СУЂЕЊА СЕ ЗАКАЗУЈУ И ЗА 2023: Судови у Београду и Новом Саду преоптерећени, судимо се више него икад

ГРАЂАНИ Србије туже се више него икад раније! Овако би, укратко, могла да се дефинише тренутна ситуација у српском правосуђу, која је, упркос свим покушајима да се оно растерети, и даље алармантна. Током прошлог месеца суђења у парничној материји су масовно, како сазнају "Новости", заказивана за пролеће 2023. године!

Симулација суђења у Специјалном суду за студенте / Фото Танјуг

Растерећењу је само делимично помогла делегација предмета из Првог и Трећег београдског и новосадског Основног суда, као најоптерећенијих, у друге градове. Засад се на смањење броја парница није нарочито одразио ни став Врховног касационог суда везан за обрачунавање трошкова обраде кредита, јер је бројка започетих спорова и даље велика. Њима су се придружиле и нове масовне тужбе грађана против ЕПС-а.

- Тачно је да се суђења у парничној материји у београдским судовима заказују за 2023. годину, а то је случај нарочито у Трећем основном суду - каже Нада Ђорђевић, заменик председника Управног одбора Друштва судија Србије. - Ово је последица неравномерне оптерећености судова и изразите преоптерећености београдског Првог и Трећег основног суда. Статистички извештаји о раду на крају 2020. показали су да су поједини судови на крају те године имали нпр. 60 предмета по судији у парничној материји (Основни суд у Ваљеву) или 74 предмета (Основни суд у Мајданпеку), док је просечан број предмета у парничном одељењу Трећег основног суда износио 2.294 предмета по судији, а Првог 1.092.

Она подсећа да је Врховни касациони суд у фебруару, настојећи да бар привремено растерети најоптерећеније, делегирао око 80.000 предмета Првог и Трећег суда по тужбама грађана против пословних банака другим судовима (тзв. типски или репетитивни предмети). Идеја је била да се ови поступци лакше и брже спроведу пред судом на чијем подручју се налази пребивалиште тужилаца, а не пред оним где је седиште тужене банке (што је, иначе, правило по одредбама процесног закона). Још тада су у парничном одељењу Трећег суда рочишта заказивана за 2022. и 2023.

- Пун ефекат делегације моћи ће да се сагледа ускоро, након што буду завршени извештаји о раду судова за 2021. Тада ће моћи да се упореде показатељи оптерећености за претходну годину (нпр. број нерешених предмета који је остао у раду по судији) са показатељима из ранијих година. Одлука о делегацији била је нужна и целисходна, донета првенствено у интересу грађана, што је Друштво судија Србије поздравило, истовремено указујући ина потребу да се проблем велике оптерећености београдских судова и неравномерне оптерећености осталих системски реши - каже Ђорђевић.

Ивана Јосифовић, председник Управног одбора Удружења судија и тужилаца Србије, каже да у парничним одељењима никада није било више тужби и да је осим енормног броја тзв. серијалки или "масовки" против банака или ЕПС-а, велики и број тужби за накнаду штете из најразличитијих, па и наизглед баналних разлога.

- У пракси нам се дешава оно због чега смо се пре 10 или 15 година смејали када прочитамо вест о разним неочекиваним тужбама у Америци. Дошли смо дотле да родитељи најбуквалније туже вртић уколико дете пригњечи прст вратима. Било је таквих ситуација, а сличне тужбе се често подносе кнап пред истек трогодишњег рока застаре.

Она каже да судије у Новом Саду и Београду буквално имају по 10-15 рочишта дневно, а међу њима нису само типски предмети, већ и врло сложене парнице, које захтевају време, с извођењем доказа, саслушањем сведока, вештачењима. С таквим бројем предмета, додаје, немогуће је испоштовати законске рокове од две године за окончање парнице у првом степену и девет месеци за окончање у другом. Каже, управо зато се одбацују као неосновани приговори грађана којима у другом степену поступак траје по две и више година.

- Очекујемо да ће се делегацијом предмета, која би требало да је завршена крајем године, судије растеретити нпр. са 1.500 или 1.000 предмета на по 600 по судији, али и то је много. Судовима је потребан већи број судијских помоћника, приправника, записничара... - каже Јосифовић.

МОГУЋА РЕШЕЊА ПРЕДВИЂЕНА НАЦРТОМ

У ДРУШТВУ судија верују да су нека од решења проблема унапређење постојеће мреже судова и евентуално оснивање нових, попуњавање упражњених судијских места, запошљавање помоћника, записничара и референата, као и измена системских закона, између осталог о месној надлежности судова. То је и било предвиђено Нацртом закона о изменама Закона о парничном поступку. Радна група је формирана још у фебруару 2021, а рад на овом нацрту још траје.

Препоручујемо

Друштво

0 1

СУДИЈЕ ОДЛУЧУЈУ О ШТРАЈКУ АДВОКАТА? Први пут у историји нашег судства обуставу рада бранилаца могао би да прекине суд

30. 12. 2021. у 07:00

Друштво

1 5

СУДОВИМА ПРЕТИ КОЛАПС: Тражи се размештање предмета из најоптерећенијих судова

08. 12. 2021. у 23:55

Друштво

0 0

РЕТКА СУЂЕЊА "НА ДАЉИНУ": Истраживање показало да су техничке могућности судова коришћене само у ванредном стању

11. 10. 2021. у 20:24

Друштво

1 0

ПРЕСУДЕ ПУТУЈУ И ПО ГОДИНУ ДАНА: Судови су пребукирани и не стижу да савладају предмете

29. 09. 2021. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације