ГРНЧАРИ ИЗ ПРАИСТОРИЈЕ: Ко су биле најстарије, по много чему јединствене, занатлије у данашњем tрстенику и целом Расинском округу

ГРНЧАРСТВО је на територији Трстеника живело још од неолитског доба, а традицију заната познатог још из праисторије први прави лончари неговали су на овим просторима од краја 19. века. Историчарка Јелена Вукчевић, која води Музејску збирку Народног универзитета у Трстенику после деценије истраживања открива за "Новости" ко су били најстарији грнчари и како су, у јеку индустријског развоја, изгубили битку са металним посуђем.

Фото приватна архива

- Те умешне заналтије стижу у крајеве крај Западне Мораве негде од 1860. године, као "печалбари", а колико их је било пуно указује податак да су почетком 20. века, у 38 вароши и варошица, западно од Велике Мораве радиле чак 103 грнчарске радионице и све су то били углаввом мајстори из Пирота и околине - каже историчарка Јелена Вукчевић. - За Шумадинце, па и Трстеничане, грнчарство је било "женски проналазак", тако да, како се то примећује, "неозбиљан и презрен занат" није имао "домаћих" мајстора.

Први познати грнчари, који су се трајно населили у трстеничком региону, били су од 1911. године, браћа Стојановић, Соко, Михајло и Јосиф. Пристигли су из пиротског села Извор. У међуратном периоду грнчаријом су снабдевали трговачке дућане у Александровцу, а у пијачним данима и вашарима, робу одвозили до Бруса, Јагодине, Врњачке Бање... Соко Стојановић једини је имао диплому.

- Пред Други светски рат, породични посао преузимају синови рођене браће, Ђорђе, Радивоје и Александар и сви су стекли звање грнчарских мајстора - каже наша саговорница. - Трећа генерација грчнара Стојановића била је активна током 60-их и 70-их година прошлог века. Интересантно је да Зорица, супруга Љубише Стојановића, једног од наследника заната, након погибије супруга и смрти девера преузима радионицу 1975. као једина жена грнчар на територији среза. Пред комисијом је стекла звање мајстора. Три деценије била је грнчарка.

Осим Стојановића, грнчарску радионицу држао је и Ратко Ћирић, такође из Извора, који од 1938. до 1963. године има своју радњу у Улици кнегиње Милице. Ћирићи су радили само са тзв. белом земљом, коју су увезли из Аранђеловца. Запошљавали су шегрта, учењака и чак тројицу калфи. Производили су ћупове за купус и туршију, лонце за кување, шерпе, посуде за воду, тестије, бокале, шољице, тањире.

О раду грнчара у Трстенику након Другог светског рата сазнаје се на основу Архиве Среске занатске коморе Трстеник (СЗК). Најстарији сачуван документ СЗК је из марта 1951. За стицање звања мајстора пријавило се те године 263, а за мајстора лончара њих троје. У списку грнчара СЗК је и име Војислава Маринковића из Ваве код Бабушнице, који од 1940. године живи у Великој Дренови. У листу "Трибина" под називом "Последњи сеоски грнчар", Маринковић прича да осим њега знају да раде још само два грнчара, у Крушевцу тек један. Још тада сведочи да је лончарски занат "веома тежак и прљав и да се млади за њега све мање одлучују".

Foto: Фото приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

РУКЕ У ИЛОВАЧИ

СВАКА грнчарска радионица имала је коло (витло, точак), све до друге половине 20. века, када је дошло до електрификације. На тезги су се налазиле алатке за шарање и украшавање судова,канап за сечење глине и цреп за воду.

Трстенички лончари су правили и "будуче", справицу за шарање судова од волујског рога. За посуде су користили иловачу (масну,без каменчића). Месили су је напољу, газили да се очисти од нечистоћа. Након обликовања грудве шакама и прстима, судове би премазивали блатњавом водом из црепа или црепаљке, све до сушења. Потом су их третирали белилом, пекли и шарали.

КРЧАГ ИЗПОД ЗВОНА ЉУБИСТИЊЕ

АРХЕОЛОШКО налазиште из антике Грабак у Почековини чува трагове грнчарства, као и необично, фреске у средњововним манастирима Велуће и Љубистиња. Испод новог пода у звонику манастира Љубостиње пронађени су делови средњовековне керамике, која је била глеђосана: крчаг са тролисним отвором и крчаг са узаним сиском. Примери касносредњовековне керамике пронађени су на локалитету Басат у селу Пољна (15. и 16. в.), са фрагментима лонца, црепуље и вршника.

Препоручујемо

Друштво

0 10

НАШЛИ ПЕЋ СТАРУ 3.000 ГОДИНА! На траси Моравског коридора археолози истражују локалитет Конопљара недалеко од Крушевца (ФОТО)

28. 04. 2021. у 12:00

Култура

0 1

ТАЈНЕ ИЗРАДЕ ГРНЧАРИЈЕ У БРОНЗАНОМ ДОБУ: Екранизован међународни археолошки пројекат, филм приказан у Швајцарској (ФОТО)

25. 03. 2021. у 19:45

Србија

0 4

ОСВАЈА И ПАРИСКЕ ГАЛЕРИЈЕ: Млада Крушевљанка Ана Савић одушевљава Европу уникатним делима од керамике (ФОТО)

19. 03. 2021. у 08:12

Култура

0 2

ЛОНЦИ ИЗ ЗЛАКУСЕ БЛАГО ЧОВЕЧАНСТВА: Занат из околине Ужица уписан на листу нематеријалног културног наслеђа Унеска

17. 12. 2020. у 13:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације