОС, неки Вучковић и Албанац Минири. Замислите, до данас се не знају имена тих жртава.

Према речима нашег саговорника, некадашње хосовце, Вучковића и Албанца Минирија срео је у Дервенти а, како каже, "у ствари они су нашли њега". Дошли су после рата да потраже "своје" мртве који су страдали у ХОС 1992. Причали су да су били будаласти клинци када су се јавили у рат, али су брзо видели шта је у питању. Обојица су заробљена од стране ВРС у јуну 1992. и размењени су. Ни данас не крију шта су видели својим очима.

- Ако има неке и среће у несрећи породица којима су најближи страдали, ми Ђураши смо макар још 22. јуна 1992. сазнали да нам је Благоје мртав - тихо ће Славиша. - Драго Ковачевић који је био у тој групи наших у логору побегао је када су копали ровове за ХВ и дошао је до нас у једно село где смо тада били и рекао да се не надамо. Није ништа друго казао.

Ни лов, ни хапшење Азре, наставља Ђураш, није дело међународне послератне правде у БиХ. Породица је урадила главни посао:

- Сазнали смо да се Азра 1995. удала за саборца Неџада Башића, живели су у Брчком. Нашли смо њен венчани лист у Орашју и преко њега утврдили да су добили папире за Немачку. Опет преко веза чули смо да је нестала из Немачке и да је уточиште пронашла у Америци.

Много је породици, сведочи Ђураш, учинио Слободан Глишић, родом из њиховог града, који је од осамдесетих возио камионе по Америци. Њега су замолили да се распита, а овај је, каже, прошао хиљаде километара пре него што је јавио да је у Њу Џерсију закуцао на врата Неџада Башића Брице. Неџад му је казао да се развео од Азре, "која је сада Изабел у Стентону у Кентакију". Породица је затим обавестила Тужилаштво БиХ, потом су папири отишли у Хаг "на руке Карли дел Понте", која, каже Славиша, није "била заинтересована, али је случај уступила ФБИ".

- Негде 2009. у Дервенту су дошла два човека из ФБИ који су за неколико дана саслушали све сведоке страшних злочина над Србима у логорима у овом граду. И ти Американци су били згранути. Чим су се вратили кући, јавили су да ускоро хапсе Азру и да ће судски процес бити код њих јер је Изабел њихова држављанка. Јавили су и да су одабрали осам сведока. Касније је из Америке стигла депеша "да је у САД велика економска криза и да немају пара за организацију суђења, те да ће предати Азру Тужилаштву БиХ". Ја мислим да криза није била разлог, него политика, јер, коме треба права истина о догађајима у Посавини.

Фото Тужилаштво БиХ

Башићева је у Америци ухапшена, али тек 2012. Изручена је 2016, а осуђена 2017. Страни медији су "славили" да је правда задовољена. Једна од иронија са овог суђења је да у тих 14 година, колико је добила, није до краја "стала кривица за злочин над Милом Кузмановићем, коме је секла уши и врелим машицама чупала гениталије".

- У српском језику нема речи за створења као Азра. Када је казна изречена, устала је, погледала ме и казала: "Примите моје саучешће, али ја то нисам урадила." Умало се нисам онесвестио - завршава Славиша Ђураш.

УБИЈАЛИ РЕДОМ

- Све је то политика и срамота - каже Славиша. - Замислите, управник логора у Дервенти, неки Дамир Липовац, за кога се не зна колико је људи убио, добио је седам година за злочин у ком је извео два логораша из строја, пред свима им угурао цев пиштоља у уста и пуцао. А неки Ријечанин, војни полицајац, кога су звали Текила, све српске логораше редом је убадао ножем увек кад би се пред њим указао строј.

ЧАРДАК

ХРВАТСКА војска и јединице ХВО заробили су 30 мушкараца и више од 100 жена у дервенћанском насељу Чардак 26. априла 1992. Одмах по прикупљању мушких глава, натерали су их да прво поједу све динаре из џепова, и кованице и папире, а затим су натерали људе да свако поједе шаку соли... Азра је, сведочи Славиша, била међу тим злочинцима и сви су носили униформе хрватске војне полиције.

Препоручујемо

Република Српска

1 5

ПОНОВО ХАПСЕ СРБЕ ПО БиХ: Приведено седморо због наводних ратних злочина, међу њима и генерал Горан Сарић

03. 12. 2021. у 17:18

Регион

6 6

ХРВАТИ ПОДНЕЛИ КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ ПРОТИВ ЏАФЕРОВИЋА: Због изазивања мржње и нетрпељивости

20. 11. 2021. у 12:06

Република Српска

2 3

СВИРЕПО ИХ ПОГУБИЛИ НА ВАСКРС: 29 година од страдања Срба у Чардаку и Дервенти (ФОТО)

09. 05. 2021. у 14:18

Друштво

0 8

УЖАСЕ ЛОГОРА У ДЕРВЕНТИ И ДАН-ДАНАС ПРОЖИВЉАВАМО: Срби, сведоци ратних страхота у Посавини 1992. и злочина у хрватско-муслиманске коалиције

24. 01. 2021. у 17:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације