И НАЈМАЊА ПАХУЉА СРУШИЋЕ НАМ КРОВ! Самохрана мајка са тројицом синова једва преживљава у трошном кућерку у селу Башаид код Кикинде

ОНИ на овом месту не смеју дочекати зиму. Ако падне снег, кров ће се срушити на њих и убити их.

Јелени Коломпар нема ко да помогне, Фото Р. Шегрт

Морамо да се ујединимо и да помогнемо овој скромој жени да добије сигурнији и безбеднији кров на главом.

Овако о породици Коломпар, Јелени (42) и њена три сина, говори свештеник Александар Лекић, јереј и старешина православне цркве у Башаиду код Кикинде и упућује апел јавности за помоћ. Управо у том месту, на крају села, у уџерици без струје, воде и прозора, на којој је рупа на крову, а ниједан зид није безбедан, живи четворо Коломпара. Од кише их штите најлони побацани по крову, исто као и на прозорима. У кућу се улази погнутих леђа и уз страх да се нешто не закачи. Ако се додирне, постоји опасност да падне. Када смо ушли у собичак, у којем је све већ одавно дотрајало, затекли смо осмогодишњег Мирка. Грејао је ноге поред старог, поцрнелог "смедеревца".

Ко туда пролази никада не би поверовао да такав кућерак неком може да буде дом. Да ту, ипак, има живота, указују један бицикл и гардероба која се суши на штрику.

- Ни ово није моје. Ово ми је дао свекар, пре готово 20 година, када сам се развела. Деца су припала мени и ја се о њима старам. Али, ништа није на моје име. Најстарији Јасмин има 21 годину, али је болестан. Он иде са мном да ради у надницу. Средњи Далибор има 14, а најмлађи Мирко осам година. Ништа ја више сама не могу да обезбедим. Некада устајем у три ујутро да идем да радим, а вратим се у шест. Сада идем да вадим шаргарепу. Шта ћу, морам - јада нам се самохрана мајка из Башаида.

Свештеник Александар Лекић, Фото Р. Шегрт

Нико на њену муку није обраћао пажњу, све док свештеник Александар Лекић на верској настави коју држи ђацима сеоске школе, није приметио двојицу ученика скромно обучених, али чисте, уредне одеће. Као неко ко срцем брине о својим парохијанима, рекао им је да ће их посетити и питао за адресу. А када им је однео нешто гардеробе, дах му је застао када је видео у како тешким условима дечаци живе.

- Деца су уредна и чиста. Долазе на наставу и у цркву. Њихову мајку приметио сам како са јавне чесме из центра села, носи воду кући. Значи да она том водом пере њихову одећу да би били чисти. А када сам видео где живе, постао сам очајан и забринут где ће и како дочекати зиму. Зато молим све који могу и желе да помогну да се они збрину, да ми се јаве - драматично позива забринути отац Лекић.

Фото Р. Шегрт

Фото Р. Шегрт

Фото Р. Шегрт

Кућерак у којем Коломпари живе не вреди поправљати, ту се ништа не може урадити.

Никакав грађевински материјал није потребан. Овој самохраној мајци и њеној деци треба сигуран кров над главом. Свештеник искрено верује да је, уз помоћ племенитих људи, могуће прикупити пристојну суму новца да се овој четворочланој породици у селу пронађе скромна кућа.

- Када бих имала бољу кућу, сама бих могла да плаћам струју и воду. Имам социјалну помоћ и дечији додатак, око двадесетак хиљада. Идем и у дневницу, где год има посла - уверава нас Јелена.

Акцију прикупљања помоћи за Јелена Коломпар свештеник покреће уз благослов владике банатског Никанора, баш као што је недавно успешно завршио једну такву мисију, и у нову кућу збринуо једну скромну четворочлану породицу.

КОНТАКТ ЗА ПОМОЋ

СВАКО ко може и жели да помогне свештенику Александру Лекићу да збрине Јелену Коломпар и њену децу у безбедан нови дом, може да му се обрати на број 061 64 222 38, ради даљег договора. Отац Лекић је старешина Светониколајевског храма у Башаиду код Кикинде.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације