ЗНАЊЕ ЋЕ "ОСТАВИТИ" У СВОЈОЈ СРБИЈИ: Марија Иванов, Снежана Паповић и Тијана Шуштерић, наше младе научнице бавиће се истраживањима у земљи

НЕМАЈУ ни 35 година, а већ су доктори наука или при крају доктората. Иза себе имају велики број научних радова, објављених у престижним часописима.

Фото Танјуг

Баве се испитивањем биолошке активности природних производа који би били алернатива доступним лековима, унапређењем перформанси литијум јонских батерија, као и имплементацијом алгоритама вештачке интелигенције у борби са ковидом 19.

Оне су Марија Иванов, Снежана Паповић и Тијана Шуштершић, добитнице националних стипендија "Жене у науци". Ове изузетне младе научнице су награђене за истраживачки допринос у области биолошких, инжењерских и хемијских наука.

Националне стипендије "За жене у науци" представљају вид подршке њиховом даљем професионалном усавршавању и подстицај да наставе да се баве науком у Србији. Од покретања програма, пре 11 година, до данас, на конкурсу је учествовало више од 600 младих научница, а додељене су 32 стипендије у износу од готово 20 милиона динара.

Конкурс за 2022. је у току и биће отворен до 15. априла. Износ стипендије је по пет хиљада евра у динарској противвредности. Услов је, између осталог, да имају до 35 година, завршене или уписане докторске студије.

Младе научнице, у разговору за "Новости", истичу да у Србији постоје добри услови за научно-истаживачки рад, а да се надају још бољим.

* * * * * * *

ДР МАРИЈА ИВАНОВ

Биљке и као антибиотици

ЧЕСТО оболевање од инфективних болести широм света, утицало је на научнике да крену "у потрагу" за новим препаратима, базираним на природним агенсима. Они у лабораторијама траже чаробну "формулу" за стављање "барикаде" бактеријама и микробима, од којих су многи постали отпорни на постојеће медикаменте.

Фото Приватна архива

Према речима др Марије Иванов, научне сараднице у Миколошкој лабораторији ИБИСС, суштина истраживања је да се нађу нови производи који би смањили способност патогених бактерија и гљива да доведу до болести људи. Испитују се различити природни агенси, поједина једињења, али и екстракти биљака и макрогљива, који могу да смање вирулентност, односно способност да доведу до инфекције.

- Све је већа учесталост микроорганизама на које лекови не делују, односно микроорганизми су постали резистентни - истиче др Иванов. - Стога, неопходно нам је да нађемо неки алтернативни приступ како бисмо успели да сузбијемо ове инфекције. Такође, сада имамо детаљније податке о томе шта се дешава међу патогеним микроорганизмима током процеса инфекције и то можемо искористити за развој савремене терапије и антимикробних агенаса са новим механизмима деловања. Узевши у обзир високу учесталост инфективних болести широм света, ова истраживања су од великог значаја.

Поред различитих билатералних пројеката, др Иванов је била и на краћим усавршавањима на више европских института, попут Института за микробиологију на Универзитету у Лозани, Швајцарска. То јој је помогло да успешно заокружи део свог истраживања, али и да нешто од нових техника примени касније у лабораторији у Србији.

* * * * * * *

ДР СНЕЖАНА ПАПОВИЋ

Правићемо батерије и без литијума

ЛИТИЈУМ-јонске батерије су поставиле темеље бежичног друштва на глобалном нивоу са уређајима који су, данас саставни део свакодневице (мобилни телефони, лаптоп рачунари) и тиме направиле револуцију у нашим животима. Колико су актуелне, сведочи и то да је Нобелова награда за хемију 2019. године додељена из области развоја литијум-јонских батерија.

Међутим, како истиче др Снежана Паповић, доцент на Катедри за аналитичку хемију департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине ПМФ Универзитета у Новом Саду, постоје лимитирајући фактори за њихову дугорочну масовну примену, као што је мали капацитет, прегревање, запаљивост и последична смањена безбедност.

- Како је императив новог доба унапређење безбедности батерија које сви свакодневно користимо, управо на том пољу видим развој базиран на безбеднијим, алтернативним материјалима са мањим утицајем на животну средину - истиче др Паповић.

- Употреба термички побољшаних батерија ће имати значај у мобилним телефонима, лаптоп рачунарима, дроновима, ручним електричним алатима, као и електричним аутомобилима.

Фото Приватна архива

За стратегију њихове масовније примене су потребна даља научна истраживања и развој одрживих технологија.

Она наводи да ће будући рад бити усмерен ка модификованим и економски исплативим електродним материјалима за складиштење енергије у циљу постизања већег броја циклуса пуњења и пражњења батерије и њиховог повећаног капацитета.

Наша саговорница каже да је рад у интернационалним лабораторијама у Љубљани и научно-истраживачким центрима у Лилу, допринео умрежавању са еминентним научним радницима и размени идеја. Успешно је остварена, а у току је реализација сарадње из области унапређења батерија са научницима из Кине.

* * * * * * *

ТИЈАНА ШУШТЕРШИЋ

Бржа дијагноза уз помоћ програмера

АНАЛИЗА биомедицинских сигнала, пре свега медицинских слика, са циљем скраћења времена за дијагностиковање, уз наравно очување високе тачности и поновљивости резултата, суштина је истраживања Тијане Шуштершић, студента докторских студија на Факултету инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу.

Фото Приватна архива

Поред тога, она ради и на примени алгоритама вештачке интелигенције у циљу развоја епидемиолошког модела ширења болести ковид 19 на нивоу популације, као и персонализованог модела клиничке слике код зараженог појединца. Пројекат је финансиран у оквиру Средњоевропске иницијативе, а у конзорцијуму су били универзитети у Крагујевцу и Ријеци, Технички факултет и Клинички болнички центар Ријека.

- Вештачка интелигенција има способност откривања значајних и скривених веза у скупу података и налази велику примену у клиничкој дијагностици, лечењу и предвиђању развоја болести - каже Шуштершићева.

- Значај се огледа у директном скраћењу времена дијагностиковања болести и анализи великих количина података, с обзиром на то да је процес учења који користи вештачку интелигенцију аутоматизован, те се хиљаде или милиони случајева анализирају брже и ефикасније, што људи - експерти у области, ипак не могу. Наравно, не може се заменити лекар, али је циљ да се направи систем који ће брзо и ефикасно да помогне у доношењу коначне одлуке.

Фото Приватна архива

Она истиче да је сарадња са партнерима из других држава константна и огледа се у заједничком раду на једном комплексном проблему, где сваки од партнера својим знањем и приступом решава неки његов део.

Препоручујемо

Друштво

1 3

ВИШЕ НОВЦА ЗА НАУКУ: Из Владе Србије поручују да нису тачни наводи синдиката, расходи за научну заједницу 80 одсто већи него 2011.

21. 12. 2021. у 09:11

Друштво

0 7

МЛАДИ НАУЧНИЦИ СЕЗОНСКИ РАДНИЦИ: Синдикат науке упозорио ресорно министарство на проблеме са којима се суочавају истраживачи

18. 12. 2021. у 10:00

Друштво

0 7

НАШИ НАУЧНИЦИ ТРАЖЕ РЕЦЕПТ ЗА МЛАДОСТ: На Хемијском факултету у Београду са колегама из РФ истражују процес успоравања старења

05. 09. 2021. у 11:00

Друштво

0 0

ОДЕЛА СА СЕНЗОРИМА ЧУВАЈУ И ВАТРОГАСЦЕ: Наши научници раде на побољшању безбедности рада у ризичним професијама

30. 05. 2021. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације