СВЕТИ КРАЉ МИЛУТИН СПАС И ОД КОРОНЕ: Репортер "Новости" са житељима Софије који, као некад, у време куге и колере, у цркви траже"помоћ"

СРПСКОМ краљу Милутину се сада због короне, као у прошлости током епидемија куге и колере, житељи Софије обраћају за спас као небеском заштитнику.

Светог краља на планини Љулин, Фото Б. Субашић

У ормарић испод његовог саркофага у софијској Цркви Светог краља (којој је име у великобугарској ери промењено у Света недеља) верници остављају одећу да преноћи и напоји се исцелитељском светошћу па је облаче уверени да ће оздравити.

Новија истраживања указују да је пренос Милутинових моштију из Трепче, где су биле скривене од Османлија после Косовског боја, захтевао сам софијски паша у време епидемије куге у 15. веку, јер је чуо за њихову велику моћ и веровао да ће хришћански Свети краљ заштитити Софију од болести. Путописци су забележили да су муслимани сматрали Милутинове мошти исцелитељским и долазили да им се поклоне. Данас је мање познато да поред катедралног храма у центру бугарске престонице култ Светог краља има има још једно врело, испод врха лепе планине Љулин која се наслања на Витошу.

У средњем веку то је био пуст крај обрастао шумом, у којој су живели мали манастири софијске свете горе. Данас Љулин освајају луксузне виле политичара и бизнисмена. На око километар од последњег градилишта, у густој буковој шуми се крије древни манастирчић рашке основе, који је обновљен у 19. веку и посвећен Ћирилу и Методију. Њега мало ко познаје под тим именом међу Софијанцима, чак и међу житељима оближњег предграђа Горне (горске) бање. У народу он се, као и вековима раније, назива Свети краљ или Бањски манастир.

Сребрни реликвијар с Милутиновим моштима, Фото Б. Субашић

По једном предању, то је Милутинова задужбина, у којој су неко време почивале његове мошти у време када их је половином 15. века преносио у Софију митрополит Силуан из Белих Цркава, што је стари назив наше Куршумлије. Други назив, Бањски манастир, кажу етнолози и историчари, такође је повезан са српским владаром који је називан Бањски краљ, по његовој славној задужбини, манастиру Бањској под Рогозном, где је провобитно био сахрањен. По другом предању краљеве мошти су једном саме дошле на Љулин, када су их у софијској цркви узнемириле турске крџалије, тражећи благо.

Српски Сава на фресци у манастиру Рила, Фото Б. Субашић

У најмаштовитијем софијском миту измешани су библијски мотиви, краљ Милутин и кнез Лазар. По тој легенди Милутин је заробљен у боју са Турцима на Косову, а Османлије су му понудиле да прими ислам и спасе живот. Он је одбио и помолио се Богу, после чега су пукли окови на његовим рукама и сам је као хришћански мученик положио главу на губилиште. Када је џелатова сабља пресекла краљев врат, казује мит, из његовог тела просијала је светлост. Обезглављени Милутин је устао, узео главу под мишку и уздигао се у небо.

Саркофаг Светог краља Милутина у Софији, Фото Б. Субашић

Док је летео ка истоку угледали су га пастири са планине Љулин како сија налик звезди витлејемској и повикали од узбуђења. Милутин је испустио главу, а на месту где је она пала и сакривена подигнут је манастирчић Свети краљ. Његово тело обасјано натприродном светлошћу слетело је у центар Софије, где је подигнута црква Свети краљ. Ова лепа легенда је народни покушај објашњења где су нестали глава и десна шака Милутинових моштију. Јер, иако важи да свако део непропадљивог тела светитеља има једнаку моћ, у народном веровању глава и десница се сматрају најважнијим. Нарочито када је реч о Светом краљу ратнику који је око 1313. сломио први напад Османлија на Бугарску и био ктитор 40 храмова и манастира, међу којима су Светих арханђела, јединог словенског манастира у Јерусалиму и Хиландара на Светој Гори.

Софијска црква Светог Ђорђа у којој је почивао Милутин, Фото Б. Субашић

Монаси Хиландара тражили су од свог покровитеља, руског цара Ивана Грозног, да издејствује код султана да се Милутинове мошти пошаљу на Свету Гору у српску царску лавру чији је ктитор био. Тај предлог је очигледно одбијен, али су по једном предању управо Руси узели главу и десницу Светог краља. Милутин није био једини свети српски владар који је имао култ, нити је он био ограничен само на Софију. У целој југозападној Бугарској, нарочито у Самоковској епархији, после 15. века изузетно су поштовани Свети Симеон и Свети Сава и Свети Стефан Дечански.

- Обоготворење законитог краља или цара после његове смрти је специфичан амблем српске државности, за разлику од, на пример, скоро непостојеће сличне традиције у Бугарској и недовољно развијене у Византији - каже бугарска историчарка, академик Аксиња Џурова.

Софијска Света гора, Фото Б. Субашић

- Култ српских владара не објашњава се само чињеницом да је Самоковска епархија била потчињена Пећкој патријаршији и да су њене цркве и манастири имали добре односе са Хиландаром. Објашњење ове популарности би требало тражити у духовном контексту времена које је уследило после 15. века. Услови који су стварали потребу за јачањем успомене на владара-свеца, повезане са идејом јединства Словена на Балканском полуострву, изнедрили су кроз овај процес консолидациону снагу у позновизантијско доба.

Доба у коме су националне границе избледеле под притиском иноверног господара избацило је у први план неопходност присуства моћног суверена, заштитника Словена и православља, чије станиште, међутим, није могло бити овоземаљско.

Црква Светог краља у центру Софије, Фото Б. Субашић

ТРООЛТАРСКИ ХРАМ

У 19. веку сматрало се историјском истином да је Средац променио име у Софија по велелепној Милутиновој задужбини коју је подигао у овом граду, који тада још није био бугарска престоница. Историјски је поуздано да се Милутиново тело по доношењу у Софију прво налазило у најугледнијем храму, седишту митрополије, ромејској ротонди светог Ђорђа из 5. века, одакле је премештено у ново митрополијско седиште, огромну Цркву Светог краља Милутина и светих великомученица Марине и Киријакије, са три олтара, од којих је централни био посвећен Милутину. Овај монументални храм су Турци срушили, а детаља о њеном ктитору и изгледу нема.

Препоручујемо

Друштво

0 0

СЛАВА У ЧАСТ КРАЉА КТИТОРА: Служба у Милутиновим задужбинама

13. 11. 2021. у 09:37

Култура

0 3

МИЛУТИН, СВЕТИ КРАЉ: Један од најважнијих српских владара и највећи задужбинар, утицао на ток развоја српске средњовековне државе

09. 11. 2021. у 16:43

Друштво

0 4

ПОКЛОН ЗАДУЖБИНИ: Одежда краља Милутина трајно у манастиру Грачаница

31. 10. 2021. у 18:47

Друштво

0 2

“ОН БЛАГОСИЉА БУГАРСКИ И СРПСКИ НАРОД”: У Софији обележено 700 година од упокојења краља Милутина, задужбинара манастира на Косову (ВИДЕО)

29. 10. 2021. у 21:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације