ЖИВЕ ОД ДАНАС ДО СУТРА, О ПЕНЗИЈИ НЕ РАЗМИШЉАЈУ: Зашто млади не верују у примања по окончању радног века и раде послове испод квалификација

СА ове тачке гледишта и својих 30 година, пензија ми делује као нешто што никада нећу дочекати. Не због тога што се моја генерација и даље сврстава у младе, па када се спомене пензија сви углавном кажу како имамо времена, већ због тога што је умногоме промењен радни систем.

Фото Shutterstock

Овим речима тридесетогодишња Београђанка Јелена Д., која већ годинама ради по уговору о привремено-повременим пословима, објашњава какав је однос младих према пензији.

- Данас када се запошљавају у стални радни однос, млађи људи буду примљени тек после неколико година у најбољем случају. Углавном се ради без пријаве, а ако се уговор потпише то је на три месеца, и по истеку често се дешава да се исти не продужи. И онда се упада у зачарани круг, и поновну потрагу за послом. Зато ретко ко од младих данас уопште размишља о пензији и о томе да ли ће икада стећи право на исту. Сви су још увек у потрази за сталним запослењем и сигурним послом.

Професор др Нада Новаковић, виши научни сарадник Института друштвених наука, сматра да највећи број младих не зна како функционише наш пензиони систем. Он се последњих 20 година мењао, а све у правцу смањења пензија и пооштравања услова за њено стицање. То је, тврди она, општи тренд у свету, а циљ је да се смање јавни издаци за пензије, а појединац сам преузме одговорност за себе и своју породицу. Резултат тога је да су оне постале више социјална него економска категорија, а право на пензију и сигурну старост је озбиљно доведено у питање.

- Међугенерацијска солидарност значи да активни запослени радници издвајају новац у пензиони фонд, из кога се исплаћују пензије. Како је број запослених све мањи то су и средства за пензије све оскуднија. На ово се надовезала и системска "грешка". Она се састоји у чињеници да се од укидања Службе друштвеног књиговодства (СДК) укида и обавеза уплате средстава за пензијско и инвалидско осигурање. Овоме се придружила и могућност вишемесечног и вишегодишњег неуплаћивања новца. Чест је случај да и држава, као највећи послодавац у Србији, на исти начин наноси штету радницима, било да су у јавним или у предузећима у којима је држава делимични власник капитала - каже проф. Новаковић.

За Дарка Г., који већ пет година има сталан посао и о пензији уопште не размишља, важно је да има новац за своје тренутне потребе, а пензионисање му је далека будућност.

- Заиста не очекујем да ћу дочекати пензију, а и ако је добијем, не верујем да ће та примања бити довољна да обезбеде пристојан живот у старости - каже Дарко. - Више размишљам о приватној уштеђевини и другим изворима прихода, него о пензији. Јер већина људи из мог окружења тренутно ради разне додатне послове, међу младима познатије као тезге, углавном након осмочасовног радног времена, да би себи обезбедила пристојан живот.

Према његовим речима поразно је када схватимо да тренутна примања, на која су његови вршњаци пријављени и на основу којих ће се касније и обрачунавати пензија нису довољна сада за живот, а камоли касније за достојанствену старост и пензију.

Професорка Новаковић наглашава да се све чешће појам млади "проширује" тако што се односи и на људе до 30 година и то неки правдају чињеницом да су економски и стамбено зависни од родитеља.

- Млади у Србији су мање запослени него њихови вршњаци у ЕУ, а стопа незапослености је два пута виша него тамо. У добу од 15 до 24 године сваки други има уговор о привременим, а сваки трећи на несигурним пословима. Принуђени су да прихватају било какав посао, па и без уговора о раду. Несигурне и неизвесне зараде постале су опште правило за већину запослених у приватном сектору. Уз то је присутна и деквалификација, односно рад на пословима ниже стручности, у лошијим условима, а са све више неплаћених часова рада. Законом о раду, али и прописима о привредним друштвима, стечају и приватизацији, млада радна снага маргинализована је на тржишту рада - истиче наша саговорница.

Према мишљењу др Новаковић, замах је добила и политика привлачења страних инвестиција. Она је, на свој начин, дала слободу страном инвеститору да не поштује ни елементарне законе из радних односа. Држава је штитила интересе страног послодавца, али на штету домаћих радника, па и младих који су се ту запошљавали.

- Однос младих према издвајању за пензионе фондове је реалан. Они тачно процењују да су ти фондови урушени, да су пензије садашњих пензионера све мање и недовољне за пристојан живот. Како се запошљавају све касније то им је јасно да је пензија за њих све даљи, ако не и недостижан циљ. Многи од њих су свесни да морају да раде и кад послодавац не уплаћује средства за пензионо осигурање - каже она.

Млади с правом закључују да су садашње пензије ниске, а да ће средства за будуће пензионере бити још оскуднија. Њихова радна и професионална каријера је дисконтинуирана и неизвесна, па самим тим и услови за стицање пензије неизвесни. Већина њих и не верује да ће им оне ако их стекну, обезбедити материјалну и другу сигурност у старости.

Фото Shutterstock

ЉУДИ НЕ УПЛАЋУЈУ У ПРИВАТНЕ ФОНДОВЕ

Реформа пензијског система по моделу Светске банке, наметнута посебно земљама у транзицији, доживела је свој фијаско, сматра др Нада Новаковић.

- У њеној основи су постојање три стуба или три фонда: обавезни, добровољни и приватни. Према последњим подацима у Србији постоји седам приватних фондова, у које средства уплаћује око 200.000 грађана. То само по себи значи да је релативно мали број њих решио да на тај начин себи обезбеди пензију. Ово није случајно. Најпре, главни узрок тога није њихова неинформисаност, већ то што немају новац да за то издвајају. Трећи узрок је чињеница да су у свету и приватни пензиони фондови банкротирали тј. пропадали.

ПРИЛАГОЂАВАЈУ СЕ НОВИМ УСЛОВИМА

МЛАДИ у Србији, према мишљењу др Новаковић, морали су да прихвате флексибилне облике рада, као што су рад од куће, по уговору, хонорарни посао, рад на даљину, на одређено радно време, а једна од последица таквих законских решења је и то да тако запослени радници немају иста права као запослени на неодређено време с пуним радним временом. Они немају право на годишњи одмор, боловање, отпремнине, синдикално организовање и штрајк.

Препоручујемо

Србија

0 3

ПРЕЛЕПА СЦЕНА У НОВОМ САДУ: Бака и дека одушевили суграђане (ФОТО)

21. 11. 2021. у 15:49

Економија

0 0

ПИО ФОНД ОБЈАВИО Ко прима инвалидску пензију не може да ради ове ствари, установљена правила

16. 11. 2021. у 18:50

Друштво

2 13

МАЊАК ДА СЕ ВРАЋА НА РАТЕ: Удружења пензионера предложила министарки рада како обештетити најстарије

16. 11. 2021. у 09:11

Друштво

0 8

БРИГА О ПСИМА ШТИТИ ОД БОЛЕСТИ: Кућни љубимци посебно важни старијим самцима

12. 11. 2021. у 14:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације