НИЖЕ ПЕНЗИЈЕ БРЖЕ РАСТУ: За девет година просечна примања најстаријих у Србији увећана за 6.359 динара и сада су 29.383

ЗА девет година, од 2012. до данас, просечна пензија је са 23.024 порасла за 6.359 динара и тренутно је 29.383 динара. Када почне исплата јануарских примања сениорима ће чек бити увећан за додатних 5,5 одсто, што значи да ће просечни пензионер у Србији примати месечно нешто мање од 31.000 динара.

Фото Н. Живановић

Последње четири године бележи се континуирани реални раст пензија за 14 одсто, међутим, треба имати у виду да је од 2012. до 2017. постојао континуиран пад. Када је промењена власт пре девет година, нето износ просечне годишње пензије износио је 23.024 динара. Према тадашњем курсу евра, који је био нешто већи од 113 динара, то је било око 203 евра. Следеће године износ је био 24.085 динара, а тешке реформе довеле су до тога да је 2015. пао на 23.466 динара, а такође због јачања евра и пораста курса, у еврима је пензија са 205, пала на 192 евра. Следеће године динарска вредност просечних примања најстаријих била су 23.799 динара, међутим, евро је тада скочио на 123, те је пензија пала на 190 евра.

Године после тога бележе раст и у динарској вредности, као и у еврима, пошто од 2018. године курс није много варирао. Просечна пензија у првој половини ове године, односно у периоду од јануара до јуна износи 29.383 динара, односно око 250 евра.

- Сви који примају испод 30.000 динара живе у беди. Да не говорим о оних 100.000 пензионера чија су примања испод 10.000 - каже Милош Грабунџија, председник Удружења пензионера "Независност". - Пензионери су и даље најугроженија популација у Србији. Много њих има више од 75 година и не могу ништа да раде или су тешко болесни.

Професор Економског факултета Милојко Арсић, за "Новости", објашњава да реални раст треба да искључи ефекат инфлације, односно да се реалним растом мери куповна моћ пензије.

- Просечна инфлација у наредној години ће највероватније износити између пет или шест одсто, што значи да ће раст пензија према швајцарској формули бити приближно једнак расту цена, односно да неће бити њиховог реалног раста - каже професор Арсић. - Међутим, ако се пензијама дода ванредна уплата у износу од 20.000 динара и равномерно распореди на 12 месеци, то има за последицу увећање свих чекова за 1.667 динара месечно. Када се узме у обзир и ова финансијска подршка, примања најстаријих ће у наредној години имати реални раст, при чему ће висина тог раста бити другачији за различите нивое пензија.

Професор објашњава да ће са ванредном уплатом реални раст просечних примања пензионера, уз инфлацију од шест процената, у наредној години бити око пет одсто. У том случају за најстарије чија су примања нижа од просека раст ће бити већи од пет, док би чекови који су већи од просека имати мањи раст од тога.

- Да је хипотетички швајцарска формула промењена тако да пензије више прате раст зарада, њихов реални раст у наредној години би био незнатно већи јер се у 2022. очекује скроман реални раст зарада - објашњава проф. Арсић. - Сматрам да је расправа о промени начина индексације у правцу већег уважавања кретања зарада при одређивању пензија легитимна, али мислим да не би требало журити са променама, јер је овај начин уведен тек прошле године. Није добро да се правила често мењају јер то ствара неизвесност, а брзоплето уведена нова могу да буду фискално неодржива.

 

Новости

Према подацима из Билтена јавних финансија које објављује Министарство финансија, реална стопа раста од 2012. године поредећи са просечном пензијом прве половине 2021. године износи свега 0,7 посто. То показује да пензионери сада могу да купе више производа него 2017, и то за 14,2 одсто више, али исто су толико могли да купе и 2012, пре смањења.

Оно шта је уочљиво јесте да уколико се 2012. година узме као година са којом поредимо, и израчунамо све стопе реалног раста које су уследиле, видимо да је 2017. године стопа раста пала за 12 одсто у односу на ту почетну 2012. годину. Што би значило да иако је новчано те године просечна пензија била виша него пет година пре тога, куповна моћ пензионера је износила 88,1 одсто онога што су могли да купе 2012. године. У последње три године евро стоји на истом нивоу, али инфлација расте.

ЗАРАДЕ РЕАЛНО РАСТУ ДВА ОДСТО

ПРОФЕСОР Арсић наглашава да се у наредној години очекује номинални раст зарада од седам до осам одсто и инфлација између пет и шест процената, што значи да би реални раст зарада могао да износи око два одсто.

- Реалне зараде ће у 2022. расти нешто спорије од бруто домаћег производа, првенствено услед инфлације која их усклађује са производњом и продуктивношћу. У Србији су оне последњих неколико година расле знатно брже од БДП што дугорочно није одрживо, јер није могуће да у дужем периоду реални дохоци, а тиме и потрошња расту брже од производње - објашњава професор.

Примера ради у 2020. реалне зараде су повећане за 7,7 одсто, док је БДП опао за 0,9 процената. Евентуални покушај државе да у 2022. години подигне стандард или подстакне производњу додатним повећањем плата у јавном сектору био би контрапродуктиван, јер би више подстакао инфлацију него производњу и стандард.

Препоручујемо

Друштво

10 90

ОБЈАВЉЕН КАЛЕНДАР ИСПЛАТА ПЕНЗИЈА: Самосталцима новац стиже 5. јануара

23. 12. 2021. у 21:33

Економија

3 82

НОВА ПОМОЋ ДРЖАВЕ 2022. ГОДИНЕ: Ево ко све може да рачуна на повишицу

11. 12. 2021. у 20:26

Економија

0 0

ПОВЕЋАЊЕ ПЕНЗИЈА - 3 ПУТА: Ево када ће бити

29. 11. 2021. у 08:16

Друштво

3 15

ЖИВЕ ОД ДАНАС ДО СУТРА, О ПЕНЗИЈИ НЕ РАЗМИШЉАЈУ: Зашто млади не верују у примања по окончању радног века и раде послове испод квалификација

25. 11. 2021. у 09:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације