ГОДИНА КОРОНЕ И ВЕЛИКАНЕ ОДНЕЛА: Тужан биланс на измаку 2021, епидемија опасног вируса није поштедела ни наше
ИАКО се са вирусом корона боримо готово пуне две године, током ове, 2021, подмукла болест однела је и многе српске великане - академике, глумце, писце, сликаре, музичаре... Година, којој се ближи крај, остаће неславно упамћена и по тужним вестима које су стизале, готово из недеље у недељу, да је поново нека позната, свима драга особа, изгубила битку са ковидом 19. Стиче се утисак да је, тако, наша земља, као ретко која, остала без својих знаменитих личности.
Алеја заслужних грађана, чини се, све је ужа за хумке на којима су златним словима исписана дела, која су се, нажалост, завршила у овој години. Тако публика остаје ускраћена за многе неодигране улоге, написана дела, неиспеване речи...
ВЛАСТА ВЕЛИСАВЉЕВИЋ (94)
ИШЧЕКИВАО је сваку позоришну сезону, прихватао је улоге у филмовима и серијама, прилагођавао се новим технологијама и продужавао је возачку дозволу. Наш најстарији активни глумац, до последњег дана одисао је дечачком радозналошћу, смислом за хумор, а одсуство озлојеђености одржавало је његову непресушну енергију и виталност. Остала му је неостварена жеља да сними филм о сопственом животу. Први пут стао је на сцену 1938. у Родином позоришту. У ратним и поратним годинама робијао је у нишком затвору, био заточеник логора у Дортмунду. Из њега је успео да побегне, али не и да пребегне после Другог светског рата у Америку. За казну, како је сведочио, одведен је у затвор на Ади Циганлији, што је било "ништа" према његовом трогодишњем робијању на Голом отоку. Више од четири деценије играо је у култној представи "Буба у уху", а заувек ће остати упамћен и по улогама у серијама "Бољи живот", "Грлом у јагоде", "Камионџије", "Позориште у кући"...
МИЛАН ЛАНЕ ГУТОВИЋ (75)
АКАДЕМИЈУ за позориште, филм, радио и телевизију у Београду завршио је 1967. године. Играо је у многобројним представама које су му донеле бројне награде и признања ( "Протекција", "Кад су цветале тикве", "Буба у уху", "Ружење народа у два дела" "За ким звоно звони", "Пучина", "Колубарска битка", "Ваљевска болница", "Народни посланик"...Последње две деценије играо је свој "Кабаре", са којим је гостовао широм света. Публици ће, ипак, чини се, највише остати у сећању као Срећко Шојић из филмова "Тесна кожа", а касније и серије "Бела лађа". Неке генерације одрастале су и уз његове приче из емисије "Пустолов". Био је водитељ и аутор неколико емисија и кратких хумористичкосатиричних прилога.
ПРЕДРАГ ЖИВКОВИЋ ТОЗОВАЦ (85)
ЛЕГЕНДАРНИ српски композитор, текстописац, хармоникаш и певач народне музике, према мишљењу стручне јавности важио је за једног од најбољих стваралаца и интерпретатора наше изворне песме, уз Тому Здравковића, Предрага Цунета Гојковића и Василију Радојичић. Готово да нема особе која не зна хитове "Тражићу љубав нову", "Влајна", "Јесен у мом сокаку", "Мирјана", "Ти си ме чекала", "Виолино не свирај" "Овамо Цигани", "Очи једне жене", "Празна чаша", "Јеремија". Поводом 60 година Радио-телевизије Србије уручена му је награда "Златни микрофон" за допринос музици и успешну каријеру. Тозовац је, занимљиво је, играо самога себе у филму "И бог створи кафанску певачицу".
ЂОРЂЕ БАЛАШЕВИЋ (67)
УПРКОС свим успесима које је постигао, отац и мајка су се противили његовој одлуци да буде музичар и сматрали су да би требао да се бави географијом за шта се и школовао. Нису присуствовали ниједном његовом концерту, а увек им је чувао два празна места. Ово је мало позната прича о легендарном "Панонском морнару". Био је члан група "Жетва" и "Рани мраз", а 1982. је започео соло каријеру. Укупно је објавио 12 албума. Глумио је у неколико телевизијских серија, за које је писао и музику. Често је писао о љубави, али је знао и да критикује. Имао је необичан смисао за хумор који није скривао у својим песмама. Остаће упамћен по многобројним хитовима, па их је готово тешко све набројати "Прича о Васи Ладачком", "Провинцијалка", "Свирајте ми, јесен стиже дуњо моја", "Не ломите ми багрење"... Једно од последњих његових дела је и јединствена слика посвећена светском тенисом броју 1, нашем Нолету, која краси насловну страну књиге "Новак, - париске приче", у издању "Новости".
АЛЕКСАНДАР САЊА ИЛИЋ (70)
АУТЕНТИЧНИ музичар, фронтмен групе "Балканика", довољно за великог Сању Илића. Остаће записано да је његова песма "Хало, хало", у извођењу групе "Аске", представљала тадашњу Југославију на "Песми Евровизије" 1982. Песма "Принцеза" у извођењу Слађане Милошевић и Даде Топића, била је кандидат на југословенском избору за "Песму Евровизије" 1984. Са "Балкаником" је наступао на концертима широм света. Представљао је Србију на "Песми Евровизије" 2018. у Лисабону, заједно са својим бендом, а песма "Нова деца" ушла је у финале "Евровизије". Седамдесетих година прошлог века је компоновао музику за химну фудбалског клуба Црвена звезда по тексту Љубивоја Ршумовића: "Све што смо желели...".
ЗАФИР ХАЏИМАНОВ (78)
ЧУВЕНИ југословенски и македонски глумац, песник, певач и композитор. Богату каријеру употпуниле су многе значајне награде, сјајне песме и позоришне улоге. Каријеру је почео као фестивалски певач, али се доказао и као композитор. Као певач наступао је и у иностранству, посебно у Совјетском Савезу. Паралелно је снимао и ТВ шоупрограме. Упоредо са певачком, градио је и глу- мачку каријеру. Између осталих, играо је у филмовима Жике Митровића "Нож" и Трајчета Попова "Македонска крвава свадба". Наступао је и на многим позоришним сценама, а имао је прилику да игра и у Форум театру у Бостону.
МИЛОШ ШОБАЈИЋ (76)
ЊЕГОВА дела се налазе у тридесетак музеја савремене уметности у свету, а красе домове многих и знаних и незнаних широм планете. Шобаја, како су га неретко од милоште многи ословљавали, добитник је низа награда у Србији и иностранству. Посебно му је, како је истицао, драга она из 2018, када га је руска Дума одликовала Орденом почасног госта Русије. Годину дана касније додељена му је Златна медаља Републике Србије, за изузетне заслуге у области културних делатности, посебно сликарства. Једно од последњих његових дела је и јединствена слика посвећена светском тенисом броју 1, нашем Нолету, која краси насловну страну књиге "Новак, - париске приче", у издању "Новости".
НЕНАД НЕНАДОВИЋ (57)
У ГЛУМАЧКЕ воде упловио је још као дечак, са 13 година, када је добио улогу Мољца у серији "Повратак отписаних". У филму "Бошко Буха" играо је Лалета, али то није било његово прво појављивање пред камерама, јер је претходно био у серији "Вага за тачно мерење". Осим тога, водио је више од хиљаду дечјих емисија - "Зоотека", "Пет-шоу" и "Фазони и форе". Био је стални члан Позоришта "Бошко Буха". Рекордер је по броју представа у 2015. години - у првих пет месеци одиграо је њих 77. Добитник је неколико награда.
МИЛУТИН ДЕДИЋ (86)
СЛИКАР, историчар уметности и публициста. Излагао је у земљи и иностранству и учествовао је на више од 30 сликарских колонија. Најчешћи мотиви на његовим радовима плене из свих углова, воденице, море, крајпуташи, културноисторијски споменици, манастири... Милутин, рођени брат легенде екс-ју музичке сцене Арсена Дедића, посебно је био везан за Хиландар, који је посећивао више од 20 пута и урадио више стотина цртежа и слика са мотивима манастира са Свете горе.
ДОБРАШИН ЈЕЛИЋ (75)
ПИСАО је прозу, поезију, књижевну и ликовну критику. Објавио је 54 књиге у којима је главни мотив његова Црна Гора. Дела су му превођена на енглески, италијански, јерменски, бугарски, македонски, словеначки, албански... Заступљен је у антологијама, књижевним изборима и панорамама, а између осталог и у књигама "Ко је ко - писци из Југославије" Милисава Савића, Лексикону црногорске културе, Николе Рацковића...
СТВАРАЛАШТВО, ЈЕДИНСТВЕНО И АУТЕНТИЧНО ПРЕКИНУЛЕ ИЗНЕНАДНЕ СМРТИ
НАЖАЛОСТ, није само корона у години која броји последње дане однела животе славних. Изненадне смрти уметника растужиле су Србију. У 2021. престало је да куца срце једног од најуспешнијих европских тренера свих времена, легендарног Душана Дуде Ивковића, а српски спорт остао је и без чувеног фудбалера Партизана Момчила Моце Вукотића, фудбалског тренера Милана Живадиновића, атлетичара Вере Николић и Ненада Стекића, кошаркаша Стевана Јеловца... "Београдска филхармонија" наставила је стопама свог дугогодишњег директора Ивана Тасовца, који нас је такође ове године напустио. Остали смо и без примадоне Бисерке Цвејић, глумице Риалде Кадрић, њених колега Феђе Стојановића, Бориса Комненића, Радована Миљанића, Горана Даничића. Затекла нас је и вест о смрти Милутина Мркоњића, почасног председника СПС и бившег министра, проф. Правног факултета, некадашњег судије Уставног суда Југославије, потпредседника Владе Србије Ратка Марковића, као и Мирослава Лазанског, амбасадора Србије у Русији и војнополитичког коментатора. Многе је растужила смрт слависте, академика Предрага Пипера. Престала су да куцају и срца филолога Ивана Клајна, драматурга и некадашњег министра културе Братислава Петковића,главног муфтије Мешихата Исламске заједнице у Србији Муамера Зукорлића... Без текста смо остали и након вести да су заувек отишли естрадни уметници Марина Туцаковић, Мерима Његомир, Маринко Роквић, Новица Здравковић, као и легендарни композитор и диригент Војислав Војкан Борисављевић и чувено ТВ лице Миња Субота.
ДРАГОЉУБ ЂУРИЧИЋ (68)
ОСТАЋЕ упамћен као легендарни бубњар, аутентичан, посебан. Бубњар "ЈУ групе", па постава "Леб и сол", "Кербера", био је и члан пратећих бендова Здравка Чолића и Ђорђа Балашевића. Сарађивао је са великим бројем различитих - од светски најпознатијих до алтернативних уметника. Снимио је седамдесетак албума, што као студијски музичар, што као члан група у којима је свирао. У каријери је одсвирао више од 6.000 концерата на свим континентима. Палице није узимао у руке само на Антарктику. Његов препознатљиви начин свирања у коме је увек постојао баланс између емоција и технике учинио га је изузетно поштованим.
ЗОРАН СТАНКОВИЋ (64)
ЛЕГЕНДАРНИ српски патолог, некадашњи министар здравља и одбране, председник Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу. Проглашаван је за најбољег младог лекара у саставу санитетске службе некадашње ЈНА, најбољег старешину санитетске службе. Унапређиван је три пута у више чинове, у чин мајора, потпуковника и санитетског генерал-мајора. Само ове две реченице довољне су да се присетимо човека који је ратне деведесете провео на свим ратиштима, широм бивше СФРЈ.
ЗОРАН СИМЈАНОВИЋ (75)
ТОКОМ богате уметничке каријере компоновао је музику за многе култне филмове и серије. Једна од њих је и "Грлом у јагоде", чија шпица остаје за сва времена. Компоновао је и препознатљиве тонове из филмских остварења "Национална класа", "Маратонци трче почасни круг", "Балкан експрес", "Тајванска канаста", "Сабирни центар"... Једном речју - великан. Музички маг!
БОРИСАВ ЈОВИЋ (93)
НЕКАДАШЊИ председник Председништва СФРЈ и високи функционер СПС... Био је амбасадор некадашње СФРЈ у Италији у периоду од 1975. до 1979. Године 1983. изабран је за потпредседника Скупштине Србије. Од 1988. до 1989. је био председник Скупштине СР Србије.
БОЖИДАР НИКОЛИЋ (79)
РЕДИТЕЉ, сниматељ, директор фотографија. Учествовао је у стварању легендарних филмова у некадашњој СФРЈ - "Ко то тамо пева", "Дечко који обећава", "Маратонци трче почасни круг", "Балкански шпијун", "Професионалац"... Остаће забележено да је креирао и "Тамну страну Сунца", остварењу у ком игра и холивудски суперстар Бред Пит.
МАРКО ЖИВИЋ (50) БИО је у сталној глумачкој постави у Позоришту на Теразијама, стални члан "Београдског драмског позоришта" где је играо у представама "Кад су цветале тикве", "Не играј на Енглезе", "Свирај то поново, Сем", "Лет изнад кукавичјег гнезда", "Делиријум тременс". Живот су му обележили и многи тешки догађаји, а један је и борба са карциномом. Његова највећа, неостварена жеља била је да се оствари у улози оца.
БОНУС ВИДЕО:
Одлазак Исидоре Жебељан - живот саткан од нота
Препоручујемо
САЛАШ НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ: Овако ће изгледати музеј посвећен Ђорђу Балашевићу
22. 12. 2021. у 10:49
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Коментари (1)