СВЕТИЊА ЈАЧА ОД СВИХ ИДЕОЛОГИЈА: "Новости" у Москви, где је пре девет деценија сравњен Храм Христа Спаситеља, а потом oпeт подигнут

НА данашњи дан се навршава 90 година од једног од најсрамнијих догађаја у бољшевичкој историји. Петог децембра 1931. по наређењу Стаљина био је експлозивом срушен највећи православни храм у Совјетском Савезу, који се налазио у центру Москве.

Фото Архива

Храм Христа Спаситеља био је направљен као црква, али и споменик посвећен Отаџбинском рату 1812. и у част победе Руске армије над Наполеоном. Првобитно је храм требало да се гради тамо где се сада налази велики комплекс универзитета Ломоносова. Одустало се због тога што се испоставило да су велике подземне воде...

Император Николај Први је 15 година касније одабрао пројект и место да се храм изгради недалеко од Кремља уз реку Москву. Камен темељац је постављен у септембру 1839. године. Аутор пројекта је био Константин Тон. Осликавање фресака и унутрашње ликовно уређење било је поверено најугледнијим сликарима тог времена, међу којима су били чувени Василиј Суриков, Иван Крамској, Василиј Вершчагин и други.

СОВЈЕТСКЕ власти су формално решење за рушење храма донеле на основу декрета о споменицима коју је донео Совјет народних комесара, тј. влада, од 12. априла 1918. У том декрету се говорило да треба ликвидирати споменике подигнуте "у част царева и њихових слуга који немају историјску и уметничку вредност". Први храмови су били срушени под образложењем решавања транспортних проблема.

У јуну 1928. саветовањем у агитационо-пропагандном одељењу ЦК о антирелигиозној пропаганди почео је напад на цркву. У првој половини 1929. у СССР-у је затворено више од 400 храмова, а затим само у августу те године још 103.

Фото Архива

ТРИДЕСЕТИХ година почеле су да се организују акције "за безбожну Москву и безбожно колхозно село". У тој антирелигиозној атмосфери совјетско руководство је одлучило да се сруши Храм Христа Спаситеља, а на његовом месту да се направи Дворац совјета. Предлог је дао још 1922. револуционар Сергеј Миронович Киров на Првом конгресу совјетских депутата, али је совјетска влада одлучила да прави тај дворац тек после десет година.

У владином листу "Известија" 18. јула 1931. објављен је конкурс за пројектовање Дворца совјета на месту Храма Христа Спаситеља. Две године касније био је прихваћен пројекат Бориса Михајловича Јофана, једног од отаца совјетског монументалног класицизма. Он се образовао у Италији, а затим су га бољшевици наговорили да се врати у Москву. Јофан је био аутор совјетских павиљона на међународним изложбама у Паризу 1937. и Њујорку 1939. Висина дворца је требало да буде 415 метара са гигантским кипом Лењина на врху.

Да би спречили бунт православних грађана због рушења највећег храма совјетски пропагандисти су се потрудили да преко академика архитектуре створе убеђење да он нема никакву уметничку вредност. Комесаријат народне просвете је ипак основао комисију која је направила попис црквених предмета који су се сматрали уметношћу и они су дати музејима.

Фото Архива

ХРАМ је већ у јесен 1931. био ограђен и почела је демонтажа барељефа који су касније пребачени у Донски манастир у Москви, а затим је почело рушење куполе и зидова. Сведоци тог времена су говорили да је Стаљин био веома љут на оне који су преспоро рушили храм. Петог децембра 1931. у 12 сати храм је био срушен до темеља, остале су само да стрше бочне зидине. Затим су и оне сравњене експлозивом.

Мермером из храма обложили су метро станице Кропоткинска и Охотни рјад, а клупе из храма украсиле су метро станицу Новокузњецкаја. Да се потпуно рашчисти градилиште требало је годину и по.

Градња Дворца совјета почела је тек 1937. Темељи су постављени 1939. Али рат је пореметио све планове, па је од септембра до октобра 1941. метал који је довезен на градилиште да би се направила метална конструкција искоришћен за одбрану Москве од немачких тенкова. А кад су Немци 1942. окупирали Донбас демонтиране су челичне конструкције на градилишту Дворца совјета и коришћене су за прављење железничких мостова.

Фото Архива

ПОСЛЕ рата у разрушеном СССР-у више није било ватрених поборника прављења огромног Дворца совјета, па се 1960. од њега дефинитивно одустало. За време владавине Хрушчова на темељима некадашњег Дворца совјета појавио се отворени базен "Москва". Грађани руске престонице су се купали у њему до 1994. Они који су били огорчени због рушења светиње говорили су "некада је ту био храм, а сада срам".

У септембру 1994. руководство града Москве одлучило је да подигне Храм Христа Спаситеља на месту где је био до 1931. године. На Божић, 7. јануара, 1995. московски патријарх Алексеј и градоначелник Москве Јуриј Лушков свечано су положили капсулу као симбол градње храма.

Јељцин није био близак православном врху Русије, па се зато и није посебно ангажовао у градњи храма. Додуше, потписао је декрет по којем су донатори за изградњу храма имали пореске олакшице. Велику заслугу за то што је храм направљен за непуних шест година имао је градоначелник Москве Јуриј Лушков. Већ 2000. су сви унутрашњи радови у храму били завршени. Тако је 19. августа 2000. на Преображење патријарх Алексеј освештао Храм Христа Спаситеља у Москви.

Ликовним делом уређења руководио је академик Николај Мухин, који је руководио и уређењем Храма Светог Саве у Београду.

Оба храма, и онај први који су порушили бољшевици и овај који је направљен у постсовјетској Русији, направљени су добровољним прилозима грађана и компанија. У Русији с правом истичу да је то једна од најлепших православних цркава у свету, па је посећују хиљаде не само домаћих већ и гостију из иностранства.

Фото Архива

ЗИДОВИ ДЕБЕЛИ ТРИ МЕТРА

СТАРИ храм је био свечано освештан 7. јула 1883. Градио се 44 године. Од темеља до крста био је висок 103 метра. Дебљина зидова који су били направљени од цигле и делимично од белог камена је достизала 3,2 метра. Фасада је била обложена италијанским мермером. У приземљу је био музеј, а на зиду на белом мермеру су била написана имена погинулих и награђених командира и јединица које су победиле Наполеона.

Нови Храм Христа Спаситеља је по габаритима и изгледу сличан првобитном. И његови зидови су дебели 3,2 метра. Може да прими око 10.000 верника.

ТОПЛО-ХЛАДНО

СТАЉИН је имао у разним временима битно различит однос према православној цркви и другим конфесијама. У време грубе кампање атеизма он је давао директиве за рушење храмова или претварање у магацине и друге просторе. Али, кад је после напада Хитлера на СССР држава дошла у опасност Стаљин је затражио помоћ православне цркве која се увек одликовала патриотизмом. Наравно, пролазиле су деценије па су и у СССР-у схватили да би било безумље рушити цркве.

ПОРУКА ЈУРИЈА ГАГАРИНА

ПРАВОСЛАВНИ верници ће памтити Јурија Гагарина не само као човека који је први полетео у космос, већ и као патриоту који се обратио омладини СССР-а да поштују прошлост и чувају своје споменике.

Говорећи 27. децембра 1965. на пленуму ЦК Комсомола Јуриј Гагарин је рекао да, како он види, млади се недовољно васпитавају да поштују херојску прошлост и не размишља се о чувању споменика.

- У Москви је срушена и није обновљена Триумфална капија 1812, био је срушен Храм Христа Спаситеља који је био направљен од добровољних прилога скупљаних у целој Русији. Тај храм је направљен у част победе над Наполеоном. Могао би да набрајам примере варварског односа према прошлости. А примера таквих је, нажалост, много - казао је тада Гагарин.

Његов говор се чува у Руском државном архиву.

Препоручујемо

Свет

2 1

РУСКИ ПАТРИЈАРХ КИРИЛ: Пандемија нас је научила колико је битна жива комуникација

01. 05. 2021. у 23:55

Свет

1 3

ДОЧЕКАЛИ ГА СВЕШТЕНИЦИ: Благодатни огањ специјалним авионом стигао из Израела у Москву (ВИДЕО)

01. 05. 2021. у 22:02

Свет

2 8

СВИ КОЈИ ОДБИЈУ ВАКЦИНУ СУ ГРЕШНИЦИ: Митрополит Иларион се огласио пред нови талас - свакодневно се исповедају да су изазвали нечију смрт

05. 07. 2021. у 19:36

Свет

0 7

ПАТРИЈАРХ КИРИЛ О АБОРТУСУ: Слободно предајте бебу цркви на васпитавање, ако жена жели да сачува дете - ми ћемо јој помоћи

16. 05. 2021. у 11:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације