КОРОНА ПРАВИ ПАКАО, А ОПОРАВАК ЧИСТИЛИШТЕ: Дневник једног од првих оболелих од ковида, Предрага Тодоровића (68), преточен у књигу

НАЈВИШЕ ме је застрашила потпуна немоћ, физичка и ментална. Нем, сведен на готово вегетативно стање, имао сам осећај да сам у телу старца. Све је било понижавајуће и показивало огољену релативност нашег постојања. Преко ноћи је нестао сав познати свет, и ја сам више нисам могао да препознам себе.

Фото: Приватна архива

Најтеже моменте током дуге борбе са вирусом корона овако за "Новости" описује Предраг Тодоровић (63), срећан истовремено што се нашао међу 18 одсто оних који су преживели борбу с ковидом у индукованој коми, на респиратору. Београђанин који ради у Институту за књижевност, Тодоровић је ту дугу борбу, на сугестију доктора, бележио у дневнику који је, под насловом "Циркус корона", управо објавила "Чигоја".

У марту 2020. године, на почетку пандемије у Србији, кад се још није много знало о ковиду, у року од недељу дана дотад здрава породица завршила је у болници. Тодоровић, његова супруга и ћерка пребачени су у КБЦ "Драгиша Мишовић". Супруга и ћерка су брзо отпуштене, али он је остао чак 48 дана, највећим делом на интензивној нези. Од 20. марта до 7. маја трајала је његова агонија. Интубиран је и стављен на респиратор 4. априла, а недељу дана касније урађена му је трахеотомија.

- Једино сећање из тог времена су халуцинације. Биле су то "визије пакла", онострано искуство неког ко је ходао ивицом провалије. Када сам, после две недеље на респиратору, и индукованој коми, дошао к себи, нисам имао гласа због рупе на душнику. Био сам немоћан, с катетером, у пеленама, непокретан, прикључен на разне апарате, цевчице у носу, црево из грла, инфузије. Примао сам инјекције против тромбова, јер је опасност вребала од стварања тромба, а онда збогом - сећа се он.

На Велики петак скинут је с респиратора:

- Сећам се да су два млада лекара, бар ми се тако чинило испод маски и скафандера, стајала поред моје главе и гледали у монитор респиратора. Врло стручно су читали разне параметре на монитору и чуо сам кад су рекли: "Овај човек дише својим плућима, не треба му апарат". Првог лекара који је наишао питао сам да ме скине са респиратора и тако је било - каже Тодоровић. Једна од најгорих визија догодила се, међутим, ускршње ноћи, на интензивној нези, када је, иако скинут са респиратора, још имао црево за довод ваздуха у душник. - "Видео" сам тада да су болницу преузели дилери лековима, да су инјекцијама успављивали пацијенте на интензивној нези. Да се ова халуцинација догодила у делиријуму, сведочиле су СМС поруке и телефонски позиви које сам, око поноћи, слао супрузи и пријатељима, молећи их да алармирају полицију, јер хоће да ме убију - прича Тодоровић. Ујутро сам био зачуђен како сам жив.

Говорили су му да се захвали "оном горе", да не зна кроз шта је прошао. Појма, каже, није имао о чему говоре. Тек касније, када је могао да комуницира, лекари, сестре и породица су му саопштили да је био на самој граници - данима, ноћима, недељама.

Уследио је дан Ускрса, први пут ван куће, и без породице:

- Заиста сам био очајан. Недељама сам био само на инфузији, али сам тог дана почео да једем. Био је то спанаћ, али сам имао осећај као да једем најбоље печење на свету. Недељу дана после Ускрса извађена му је канила од трахеотомије и то је био почетак правог опоравка - сећа се он.

У априлу 2020, док је још био на интензивној нези, доктор Предраг Стевановић, управник Клинике за анестезиологију и интензивну негу КБЦ "Др Драгиша Мишовић", сугерисао је Тодоровићу да би његова искуства могла да буду од користи и лекарима у разумевању болести. Убрзо је добио нотес и оловку, почео је да пише дневник.

Свачега се нагледао у болници. Људи су масовно умирали око њега. Сестре су, гласним повицима, обавештавале да је умро још један пацијент у некој од соба.

- Опоравак је био дуг и мукотрпан. Нестрпљење да изађем из болнице све веће. Али, нисам могао да устанем из кревета, један корак нисам могао да направим. После готово месец дана на интензивној нези, започео сам вежбе са физиотерапеутима. Не могу да опишем како сам се осећао кад сам први пут могао сам да одем до тоалета. То је био огроман корак за мене - каже Тодоровић.

Фото З. Јовановић

Но, скенер плућа је показивао и даље значајна оштећења, фиброзе ткива, емфизем. Ништа добро. Кад је коначно, око Ђурђевдана, тест на корону био негативан, пуштен је кући. У Ваљеву, где тренутно живи, снага се споро враћала. Изгубио је током болести 20 килограма, био је кост и кожа. У почетку није могао да се попне ни степеник без помоћи супруге. Ни шест месеци после болничког лечења, није се потпуно опоравио, рана од трахеотомије дуго није зарасла, па је у јуну морала да се зашије.

Највише оштећена, плућа су сада у реду, као и срце и витални органи. Али, ни после годину и по дана од изласка из болнице, Тодоровић се не осећа опорављен:

- Најтеже се опоравља психа. Плашимо се и даље. Социјализација је готово на нули, нећемо славити, нити ићи на славе. А крај се не види и сви живимо у психози страха, јер ово је и даље непознаница која убија. Да не пишем нову књигу, не знам шта би ме држало у састављеним деловима. Ако је боравак у болници био пакао, онда опоравак који траје до данас зовем чистилиштем - закључује Тодоровић.

ЗАХВАЛАН БОГУ И ОСОБЉУ

ГДЕ болест и смрт харају, битна је само борба за опстанак. Како сам прешао на ову страну, страну живота, не знам. Сасвим сигурно сам се борио, макар и несвесно, у том бунилу и агонији, да преживим. Тако да хвала и особљу и Господу на небесима! - каже наш саговорник.

Препоручујемо

Друштво

0 2

КАКО САМ ХОДАО ПО ИВИЦИ ПАКЛА КОРОНЕ: Исповест Предрага Тодоровића, једног од првих грађана у Србији тешко оболелог од ковида

18. 12. 2021. у 19:00

Политика

5 25

ОДАБРАО САМ ГРОБНО МЕСТО Цела породица радиолога из Ниша заражена короном - он описао симптоме по данима

19. 07. 2020. у 13:37

Свет

1 0

БРОЈЕВИ САМО РАСТУ: У Аустралији трећи дан за редом рекордни број новозаражених

18. 12. 2021. у 10:38

Свет

0 0

ОМИКРОН ХАРА ФРАНЦУСКОМ: Од седам до десет одсто новозаражених новим сојем

18. 12. 2021. у 10:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације