ЧЕКАМ ЈУТРО ДА МИ КАЖЕ - "ЖИВ САМ!" Супруга возача камиона из Кончарева, који је десет дана блокиран недалеко од Кијева, говори за "Новости"
ДАН ми почиње када ми у пет ујутру напише: "Жив сам", а завршава се када увече прочитам: "Крећу бомбе, идем у склониште".
Овако, за "Новости", говори Бранкица Дражић, супруга Александа Дражића (46), возача камиона који је од почетка рата у Украјини заустављен на око 30 километара од Кијева, где је једини шофер из Србије. До када ће остати тамо нико не зна, а њему се чини ће морати да сачека крај рата да би се вратио кући.
- Дани пролазе, многи се некако снађоше да се извуку. Од око 40 возача са тог паркинга готово сви су евакуисани осим мог Александра и једног возача из Белорусије са којим се спријатељио - наставља Бранкица. - Он је још смирен колико може, али мислим да све више посустаје. Наде је све мање, нарочито од када се и амбасада повукла. Осим њега, у склоништу се смењују људи, жене и деца из Украјине. Једне одвозе, а друге довозе. Од тих људи који су са њим у склоништу многи су пронашли начин да се извезу, али нико не жели да ризикује и ни за које паре не пристаје да повезе и Александра. Засада је тамо безбедно и не плаши се он војника, али се све више појављју неки наоружани околни мештани, а у рату се никада не зна ко је на шта спреман. Зато бих волела да се што пре извуче одатле. А како ствари стоје, остаће до краја рата.
Од када вози за Русију, иако је навикла да је супруг више на точковима него код куће у Кончареву код Јагодине, ово је најтежи моменат за њихову породицу.
- Никада није имао тежу ситуацију од када се бави превозом, а смирује га што може да се чује са нама. Родитељи су му стари и трудимо се да до њих долазе ублажене вести, као и до сина Ђорђа, који у Лесковцу студира на Вишој пословној школи. Желимо да га што више поштедимо. Он је као и отац затворен и све гута у себи. Сви непрестано пратимо вести, молимо се да се овај рат што пре заврши и да нам се Александар врати жив и здрав кући - каже Бранкица. - Хране има, доносе из оближњег мотела свима у склоништу, а имају и понеку залиху у камиону.
Дражић превози за фирму из Новог Пазара. Тренутно се у камиону паркираном испред Кијева налазе ролне папира које је требало да одвезе из Русије у Чачак. Има све уредне папире, али му то не помаже. Осим њега, још четворица наших камионџија већ 10 дана не могу да се извуку из ратом захваћене Украјине. Налазе се на граници са Пољском, код прелаза Јагодин. Пре два дана одузети су им пасоши, а украјински цариници им не дају даље нити да комуницирају и дају изјаве, јер се њима сада баве украјинске службе безбедности. До сада се укупно 26 превозника спасло и вратило из Украјине у Србију.
Из Привредне коморе Србије кажу да и даље њихове и службе Министарства спољних послова Србије дипломатски покушавају да извуку шофере блокиране на граници.
Вoзачи из Љига и Београда Дејан Јованчић и Данило Полић у петак су стигли својим кућама. Они су били код прелаза Доманово на граници са Белорусијом. Иако су одахнули када су стигли у Србију, својим породицама, њихови камиони су, међутим, остали на граници, па обојица брину за робу која је у њима, а највише за камионе које отплаћују кредитима.
УВЕК СА КОЛЕГОМ ИЗ БЕЛОРУСИЈЕ
И ПРЕТХОДНУ ноћ сам провео у склоништу - каже Дражић за "Новости". - Грувало је целе ноћи, а наставило се и ујутру. Непрестано се чују бомбе, али смо колега из Белорусије и ја, чим почну детонације у склоништу. Једини смо возачи заустављени овде. Рат нас је повезао и остаћемо вероватно у контакту када се једног дана домогнемо слободе. Причамо, убијамо време, споразумевамо се и рукама и ногама. Брине ме што ми је цигарета остало још за који дан, а ко још оставља овај порок усред рата. Има у склоништу кревета, али ко може да заспи. Стрепимо и само се молимо да се ово што пре заврши. Чујем и да је наша амбасада евакуисана из Кијева и да су стигли у Србију. Ми смо са друге стране града и нама нема излаза, без ризика да изгубимо главу.
НАШИ ВОЋАРИ СТРАХУЈУ ЗБОГ ТРАНСПОРТА СВОЈИХ ПРОИЗВОДА
ЈАБУКЕ ЗА РУСИЈУ МОГУ ДА ЧЕКАЈУ У ХЛАДЊАЧАМА ЈОШ МЕСЕЦ ДАНА
ТОНЕ јабука, спремних за пласман на руско тржиште, чекају ускладиштене у хладњачама на северу Бачке. Највећи проблем, како сазнајемо, јесте транспорт робе, мада се страхује и због наплате.
- Капацитет наше хладњаче је 170 вагона и попуњен је. У њој је највише сорте ајдаред, која је највећим делом намењена извозу у Русију - каже Абрахам Шандор из ЗЗ "Кооператива Голден фрукт" из Хајдукова код Суботице. - Срећом, имамо најмодернију хладњачу и још коморе не морамо да отварамо. Можемо причекати око месец дана а да роба не изгуби квалитет.
Из ове задруге тренутно ниједна испорука није на путу, а према информацијама које имају, сви који су били успели су безбедно да се врате у Србију.
- Нису ишли преко Украјине, већ преко Мађарске, Пољске, Литваније. Надамо се да ће се ова ситуација брзо смирити и да ћемо моћи да наставимо са извозом - додаје Шандор. - Са руским партнерима нема никаквих препрека, али транспорт са украјинске руте треба да се преусмери на Пољску, Литванију до Русије. Нама би било од велике важности да Пољаци или Литванци не коче пролазак камиона. (Ј. Л.)
УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"
ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.
08. 11. 2024. у 09:02
ПУТИН ЗАПУШИО УСТА ЗАПАДУ: Његове речи о Олимпијским играма парају уши
ВЛАДИМИР путин говорио је Олимпијским играма које су пре неколико месеци одржане у Паризу
08. 11. 2024. у 18:34
УДАРИО НА ПОЛИЦИЈУ: Како је умро Ромео Савић, Кнелетов друг - у ноћи кад је Александар убијен сумња се да му је оставио поруку у хотелу
"ОТИМАО сам 'робу' и аутомобиле поквареним полицајцима. Волео сам да то радим инспекторима који су и сами криминалци, а нису имали смелости да стану наспрам мене. Можда сам и претеривао, али се кунем да нико поштен од мене није страдао. Увек сам узимао од цинкароша, пијанаца и 'индијанаца', понижавао их и малтретирао! Често сам то чинио због других. После ме је то много коштало."
08. 11. 2024. у 19:44
Коментари (0)