"ДАНИЦА" ЗА ЛЕПО ВАСПИТАВАЊЕ СРПКИЊА: У Новом Саду пре тачно 162 године изашао први број часописа за забаву и књижевност на Вуковом језику
ВИШЕ од године дана протекло је како Срби немају никаквога листа за забаву и књижевност.
Гдекоји од постојавших бише забрањени, други морадоше престати са слабе подпоре.
Добро познавајући подпору нашу за књижевним листом молио сам вишу власт да ми допусти издавати и уређивати лист који ће одговарати тој потреби у нас. То допуштење добио сам и ево, у име Божије, пуштам први број Данице у србски свет!"
Овим уводним речима књижевник, први преводилац Сервантесовог "Дон Кихота" и новинар Ђорђе Поповић, на данашњи дан 20. фебруара 1860. године, обратио се "поштованим читатељима" са насловнице првог броја Листа за забаву и књижевност "Даница", првог нашег књижевног часописа штампаног Вуковим језиком и то у Новом Саду.
Свестан је био Поповић да се упушта у "донкихотовску авантуру" али чврсто је решио да "Даница" буде лист који ће у сврху свог доброг одгоја "Срби и нарочито Србкиње читати!"
Јер, како је неувијено објаснио, "садашње одгојење наших девојчица свашта пре од њих начини, само не Српкиње".
- Наше лепотице немају прилике подхрањивати свој ум народним књижевним производима те тако падају у руке извиканим, јаловим али свуда познатим француским и другим туђим романима, производима голе спекулације и неприродних осећања и одношења, уместо да читају забавне ствари и на свом матерњем језику - поручио је уредник у уводнику првог броја "Данице".
Пред читалачку публику, као на тацни, поређао је разноврсне приповетке, новеле, стихове најугледнијих српских песника, али и животописе, природописне и историјске чланке.
- "Даница", наш први часопис на језику Вука Караџића,излазила је непуних 13 година. У почетку, објављивана је три пута месечно, али се ритам излажења, временом, мењао. Последњи број штампан је 20. августа 1872. - каже проф. др Зорица Хаџић, управница Рукописног одељења Матице српске и професор на Филозофском факултету у Новом Саду.
Све док је излазила "Даница" је пленила својим богатим садржајем значајних писаца и сарадника које је Поповић окупио.Објављивао је текстове Јована Јовановића Змаја, Илије Огњановића, Ђорђа Рајковића, Дамјана Павловића, Косте Руварца, Новака Радоњића, Јована Суботића... Управо у "Даници" Лаза Костић штампао је своје чувене стихове "Међу јавом и мед сном", "Минехаха", "Моја дангуба","Снове снивам"...
- Број од 20. августа 1865. године отворила је песма двадесетчетворогодишњег поете Лазе Костића испевана слободним стихом "Опомена на Руварца", посвећена рано преминулом Кости Руварцу (1837 -1864), омладинском вођи, књижевнику и рођеном брату историчара Илариона Руварца. Наслов је касније преименован у "Спомен на Руварца", а по Милошу Црњанском то је "најлепша песма 19. века свих европских литература" - наводи професорка Хаџић.
И Јаков Игњатовић поверио је Поповићу објављивање својих изузетних текстова - "Три србска списатеља", "Србин и његова поезија" и роман "Чудан свет". Своје место имали су и Јован Андрејевић Јолес, Јован Грчић Миленко, Владан Ђорђевић, Ђура Јакшић, Стеван Владислав Каћански, Коста Руварац, Милица Стојадиновић Српкиња, Стојан Новаковић, Илија Огњановић Абуказем, Мита Поповић, Ђорђе Рајковић, Никола I Петровић, Љубомир Ненадовић...
Већ и податак да су у "Даници" објављени преводи из дела Гетеа, Дикенса, Гогоља, Виктора Игоа, Јокаи Мора, Петефи Шандора, Едгара Алана Поа, Пушкина, Толстоја, Љермонтова, Хајнеа и Шилера, сведочи да је уредник одржао своје обећање дато у уводнику. Читаоци су му веровали, читали су "Даницу".
Поповић, рођењем Сремац (Буковац, 1832-Београд, 1914) уређивао је и листове "Напредак", "Седмица" и "Србски дневник", али када је покренуо "Даницу" убрзо је од читатељства добио надимак Даничар и поносно га је носио до краја свог живота. Њему у част и данас у Београду постоји Даничарева улица.
БЛУДНИ СИНЕ ЂОКО!
БЛАГОНАКЛОНО је Ђорђе Петровић примао Змајеве прилоге за "Даницу", а нарочито је хвалио његов превод Гетеове песме "Бог и бајадера". Њихови пријатељски односи, међутим, захладнели су због различитих политичких убеђења. О томе сведочи и Змајева песма "Негдашњем пријатељу Ђ. П." штампана 1867. у листу "Змај". Наредне године за "Даницу" је послао песму "Србину Ђорђу Стратимировићу" под псеудонимом "М. У. Шајкаш".
Не слутећи ко је аутор, Поповић је стихове одштампао и тек тада приметио акростих Змајеве песме који гласи: "Блудни сине Ђоко, жалосна ти мајка". Био је то Змајев начин да се "о истом трошку" наруга и Стратимировићу и Поповићу.
ЗДРАВА ЈЕ И ЉУБИ РУКЕ
У СВОЈОЈ књизи "О нашим људима великим и малим" Милан Шевић забележио је анегдоту о погрешно протумаченој поруци коју је Ђорђе Поповић упутио Ђорђу Натошевићу, референту школа у Темишвару, како би га подсетио на обећану сарадњу са листом "Даница". Телеграм је садржао само две прекорне речи: "А, Даница"? Натошевић је био у инспекцији када је телеграм стигао, а госпођа Нана, усплахирена да су у Новом Саду однекуд распрострте неповољне вести о здрављу њезине млађе кћери Данице, не чекајући повратак свога мужа, сместа је узвратила телеграм Даничару:
- Даница је здрава и љуби вам руке!
Препоручујемо
УМРО У 60. КАО ЧИСТАЧ КАФАНЕ: Девојка му погинула, а он ПОТПУНО НЕМ снимао најбољу српску серију "Вук Караџић"
13. 12. 2021. у 19:23 >> 07:26
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану
СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.
26. 11. 2024. у 17:09
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (0)