НАЛИЧЈЕ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ: И џелату из Крагујевца враћена имовина
ЗАХТЕВ за рехабилитацију првог човека Комесарске управе за време окупације Милана Аћимовића отворио је питање коме су све у Србији враћена грађанска права и некретнине. Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, каже да је донето неколико "срамних одлука", а сви покушаји Агенције да ратним злочинцима не врати имовину, падају у воду.
- Закон о реституцији каже да имовина не може бити враћена припадницима окупационих снага и њиховим наследницима, као ни ратним злочинцима. Ипак, суд те људе рехабилитује, а Управни суд од нас тражи да им вратимо оно што им је одузето, будући да су претходне одлуке о кривици поништене. Чак и кад захтев одбијемо, Министарство финансија га у поступку по жалби прихвати, због става Управног суда - каже Секулић.
Тако је Агенција узалуд три пута одбијала захтев потомцима Рудолфа Швебела, потпредседника крагујевачке општине у време стрељања ђака, у октобру 1941. године. Будући да га је суд рехабилитовао, према ставу Управног суда, његова фамилија има право на враћање одузетог. Исти је случај и са рехабилитованим Спасојем Дрењанином Зеком, командантом Првог батаљона Посавске бригаде Авалског корпуса ЈВуО, који је, у децембру 1943, починио покољ у селу Вранић. Тада је убијено 67 мештана, симпатизера партизана, међу којима 15 деце, 35 жена и седморо стараца. Међу жртвама је била и тромесечна беба.
Што се тиче Милана Аћимовића, како каже др Немања Девић, научни сарадник Института за савремену историју, он спада у једну од контроверзнијих личности савремене историје. Правник из сиромашне породице, радио је двадесетих најпре у Управи града Београда, а затим прешао у полицију. Успон почиње 1926, када постаје шеф опште полиције у Београду.
- Од тада траје и његов сукоб са комунистичким снагама у престоници и долази до изражаја његова двострука личност. С једне стране, предводи врло успешне акције против криминалаца, али и терориста, а с друге бива критикован због прекомерне употребе силе у истрагама. Од 1930. једно време боравио је у Немачкој на усавршавању и од тада постоји његова повезаност са немачким безбедносним службама. Та чињеница утицаће да у влади Милана Стојадиновића 1938. буде министар полиције, а затим и да се 1941. нађе на челу колаборационистичког Савета комесара, претече Недићеве владе - објашњава Девић.
У Недићевој влади био је министар унутрашњих послова до новембра 1942, до када су почињена бројна хапшења и злочини, па ипак смењен је због сумњи да помаже покрет отпора.
- Он 1945. неће погинути у повлачењу војних снага Недићеве владе у Словенији, већ ће до последњих борби остати уз штаб генерала Драже Михаиловића. До данас не знамо да ли је погинуо у борбама у Босни или је без суда стрељан након заробљавања, што замагљује чињенице пресудне за рехабилитацију. Његова историјска рехабилитација би данас свакако изазвала контроверзе, не само због антикомунистичке делатности у рату, већ и по другим неславним епизодама, попут гушења протеста и "крваве литије", 1937. На овом примеру види се колико су рехабилитације сложен процес, ком не би требало прилазити са црно-белим предубеђењима - каже Девић.
Његов колега др Срђан Цветковић сматра да висококотирани припадници колаборационистичке власти током Другог светског рата не могу бити рехабилитовани, посебно ако су били на челу ресора силе и одлучивали о животу и смрти.
- Такви случајеви компромитују рехабилитације људи који су били жртве режима из идеолошких разлога, да би се елиминисали политички противници и одузеле им се куће - каже Цветковић.
Ипак, он мисли да би повраћај имовине требало одвојити од рехабилитације јер не могу породице бити кажњене због одговорности њихових очева или деда.
У "РАЦИЈИ" БАЦАО ПОД ЛЕД
МЕЂУ спроним рехабилитацијама је и враћање грађанских права једном припаднику мађарских снага у Војводини. Он је у акцији "Рација", у јануару 1942, убио седморо људи, од чега је троје бацио под лед.
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану
СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.
26. 11. 2024. у 17:09
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (0)